Овако се чува косовски завет: Српска елита у Румунији бранила га је и сачувала сабљом – знања
12:26 11.10.2025 (Освежено: 14:03 11.10.2025)
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Пратите нас
Када вас неко нападне, уђе у ваш посед, морате да се браните сабљом, али и сабљом знања. Српска елита у Банату нераскидиво је везана са елитом која је после Косовског боја тражила савезнике међу хришћанима. Улога средњовековног племства од непроцењивог је значаја за очување косовског завета и наше националне свести.
Ово за Спутњик каже др Саша Јашин, еминентни теолог српског порекла из Темишвара, иза кога је више монографија, а сада и капитално дело „Српска аристократија на територији данашње Румуније“:
„Склони смо да стално обрађујемо велике теме које имају изобиље података, а установило се да су у другој половини 15. века мађарски племићи тражили олакшице за 50 породица српских племића који су преселили у Трансилванију. Ми о тим породицама не знамо ништа, чак не знамо ни њихова имена. Време је да се окренемо микроисторији.“
Јашин је у матици завршио Карловачку богословију, а дипломирао на Теолошком факултету Западног универзитета у Темишвару. На истом универзитету је и докторирао на теми „Српско средњовековно племство у Банату“. Био је саветник за културу при епархији темишварској, а последње три године ради у Савезу Срба Румуније, где руководи издавачком кућом.
Тема његове изузетно значајне књиге је настанак и еволуција српске племићке елите, од Средњег века до почетка 20. века, на територији данашње Румуније.
Стефанија Јовановић од Поганештиа
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Српска елита после Косовског боја
Насељавање овог простора почиње након што је Стефан Лазаревић обећао да ће од Турака бранити јужне границе Угарске. Заузврат је добио пространа властелинства по целој Угарској, тада је то био и највећи део Баната. Уговором у Тати, објашњава Јашин, он је отворио пут даљој афирмацији, отворио је широка врата српској елити која је преостала после Косовског боја, да се може склонити у мирније пределе.
„Затим је Ђурађ Бранковић добио све његове, али и још више поседа који се данас налазе у центру Румуније. После првог пада Смедерева, деспот Стефан је добио утврђени град Вилагош и 110 насеља у Арадској жупанији. Поседовали су руднике злата у Сату Маре, у Баја Сприје. А заједно са Ђурђем Бранковићем, дошла је и војна елита, војвода Никола Цреповић, дошли су племенити Јакшићи, браћа Стефан и Дмитар, дошао је војвода Милош Белмужевић и други, који су са собом водили и Србе који су се исељавали из предела где су почели надирати Турци. Елита из Баната је направила транзицију после Косовског боја.“
Јашиново истраживање, које је трајало пуних петнаест година, обухвата податке о чак 200 српских породица. Многе од њих су оставиле трајни печат на просторима где Срби и данас живе, где и он живи. О том печату мало се зна. Расрбљавање траје, али то је, каже, појава која траје од када је и модерне српске елите.
„Наше модерно племство, по начину добијања титуле разликовало се од средњевековног, плаве крви, стицали су је куповином поседа. Тако су добијали и грб, били уврштени у ред мађарског или аустријског племства. Било је и оних који су, као чувене Текелије, добили племство војним заслугама својих претходника, а било је и оних који су га добијали због интелектуалних и црквених заслуга, као што је темишварски епископ Петар Петровић или породица Јовановић Видак, која је дала наше митрополите Карловачке“.
Дворац породице Нако у Семиклушу
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Модерно српско племство у Банату
Јашин објашњава да је, пошто је српско племство било у окружењу мађарских, немачких и румунских племића, склапањем бракова, долазило и до однарођавања. Као пример наводи породицу Нако. Купили су посед у Великом Семиклушу и задржали се у свом националном опредељењу:
„Међутим, већ су се неки њихови наследници изјашњавали као Мађари. Њих, наравно, мађарска историографија својата. Али ту је и Јован Нако, он је говорио о свом милозвучном српском језику. Зато када говоримо о етничкој структури нашег племства, не можемо говорити стриктно о Србима, за овај модеран део српске елите. Брачним алијансама и жељом да се задрже у свом елитном статусу, понекад су напуштали чак и своју вероисповест и у тим браковима једноставно су нестали. И због њих је потребно да се окренемо микроисторији.“
Јашиново капитално дело сведочи да су Срби из данашње Румуније били део ширег европског културног и духовног идентитета. Током свог истраживања имао је прилику и да упозна њихове директне наследнике:
„Имао сам ту част да се састанем са једном потомкињом племените српске породице. У Темишвару је живела госпођа Фиамета Вуковић. Она је директан потомак Саве Вуковића. Код ње сам видео њихове старе племићке повеље, преписку... Нажалост, она се упокојила пре неколико година. Живела је у Араду и са носталгијом се сећала њене породице. Од осталих породица, моје скромна сазнања кажу да их нема овде међу нама“.
Барон Илија Мијаловић Дука, један од најодликовнијих руских официра чији се портрет налази у Војној
галерији Ермитажа
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Модерно српско племство у Банату
Потомака племићких породица нема, али Срба у Румунији, у којој расте тренд асимилације свих мањина, има. И те како су активни у покушају да опстану.
Јашинов научни рад представљен је у ових дана у Дому омладине Београда, који је потписао и уговор са Савезом Срба из Румуније, као оквир за дугорочну културну, уметничку и образовну размену између ове две институције.
На промоцији која је окупила српску интелектуалну елиту, говорио је и министар задужен за сарадњу са дијаспором Ђорђе Милићевић. Аутор каже да је такав пријем у Београду и очекивао, јер, како истиче, матица ради све што може да би помогла опстанак Срба у Румунији, како у културном, тако и у друштвеном и духовном смислу.
„Бележећи повесницу српске аристоркатије на територији данашње Румуније, схватамо да је ово преношење једног духа кроз покољења народа, што трајање наше заједнице, упркос протоку времена и живота ван матичне државе, треба да учини извеснијим, сигурнијим. Да се не бисмо претопили у мору других народа, заборавили нашу историју и прихватили асимилацију као неминовност и одлазак у заборав. Зато треба да сместимо у колективно памћење сваког појединца који може бити носилац тог духа“, закључује Јашин.
Баронски грб породице Бајић од Варадије
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Ана Јакшић, ћерка српског војводе Стефана Јакшића, рођена је у Надлаку, била је српска и руска племкиња, удата за кнеза Василија Глинског
© Фото : Спутњику уступио Саша Јашин
Погледајте и:
