https://sputnikportal.rs/20251007/sta-treba-da-bude-odgovor-srpske-na-agresiju-iz-sarajeva-okretanje-rusiji-je-jedino-resenje-1191129934.html
Шта треба да буде одговор Српске на агресију из Сарајева: Окретање Русији је једино решење
Шта треба да буде одговор Српске на агресију из Сарајева: Окретање Русији је једино решење
Sputnik Србија
Одговор Републике Српске на агресију протектората и политичких процеса које води политичко Сарајево, а уз свесрдну помоћ и подршку Европске уније, требало би... 07.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-07T18:46+0200
2025-10-07T18:46+0200
2025-10-07T18:46+0200
регион
регион – политика
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/12/1173825175_0:152:2001:1278_1920x0_80_0_0_d26240725895331bac2b3465a4a16138.jpg
Ово је речено данас на трибини "Шта је одговор Српске на агресију протектората" – у организацији информативно-политичких портала "Све о Српској" и "Факти". Учесници трибине, водећи српски политиколози, посебно су се осврнули на превремене изборе за председника РС 23. новембра, пошто је ЦИК одузела Милораду Додику председнички мандат по основу пресуде Суда Босне и Херцеговине којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања јавне функције због неизвршавања одлука високог представника.Окретање Русији је једино решењеПредраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци, сматра да је окретање Русији једино решење у тренутној политичкој ситуацији."Одговор Српске на агресију протектората би за мене, пре свега, било јачање културних веза у образовном систему и уопште духовних веза са Руском Федерацијом. То је нешто што се и дешава и на чему Влада Републике Српске стрпљиво ради", истакао је Ћеранић.Као пример је узео наступ хора Сретењског манастира, који прати руског патријарха Кирила током литургија. Такође, споменуо је сарадњу универзитета, културни програм, па и руске филмове који изазивају пажњу у јавности.Новинар РТ Балкан Небојша Малић предложио је неку врсту контранапада против Европске уније, која се "уселила у вакуум који је оставила Америка". Тај напад подразумевао би играње на карту маргинализовања ЕУ, као и стварања заједничког интереса за Русију и Сједињене Америчке Државе, којим би и једни и други "победили у међународним односима"."Да се удари ћушка европским пудлицама", сликовито је то објаснио Малић.Професор Ненад Кецмановић се, истичући да ће Додик фактички и даље остати председник, такође дотакао Русије, али у другом контексту. Апострофирао је агресивнију кампању политичког Сарајева баш у периоду када су ојачани односи РС са Русијом."Парадоксално је да је до интензивирања овакве ситуације дошло када је Владимир Путин почео чешће да прима Милорада Додика, а Доналд Трамп престао са мешањем у БиХ", подсетио је Кецмановић.Идеја о мирном раздруживањуПроф. др Миломир Степић у расправу је још једном унео идеју о мирном раздруживању, али и поставио питање да ли је председников пристанак да се одазове фарси од суђења био погрешан.Историчар Александар Раковић сматра да је овакво решење било једино могуће, док политиколог Душан Пророковић верује да се Додику после избора спрема и забрана обављања функције председника Савеза независних социјалдемократа (СНСД). То је одлука која долази као последица размишљања да Специјална војна операција у Украјини представља "егзистенцијални рат" и "да ће 2022. година бити вододелница у европској историји".Објашњавајући одлуку Додика и РС да крене овим путем, политиколог и народни посланик Александар Павић, верује да је главна жеља била да се избегне дестабилизација и спречи "покушај инсталирања српског Гваида", односно постављања новог, привременог председника, као што је то био случај у Венецуели.Погледајте и:
република српска (рс)
босна и херцеговина (бих)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих)
регион – политика, република српска (рс), босна и херцеговина (бих)
Шта треба да буде одговор Српске на агресију из Сарајева: Окретање Русији је једино решење
Одговор Републике Српске на агресију протектората и политичких процеса које води политичко Сарајево, а уз свесрдну помоћ и подршку Европске уније, требало би да буде окретање ка Русији и јачање веза са савезником који је показао да је уз српски народ са обе стране Дрине.
Ово је речено данас на трибини "Шта је одговор Српске на агресију протектората" – у организацији информативно-политичких портала "Све о Српској" и "Факти". Учесници трибине, водећи српски политиколози, посебно су се осврнули на превремене изборе за председника РС 23. новембра, пошто је ЦИК одузела Милораду Додику председнички мандат по основу пресуде Суда Босне и Херцеговине којом је осуђен на годину дана затвора и шест година забране обављања јавне функције због неизвршавања одлука високог представника.
Окретање Русији је једино решење
Предраг Ћеранић, декан Факултета безбедносних наука Универзитета у Бањалуци, сматра да је окретање Русији једино решење у тренутној политичкој ситуацији.
"Одговор Српске на агресију протектората би за мене, пре свега, било јачање културних веза у образовном систему и уопште духовних веза са Руском Федерацијом. То је нешто што се и дешава и на чему Влада Републике Српске стрпљиво ради", истакао је Ћеранић.
Као пример је узео наступ хора Сретењског манастира, који прати руског патријарха Кирила током литургија. Такође, споменуо је сарадњу универзитета, културни програм, па и руске филмове који изазивају пажњу у јавности.
"Да ојачамо свест у народу о вековним искреним и дубоким везама Срба и Руса. Заједничким историјским и културним догађајима и моментима. То је оно што нам не могу отети и оно што ће учврстити Србе да остану на простору на којем живе и поред свих политичких притисака", додао је Ћеранић.
Новинар РТ Балкан Небојша Малић предложио је неку врсту контранапада против Европске уније, која се "уселила у вакуум који је оставила Америка". Тај напад подразумевао би играње на карту маргинализовања ЕУ, као и стварања заједничког интереса за Русију и Сједињене Америчке Државе, којим би и једни и други "победили у међународним односима".
"Да се удари ћушка европским пудлицама", сликовито је то објаснио Малић.
Професор Ненад Кецмановић се, истичући да ће Додик фактички и даље остати председник, такође дотакао Русије, али у другом контексту. Апострофирао је агресивнију кампању политичког Сарајева баш у периоду када су ојачани односи РС са Русијом.
"Парадоксално је да је до интензивирања овакве ситуације дошло када је Владимир Путин почео чешће да прима Милорада Додика, а Доналд Трамп престао са мешањем у БиХ", подсетио је Кецмановић.
Идеја о мирном раздруживању
Проф. др Миломир Степић у расправу је још једном унео идеју о мирном раздруживању, али и поставио питање да ли је председников пристанак да се одазове фарси од суђења био погрешан.
"Зар није било боље избећи и по сваку цену игнорисати те квази судске одлуке. Довести до дезавуисања личности која се представља као високи представник, а без мандата верификованог у Савету безбедности. Тиме и довести до атрофирања те функције", упитао се Степић.
Историчар Александар Раковић сматра да је овакво решење било једино могуће, док политиколог Душан Пророковић верује да се Додику после избора спрема и забрана обављања функције председника Савеза независних социјалдемократа (СНСД). То је одлука која долази као последица размишљања да Специјална војна операција у Украјини представља "егзистенцијални рат" и "да ће 2022. година бити вододелница у европској историји".
Објашњавајући одлуку Додика и РС да крене овим путем, политиколог и народни посланик Александар Павић, верује да је главна жеља била да се избегне дестабилизација и спречи "покушај инсталирања српског Гваида", односно постављања новог, привременог председника, као што је то био случај у Венецуели.
