https://sputnikportal.rs/20250930/studija-otkriva-neki-preziveli-se-vratili-u-pompeju-nakon-erupcije-vezuva-1190838487.html
Студија открива: Неки преживели се вратили у Помпеју након ерупције Везува
Студија открива: Неки преживели се вратили у Помпеју након ерупције Везува
Sputnik Србија
Након катастрофалне ерупције Везува 79. године, неки међу преживелима су поново населили рушевине Помпеје, стварајући импровизоване заједнице након трагедије... 30.09.2025, Sputnik Србија
2025-09-30T17:52+0200
2025-09-30T17:52+0200
2025-09-30T17:52+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
помпеја
везув
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112272/93/1122729343_0:208:2001:1333_1920x0_80_0_0_e694799bcd4daa3095e3741fe26e62f7.jpg
Око 20.000 до 30.000 људи је првобитно побегло из града, али нова ископавања показују да је група "изгнаника и аутсајдера" наставила да живи међу рушевинама, користећи остатке града током векова, наводи часопис "The E-Journal of the Excavations of Pompeii".Данас, археолошки парк на том локалитету привлачи чак четири милиона посетилаца годишње.Габријел Цухтригел, генерални директор парка, рекао је да је фокус на физичку ерупцију "монополизовао" историјско памћење града.Али, како је навео, нова ископавања преобликовала су Помпеју као "сведочанство људског опстанка и прилагодљивости, а не само уништења", преноси "Њујорк тајмс".Студија чији је водећи аутор Цухтригел потврдила је теорију која се полако обликовала током последњих 100 година.Он је навео да, иако су археолози били свесни трагова поновног насељавања Помпеје, имали су тенденцију да их игноришу. Нова студија сугерише да су се избеглицама придружили нови досељеници који су дошли да спасу шта су могли из затрпаног града.Цухтригел наводи да су се преживели враћали не само да би сакупљали преостале предмете, већ и због снажне везе са својим домом.Археолози су пронашли доказе о овим насељима у јужној четврти Помпеје, Инсула Меридионалис, где су преживели, скитнице и новопридошли претворили собе у приземљу у радионице и кухиње, користећи спасене материјале.Артефакти попут кованица из 161. и 325. године, керамике и раних хришћанских симбола потврђују да је Помпеја била насељена све до петог века.Нови рад детаљно описује како се, након 79. године нове ере, Помпеја претворила у импровизовано насеље, без инфраструктуре и услуга које су биле присутне у римским градовима."Замислите друштво у коме немате никакве друштвене мреже, никакве државне субвенције, никакво осигурање, никакву службу за незапослене. То постаје нека врста анархије. А онда имате људе који долазе из других градова и ископавају без икаквих права. Нема организације, нема контроле", истакао је Цухтригел.Погледајте и:
помпеја
везув
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, помпеја, везув, друштво
наука и технологија, археологија, помпеја, везув, друштво
Студија открива: Неки преживели се вратили у Помпеју након ерупције Везува
Након катастрофалне ерупције Везува 79. године, неки међу преживелима су поново населили рушевине Помпеје, стварајући импровизоване заједнице након трагедије, показало је нов истраживање.
Око 20.000 до 30.000 људи је првобитно побегло из града, али нова ископавања показују да је група "изгнаника и аутсајдера" наставила да живи међу рушевинама, користећи остатке града током векова, наводи
часопис "The E-Journal of the Excavations of Pompeii".
Данас, археолошки парк на том локалитету привлачи чак четири милиона посетилаца годишње.
Габријел Цухтригел, генерални директор парка, рекао је да је фокус на физичку ерупцију "монополизовао" историјско памћење града.
Али, како је навео, нова ископавања преобликовала су Помпеју као "сведочанство људског опстанка и прилагодљивости, а не само уништења",
преноси "Њујорк тајмс".
Студија чији је водећи аутор Цухтригел потврдила је теорију која се полако обликовала током последњих 100 година.
Он је навео да, иако су археолози били свесни трагова поновног насељавања Помпеје, имали су тенденцију да их игноришу. Нова студија сугерише да су се избеглицама придружили нови досељеници који су дошли да спасу шта су могли из затрпаног града.
Цухтригел наводи да су се преживели враћали не само да би сакупљали преостале предмете, већ и због снажне везе са својим домом.
"Мислим да је сасвим нормално да људи покушавају да се врате што је пре могуће, не само да би копали по рушевинама у потрази за овим предметима, већ и зато што није било много другог шта да се ради", рекао је др Цухтригел.
Археолози су пронашли доказе о овим насељима у јужној четврти Помпеје, Инсула Меридионалис, где су преживели, скитнице и новопридошли претворили собе у приземљу у радионице и кухиње, користећи спасене материјале.
Артефакти попут кованица из 161. и 325. године, керамике и раних хришћанских симбола потврђују да је Помпеја била насељена све до петог века.
Нови рад детаљно описује како се, након 79. године нове ере, Помпеја претворила у импровизовано насеље, без инфраструктуре и услуга које су биле присутне у римским градовима.
"Замислите друштво у коме немате никакве друштвене мреже, никакве државне субвенције, никакво осигурање, никакву службу за незапослене. То постаје нека врста анархије. А онда имате људе који долазе из других градова и ископавају без икаквих права. Нема организације, нема контроле", истакао је Цухтригел.
