https://sputnikportal.rs/20251017/losa-vest-za-nocobdije-studija-otkriva-kako-ljudski-mozak-funkcionise-posle-ponoci-1191426488.html
Лоша вест за ноћобдије: Студија открива како људски мозак функционише после поноћи
Лоша вест за ноћобдије: Студија открива како људски мозак функционише после поноћи
Sputnik Србија
Много доказа указује на то да људски ум функционише другачије ако је будан ноћу. После поноћи, негативне емоције привлаче нашу пажњу више него позитивне... 17.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-17T13:17+0200
2025-10-17T13:17+0200
2025-10-17T13:17+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991413_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7a03b7fb3c3cd839340ab1d3fc94238e.jpg
Усред ноћи, свет понекад може деловати као мрачно место. Под окриљем таме, негативне мисли лако почну да навиру, и док лежите будни зурећи у плафон, можда осетите потребу за „штетним задовољствима“ — цигаретом или оброком пуним угљених хидрата.Неки истраживачи сматрају да је људски циркадијални ритам снажно повезан са тим променама у функционисању мозга, навели су у студији која сумира доказе о томе како се мождани системи мењају након мрака.Њихова хипотеза, названа „Ум после поноћи“, сугерише да људско тело и ум прате природни 24-часовни циклус активности који утиче на наше емоције и понашање.У студији се наводи да су самоубиства и самоповређивања много чешћа ноћу. Нека истраживања показују да је ризик од самоубиства три пута већи између поноћи и 6 ујутру него у било које друго доба дана.У студији се закључује да је ноћна будност фактор ризика за самоубиство, „вероватно због поремећаја циркадијалног ритма“.Злоупотреба дрога и опасних супстанци такође је чешћа ноћу.Истраживање спроведено 2020. године у центру за надзор конзумирања дрога у Бразилу показало је да је ризик од превелике дозе опиоида 4,7 пута већи ноћу.Нека од тих понашања могу се објаснити недостатком сна или тиме што мрак пружа осећај „заклона“, али вероватно постоје и неуролшке промене специфичне за ноћ.Истраживачи сматрају да је неопходно даље проучавати ове факторе како бисмо заштитили оне који су најугроженији од последица ноћне будности.До данас, како наводе аутори, ниједна студија није испитала како недостатак сна и време у циркадијалном циклусу утичу на човеков осећај задовољства.Због тога заправо не знамо како се радници у сменама, попут пилота или лекара, носе са својим необичним ритмом спавања.Било да спавамо или смо будни — ум после поноћи и даље је мистерија, преноси Сајенс алерт.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Лоша вест за ноћобдије: Студија открива како људски мозак функционише после поноћи
Много доказа указује на то да људски ум функционише другачије ако је будан ноћу. После поноћи, негативне емоције привлаче нашу пажњу више него позитивне, опасне идеје постају примамљивије, а кочнице попуштају.
Усред ноћи, свет понекад може деловати као мрачно место. Под окриљем таме, негативне мисли лако почну да навиру, и док лежите будни зурећи у плафон, можда осетите потребу за „штетним задовољствима“ — цигаретом или оброком пуним угљених хидрата.
Неки истраживачи сматрају да је људски циркадијални ритам снажно повезан са тим променама у функционисању мозга, навели су у студији која сумира доказе о томе како се мождани системи мењају након мрака.
Њихова хипотеза, названа „Ум после поноћи“, сугерише да људско тело и ум прате природни 24-часовни циклус активности који утиче на наше емоције и понашање.
„Постоје милиони људи који су будни усред ноћи, и постоје прилично добри докази да њихов мозак тада не функционише исто као током дана,“ објашњава неуролог Елизабет Клерман са Харварда.
У студији се
наводи да су самоубиства и самоповређивања много чешћа ноћу. Нека истраживања показују да је ризик од самоубиства три пута већи између поноћи и 6 ујутру него у било које друго доба дана.
У студији се закључује да је ноћна будност фактор ризика за самоубиство, „вероватно због поремећаја циркадијалног ритма“.
Злоупотреба дрога и опасних супстанци такође је чешћа ноћу.
Истраживање спроведено 2020. године у центру за надзор конзумирања дрога у Бразилу показало је да је ризик од превелике дозе опиоида 4,7 пута већи ноћу.
Нека од тих понашања могу се објаснити недостатком сна или тиме што мрак пружа осећај „заклона“, али вероватно постоје и неуролшке промене специфичне за ноћ.
Истраживачи сматрају да је неопходно даље проучавати ове факторе како бисмо заштитили оне који су најугроженији од последица ноћне будности.
До данас, како наводе аутори, ниједна студија није испитала како недостатак сна и време у циркадијалном циклусу утичу на човеков осећај задовољства.
Због тога заправо не знамо како се радници у сменама, попут пилота или лекара, носе са својим необичним ритмом спавања.
Било да спавамо или смо будни — ум после поноћи и даље је мистерија,
преноси Сајенс алерт.
