Изненадни потез Москве важан за истину из америчке историје: Нови импулс за односе Путина и Трампа
© Sputnik / E. Kashani
Пратите нас
Руска предаја декласификованих докумената Американцима апсолутно је чист гест добре воље Москве који Американци нису тражили, нити могли да изнуде, а можда им и помогне у коначном разјашњавању детаља о убиству њиховог председника. То је и последица све бољих односа Путина и Трампа, каже за Спутњик новинар Небојша Малић.
Амбасадор Русије у САД, Александар Дарчијев, примио је у својој резиденцији у Вашингтону конгресмена из Републиканске странке Ану Паулину Луну и предао јој материјале из Руског архива, засноване на декласификованим совјетским документима о убиству председника САД Џона Кенедија, саопштено је из дипломатске мисије.
У оквиру додатне истраге Кенедијевог убиства коју је најавио и Доналд Трамп, Амбасадор Дарчијев је на молбу конгресменке предао Американцима материјале које Федерална архивска агенција (Росархив) тек планира да објави, а који су засновани на совјетским документима са којих је скинута ознака тајности.
Пријатељски чин између две бивше супарнице
Политички аналитичар и новинар РТ Балкан Небојша Малић каже за Спутњик да сама чињеница што је ову размену докумената договарао Путинов лични изасланик Димитријев сугерише да је читава ствар мало већа од уобичајеног геста између обавештајних служби. Она је, каже наш саговорник, у складу са добрим међудржавним односима које Путин и Трамп покушавају да успоставе.
Ради се о совјетским документима о убиству Кенедија који би требало да буду обелодањени у новембру. По закону мора да прође одређени број година пре него што се скине ознака поверљивости, а Руси су то одлучили да ураде на годишњицу Кенедијевог убиства. Чињеница да су они то предали Американцима месец дана унапред сама по себи сугерише да се ради о политичкој и дипломатској увертири, рекао је Малић за Спутњик.
У оквиру додатне истраге Кенедијевог убиства коју је најавио и актуелни амерички председник Доналд Трамп, руски амбасадор је на молбу конгресменке предао Американцима материјале које Федерална архивска агенција (Росархив) тек планира да објави, а који су засновани на совјетским документима са којих је скинута ознака тајности.
© Public Domain
Он каже да нико још не зна шта пише у тим документима, али се нада да ће јавност ускоро сазнати и подсећа да је конгресменка Ана Паулина Луна у председничком дому задужена за координацију објављивања свих таквих докумената, како америчких тако и иностраних. Ту се ради и о документима који ни су везани само за убиство Џона Кенедија, већ и за његовог брата Роберта, као и за атентат на Мартина Лутера Кинга из 1968. године.
Све то скупа указује да је ово озбиљан дипломатски потез Москве која каже „дали смо вам све што имамо, помоћи ћемо вам у истрази“. Надам се да ће то имати неког позитивног одјека у Америци. Конгресменка Луна већ је објавила нешто у том тону, али видећемо хоће ли читава ствар довести до додатног побољшања односа.
Грађење поверења
Убиство Џона Кенедија и мистерије које га окружују не престају да занимају амерички народ који читаву аферу доживљавају као историјску. Заједничка руско-америчка сарадња на откривању истине о овом атентату могла би да представља кључ нових односа поверења између Путина и Трампа, упркос јавним изјавама и медијским спиновима.
Све што ми видимо јавно и што се прича по медијима сасвим је различито од онога што се ради приватно и по дипломатским каналима. Трамп је свашта нешто говорио и о Блиском истоку, па се на терену десило нешто сасвим друго. Не бих превише учитавао у његове јавне изјаве јер је то део његове преговарачке тактике. Уместо тога, када је реч о руско-америчким односима, више бих гледао у правцу Москве и начина на који она реагује.
Чињеница да су Руси ова документа предали Американцима месец дана унапред сама по себи сугерише да се ради о политичкој и дипломатској увертири, сматра Малић.
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Део ових материјала америчка страна је добила још раније, од председника Врховног совјета СССР-а Анастаса Микојана, који је представљао Совјетски Савез на сахрани америчког председника. Садашње даривање декласификованих обавештајних докумената из времена када су се Русија и Америка налазиле у јеку Хладног рата у сваком случају је врло позитиван корак, али остаје да се види колико ће одјека имати у Вашингтону, закључује Малић.
Погледајте и:
