https://sputnikportal.rs/20251007/1191133250.html
Са изазовном 2025. спољнотрговинска размена Србије се добро носи, може ли и даље
Са изазовном 2025. спољнотрговинска размена Србије се добро носи, може ли и даље
Sputnik Србија
Србија је у 2025. години, која је у сваком погледу била турбулентна па и када је глобална трговина у питању, до сада успела да забележи раст спољнотрговинске... 07.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-07T21:00+0200
2025-10-07T21:00+0200
2025-10-07T21:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/07/1191133092_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_593e7c2082cf0ec6fde26235c52f1eb4.jpg
Са изазовном 2025. спољнотрговинска размена Србије се добро носи, може ли и даље
Sputnik Србија
Србија је у 2025. години, која је у сваком погледу била турбулентна па и када је глобална трговина у питању, до сада успела да забележи раст спољнотрговинске размене, али и побољша све параметре који је одређују.
Шта је погурало размену и наш извоз, који је на крају 2024. године био увећан само 1,8 одсто, а увоз 5,9 процената? Највише смо трговали са земљама ЕУ, на које се односи 58 одсто укупне размене, а потом на земље ЦЕФТА. Шта је довело до ових резултата и могу ли они бити одрживи, или ће негативни ефекат Трампових нових царина уведених највећем броју земаља тек уследити?
Какве су шансе да Србија буде изузета из планираног повећања ЕУ царина на 50 одсто на увезени челик? Како би се толико повећање одразило не само на рад смедервске Железаре у кинеском власништву, него и на укупан извоз који је ове године погурала и продаја „Стелантисових“ аутомобила из Крагујевца?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом др Иваном Николићем, управником Центра за економска истраживања Института друштвених наука.
Србија је у 2025. години, која је у сваком погледу била турбулентна па и када је глобална трговина у питању, до сада успела да забележи раст спољнотрговинске размене, али и побољша све параметре који је одређују.Шта је погурало размену и наш извоз, који је на крају 2024. године био увећан само 1,8 одсто, а увоз 5,9 процената? Највише смо трговали са земљама ЕУ, на које се односи 58 одсто укупне размене, а потом на земље ЦЕФТА. Шта је довело до ових резултата и могу ли они бити одрживи, или ће негативни ефекат Трампових нових царина уведених највећем броју земаља тек уследити?Какве су шансе да Србија буде изузета из планираног повећања ЕУ царина на 50 одсто на увезени челик? Како би се толико повећање одразило не само на рад смедервске Железаре у кинеском власништву, него и на укупан извоз који је ове године погурала и продаја „Стелантисових“ аутомобила из Крагујевца? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом др Иваном Николићем, управником Центра за економска истраживања Института друштвених наука.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Србија је у 2025. години, која је у сваком погледу била турбулентна па и када је глобална трговина у питању, до сада успела да забележи раст спољнотрговинске размене, али и побољша све параметре који је одређују.
Шта је погурало размену и наш извоз, који је на крају 2024. године био увећан само 1,8 одсто, а увоз 5,9 процената? Највише смо трговали са земљама ЕУ, на које се односи 58 одсто укупне размене, а потом на земље ЦЕФТА. Шта је довело до ових резултата и могу ли они бити одрживи, или ће негативни ефекат Трампових нових царина уведених највећем броју земаља тек уследити?
Какве су шансе да Србија буде изузета из планираног повећања ЕУ царина на 50 одсто на увезени челик? Како би се толико повећање одразило не само на рад смедервске Железаре у кинеском власништву, него и на укупан извоз који је ове године погурала и продаја „Стелантисових“ аутомобила из Крагујевца?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом др Иваном Николићем, управником Центра за економска истраживања Института друштвених наука.
