https://sputnikportal.rs/20251017/eu-zeli-da-prebaci-jos-25-milijardi-evra-od-ruske-imovine-ukrajini-1191480271.html
ЕУ жели да пребаци још 25 милијарди евра од руске имовине Украјини
ЕУ жели да пребаци још 25 милијарди евра од руске имовине Украјини
Sputnik Србија
Европска комисија разматра коришћење готово 25 милијарди евра додатне замрзнуте руске имовине за такозвани „репарациони кредит“ Кијеву, пише „Политико“... 17.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-17T13:55+0200
2025-10-17T13:55+0200
2025-10-17T13:55+0200
свет
свет
специјална војна операција у украјини – вести
европска комисија
русија
украјина
имовина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/01/16/1124445262_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_0710f579e8411de24e27ae146d4aa96b.jpg
Како истиче „Политико“, ЕУ је првобитно планирала да одобри зајам користећи средства вредна 140 милијарди евра. Сада блок разматра коришћење додатних средстава која се налазе у приватним банкама. Лист напомиње да се већина руске имовине налази у белгијском систему за клиринг и поравнање „Јуроклир“, али да се додатних 25 милијарди евра налази у приватним банкама.Штавише, истиче публикација, документ такође предлаже стварање система националних гаранција за кредите, путем којих би се средства одмах враћала.На маргинама Генералне скупштине УН, белгијски премијер Барт де Вевер се раније снажно изјаснио против предлога да се Украјини обезбеди кредит обезбеђен на рачун замрзнуте руске имовине, наводећи да се „то никада неће догодити“.У септембру је Урсула фон дер Лајен, председник Европске комисије, предложила да се Украјини обезбеди нови кредит користећи замрзнуту руску имовину. Према њеним речима, Украјина ће отплатити кредит само ако Русија плати „репарације“. Међутим, не постоји консензус о овом кредиту унутар Европске уније. У октобру је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, изјавила да је идеја ЕУ да Русија плаћа неку врсту репарација Украјини ван додира са стварношћу, наводећи да се Брисел дуго бави крађом руске имовине.Након почетка Специјалне војне операције, Европска унија и земље Г7 замрзле су скоро половину девизних резерви Русије: око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у Европској унији, углавном на рачунима белгијске компаније „Јуроклир“, једног од највећих светских клириншких и обрачунских система.Министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да ће Москва одговорити на конфискацију. По његовим речима, Русија такође има могућност да не врати средства која западне земље држе на њеној територији.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, специјална војна операција у украјини – вести, европска комисија, русија, украјина, имовина
свет, специјална војна операција у украјини – вести, европска комисија, русија, украјина, имовина
ЕУ жели да пребаци још 25 милијарди евра од руске имовине Украјини
Европска комисија разматра коришћење готово 25 милијарди евра додатне замрзнуте руске имовине за такозвани „репарациони кредит“ Кијеву, пише „Политико“, позивајући се на интерни документ ЕК послат државама чланицама, а који је лист добио на увид.
„Неопходно је испитати да ли би иницијатива 'репарациони кредит' могла бити проширена на другу замрзнуту имовину унутар ЕУ (Русије)“, преноси лист цитат из документа.
Како истиче „Политико“, ЕУ је првобитно планирала да одобри зајам користећи средства вредна 140 милијарди евра. Сада блок разматра коришћење додатних средстава која се налазе у приватним банкама.
Лист напомиње да се већина руске имовине налази у белгијском систему за клиринг и поравнање „Јуроклир“, али да се додатних 25 милијарди евра налази у приватним банкама.
„Правна изводљивост проширења 'Кредита за репарације' на такву имовину није темељно проучена. Таква процена је неопходна пре него што се одлучи о даљим корацима“, наводи се у документу.
Штавише, истиче публикација, документ такође предлаже стварање система националних гаранција за кредите, путем којих би се средства одмах враћала.
На маргинама Генералне скупштине УН, белгијски премијер Барт де Вевер се раније снажно изјаснио против предлога да се Украјини обезбеди кредит обезбеђен на рачун замрзнуте руске имовине, наводећи да се „то никада неће догодити“.
У септембру је Урсула фон дер Лајен, председник Европске комисије, предложила да се Украјини обезбеди нови кредит користећи замрзнуту руску имовину. Према њеним речима, Украјина ће отплатити кредит само ако Русија плати „репарације“. Међутим, не постоји консензус о овом кредиту унутар Европске уније.
У октобру је Марија Захарова, портпарол руског Министарства спољних послова, изјавила да је идеја ЕУ да Русија плаћа неку врсту репарација Украјини ван додира са стварношћу, наводећи да се Брисел дуго бави крађом руске имовине.
Након почетка Специјалне војне операције, Европска унија и земље Г7 замрзле су скоро половину девизних резерви Русије: око 300 милијарди евра. Више од 200 милијарди налази се у Европској унији, углавном на рачунима белгијске компаније „Јуроклир“, једног од највећих светских клириншких и обрачунских система.
Министар спољних послова Сергеј Лавров упозорио је да ће Москва одговорити на
конфискацију. По његовим речима, Русија такође има
могућност да не врати средства која западне земље држе на њеној територији.
