https://sputnikportal.rs/20251001/jajne-celije-od-ljudske-koze-da-li-je-nauka-pronasla-novi-tretman-za-neplodnost-1190901689.html
Јајне ћелије од људске коже: Да ли је наука пронашла нови третман за неплодност
Јајне ћелије од људске коже: Да ли је наука пронашла нови третман за неплодност
Sputnik Србија
Научници су први пут успели да створе јајне ћелије од људских ћелија коже - откриће које представља значајан помак у науци, али које захтева даља истраживања и... 01.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-01T20:40+0200
2025-10-01T20:40+0200
2025-10-01T20:41+0200
наука и технологија
наука и технологија
научни радови
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/01/1190901436_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_48ce03999d1c8103bfc148d230dafb78.jpg
Стручњаци су искористили људске ћелије коже да створе јајне ћелије које се могу оплодити и које су способне да произведу ране ембрионе - oвај напредак би према новим истраживањима, могао проширити могућности лечења неплодности, преноси Си-Ен-Ен.Студија је укључивала узимање једра, дела ћелије који садржи већину њених генетичких информација, из обичне људске ћелије коже и његово пресађивање у донорску јајну ћелију из које је претходно уклоњено сопствено једро.Истраживачи су произвели 82 функционалне људске јајне ћелије, које су потом оплођене у лабораторији.Резултат је јајна ћелија која дели ДНК са особом чија је ћелија коже искоришћена и која може бити оплођена спермом друге особе што представља прекретницу у развоју новог приступа лечењу неплодности.Ипак, биће потребно најмање десет година пре него што техника постане клинички доступна, кажу аутори студије."Ово би омогућило старијим женама или женама које немају јајне ћелије из било ког разлога, на пример након лечења рака, да имају дете са којим су генетски повезане", додаје се.Шта је митомејозаКључни изазов за истраживаче био је да обезбеде да препрограмирана оплођена јајна ћелија има тачан број хромозома: полне ћелије, сперматозоиди и јајне ћелије, имају по 23 хромозома, половину од 46 колико се налази у обичним људским ћелијама, попут оних у кожи.Тим научника осмислио је метод за уклањање сувишних хромозома имитирајући природну деобу ћелије. Тај процес доводи до одбацивања једног скупа од 23 хромозома, чиме остаје функционална јајна ћелија.Истраживачи су овај поступак назвали митомејоза.Ипак, мање од 9 одсто јајних ћелија насталих у студији успело је да достигне стадијум бластоцисте у развоју ембриона, што одговара петом или шестом дану након оплодње. То је уједно и време када се ембриони обично преносе у материцу током поступка вантелесне оплодње.Научници објашњавају да су сви резултирајући ембриони били хромозомски абнормални, било зато што су имали погрешан укупан број хромозома или не по један из сваког пара.Не би се очекивало да ће ембриони резултирати здравим бебама и вероватно би сви прерано престали да се развијају.Аутори истичу да је неопходно спровести додатна, обимна истраживања како би се техника учинила безбедном и ефикасном пре него што се почне примењивати у клиничкој пракси.Конкретно, потребно је боље разумети како се хромозоми упарују и раздвајају да би настале јајне ћелије са исправним бројем хромозома.По узору на ДолиИстраживачки тим користио је технику трансфера једра соматске ћелије, методу која је постала позната када је 1997. године клонирана овца Доли. У том случају, истраживачи су створили копију једног родитеља.Људско репродуктивно клонирање, односно стварање копије једне особе са једним сетом генетских информација, забрањено је у многим земљама.Ново истраживање резултирало је ембрионима са хромозомима добијеним од оба родитеља.Међутим, пошто се техника трансфера једра соматске ћелије повезује са клонирањем, научници истичу да ће ,,регулаторне препреке за увођење ове технологије у клиничку праксу бити веома високе''.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/01/1190901436_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_98b45d78b41b5b8737637b3e3c739344.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, научни радови
наука и технологија, научни радови
Јајне ћелије од људске коже: Да ли је наука пронашла нови третман за неплодност
20:40 01.10.2025 (Освежено: 20:41 01.10.2025) Научници су први пут успели да створе јајне ћелије од људских ћелија коже - откриће које представља значајан помак у науци, али које захтева даља истраживања и студије, пре могуће примене у клиничкој пракси.
Стручњаци су искористили људске ћелије коже да створе јајне ћелије које се могу оплодити и које су способне да произведу ране ембрионе - oвај напредак би према новим истраживањима, могао проширити могућности лечења неплодности,
преноси Си-Ен-Ен.
Студија је укључивала узимање једра, дела ћелије који садржи већину њених генетичких информација, из обичне људске ћелије коже и његово пресађивање у донорску јајну ћелију из које је претходно уклоњено сопствено једро.
Истраживачи су произвели 82 функционалне људске јајне ћелије, које су потом оплођене у лабораторији.
Резултат је јајна ћелија која дели ДНК са особом чија је ћелија коже искоришћена и која може бити оплођена спермом друге особе што представља прекретницу у развоју новог приступа лечењу неплодности.
Ипак, биће потребно најмање десет година пре него што техника постане клинички доступна, кажу аутори студије.
"Ово би омогућило старијим женама или женама које немају јајне ћелије из било ког разлога, на пример након лечења рака, да имају дете са којим су генетски повезане", додаје се.
Кључни изазов за истраживаче био је да обезбеде да препрограмирана оплођена јајна ћелија има тачан број хромозома: полне ћелије, сперматозоиди и јајне ћелије, имају по 23 хромозома, половину од 46 колико се налази у обичним људским ћелијама, попут оних у кожи.
Тим научника осмислио је метод за уклањање сувишних хромозома имитирајући природну деобу ћелије. Тај процес доводи до одбацивања једног скупа од 23 хромозома, чиме остаје функционална јајна ћелија.
Истраживачи су овај поступак назвали митомејоза.
Ипак, мање од 9 одсто јајних ћелија насталих у студији успело је да достигне стадијум бластоцисте у развоју ембриона, што одговара петом или шестом дану након оплодње. То је уједно и време када се ембриони обично преносе у материцу током поступка вантелесне оплодње.
Научници објашњавају да су сви резултирајући ембриони били хромозомски абнормални, било зато што су имали погрешан укупан број хромозома или не по један из сваког пара.
Не би се очекивало да ће ембриони резултирати здравим бебама и вероватно би сви прерано престали да се развијају.
Аутори истичу да је неопходно спровести додатна, обимна истраживања како би се техника учинила безбедном и ефикасном пре него што се почне примењивати у клиничкој пракси.
Конкретно, потребно је боље разумети како се хромозоми упарују и раздвајају да би настале јајне ћелије са исправним бројем хромозома.
Истраживачки тим користио је технику трансфера једра соматске ћелије, методу која је постала позната када је 1997. године клонирана овца Доли. У том случају, истраживачи су створили копију једног родитеља.
Људско репродуктивно клонирање, односно стварање копије једне особе са једним сетом генетских информација, забрањено је у многим земљама.
Ново истраживање резултирало је ембрионима са хромозомима добијеним од оба родитеља.
Међутим, пошто се техника трансфера једра соматске ћелије повезује са клонирањем, научници истичу да ће ,,регулаторне препреке за увођење ове технологије у клиничку праксу бити веома високе''.
Иако је ово још увек врло рано лабораторијско истраживање, у будућности би могло трансформисати наше разумевање неплодности и побачаја, и можда једног дана отворити врата стварању јајних ћелија или сперматозоида за оне који немају друге могућности, наглашавају научници.