https://sputnikportal.rs/20251005/1191040792.html
Валтер – једна филмска енциклопедија
Валтер – једна филмска енциклопедија
Sputnik Србија
Зашто је важно да се подсетимо из којих се све разлога јунак Бећковићеве поеме „Богојављење“, коме се „од јада занебесало“, запита „шта би било да се, не дај... 05.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-05T16:00+0200
2025-10-05T16:00+0200
2025-10-05T16:00+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/05/1191040634_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_e161fdcf89cd5171b036c13b6dfa8eee.jpg
Валтер – једна филмска енциклопедија
Sputnik Србија
Зашто је важно да се подсетимо из којих се све разлога јунак Бећковићеве поеме „Богојављење“, коме се „од јада занебесало“, запита „шта би било да се, не дај Боже, појави Бог“, како се песнички текст специфичног језика и густине адаптира за позоришну сцену – за „Орбиту културе“ објашњава идејни творац представе и њен продуцент Борис Мишковић.
Како се ствара магични свет од ког настају књиге прича, романи, али и велики сликарски опус, чија је ретроспектива уприличена у Галерији РТС-а, зашто од почетка свог полувековног уметничког рада истрајава на истим вредностима, упркос различитим уметничким трендовима – за Спутњик открива награђивани писац и сликар Ранко Крстајић.
А ко је био и шта је за југословенску и српску кинематографију значио и значи Велимир Бата Живојиновић, може ли се замислити иједна енциклопедија филмске уметности са наших простора, а да се добрим делом не попуни референцама из Батине филмографије – питања су на која у ексклузивном разговору за Спутњик одговарају аутори тротомне монографије посвећене овом великану – Божидар Зечевић и Миљко Живојиновић.
Зашто је важно да се подсетимо из којих се све разлога јунак Бећковићеве поеме „Богојављење“, коме се „од јада занебесало“, запита „шта би било да се, не дај Боже, појави Бог“, како се песнички текст специфичног језика и густине адаптира за позоришну сцену – за „Орбиту културе“ објашњава идејни творац представе и њен продуцент Борис Мишковић. Како се ствара магични свет од ког настају књиге прича, романи, али и велики сликарски опус, чија је ретроспектива уприличена у Галерији РТС-а, зашто од почетка свог полувековног уметничког рада истрајава на истим вредностима, упркос различитим уметничким трендовима – за Спутњик открива награђивани писац и сликар Ранко Крстајић.А ко је био и шта је за југословенску и српску кинематографију значио и значи Велимир Бата Живојиновић, може ли се замислити иједна енциклопедија филмске уметности са наших простора, а да се добрим делом не попуни референцама из Батине филмографије – питања су на која у ексклузивном разговору за Спутњик одговарају аутори тротомне монографије посвећене овом великану – Божидар Зечевић и Миљко Живојиновић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Зашто је важно да се подсетимо из којих се све разлога јунак Бећковићеве поеме „Богојављење“, коме се „од јада занебесало“, запита „шта би било да се, не дај Боже, појави Бог“, како се песнички текст специфичног језика и густине адаптира за позоришну сцену – за „Орбиту културе“ објашњава идејни творац представе и њен продуцент Борис Мишковић.
Како се ствара магични свет од ког настају књиге прича, романи, али и велики сликарски опус, чија је ретроспектива уприличена у Галерији РТС-а, зашто од почетка свог полувековног уметничког рада истрајава на истим вредностима, упркос различитим уметничким трендовима – за Спутњик открива награђивани писац и сликар Ранко Крстајић.
А ко је био и шта је за југословенску и српску кинематографију значио и значи Велимир Бата Живојиновић, може ли се замислити иједна енциклопедија филмске уметности са наших простора, а да се добрим делом не попуни референцама из Батине филмографије – питања су на која у ексклузивном разговору за Спутњик одговарају аутори тротомне монографије посвећене овом великану – Божидар Зечевић и Миљко Живојиновић.
