https://sputnikportal.rs/20251018/sedam-rimskih-vojnika-bacenih-u-bunar-grobnica-iz-3-veka-otkrivena-u-osijeku-1191497959.html
Седам римских војника бачених у бунар: Гробница из 3. века откривена у Осијеку
Седам римских војника бачених у бунар: Гробница из 3. века откривена у Осијеку
Sputnik Србија
У самом срцу античке Мурсе, данашњег Осијека, археолози су открили запањујући доказ крвавих сукоба из доба кризе Римског царства – масовну гробницу са седам... 18.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-18T15:59+0200
2025-10-18T15:59+0200
2025-10-18T16:03+0200
наука и технологија
наука и технологија
археологија
хрватска
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0c/1190074353_0:781:2048:1933_1920x0_80_0_0_f7fa9f8e10ccc429a72428c46e53e2b0.jpg
Археолози који су ископавали древни бунар у источној Хрватској открили су костуре 7 мушкараца чија су тела била насумично бачена, пише Лајв Сајенс.Костури су првобитно пронађени 2011. године током археолошких ископавања пре планиране изградње на Универзитету у Осијеку, који је био познат као Мурса током Римског царства. Иако су костури били комплетни, пронађени су у различитим положајима у бунару, укључујући и наглавачке.Новак и његове колеге објавили су своју анализу костура у журналу ПЛОС Ван.Ударци и ране од оружјаСвих 7 костура припадало је одраслим мушкарцима, њих тројица били су у средњим годинама, док су остали били млађи, наводи се у студији.Неколико мушкараца је задобило повреде пре смрти, укључујући удар у чело, преломе ребара и ране од оружја. Осим тога, слој нове кости на унутрашњој страни њихових грудних кошева, који се често виђа код инфекција или повреда, сугерисао је да су сви мушкарци вероватно имали инфекцију доњих дисајних путева непосредно пре смрти.Истраживачи су помоћу радиоактивног угљеника датирали четири костура у другу половину 3. века, што се подударало са јединим артефактом пронађеним у бунару: римским новчићем који је искован 251. године нове ере.Састав групе костура- млади и средовечни мушкарци са насилним повредама - готово је идентичан онима који се виде у скупинама везаним за битке у масовним гробницама, као што су остаци војника Наполеонове армије, написали су истраживачи.С обзиром на локацију масовне гробнице у древној Мурси, важном насељу близу римске војне пограничне зоне, истраживачи су закључили да су костури вероватно припадали мушкарцима који су се борили у бици код Мурсе 260. године.Током ,,Кризе трећег века'' (235-284), различити људи су се борили за вођство Римског царства.Битка код Мурсе вођена је између цара Галијена и римског војног заповедника Ингенија, који је неуспешно покушао да узурпира престо. Мушкарци у бунару су можда били неки од Ингенијевих бораца, сугерисали су истраживачи, јер историјски извори наводе да Галијен није показао милост према пораженој војсци.Даља анализа ДНК мушкараца показала је ,,високу генетску разноликост'', према студији, што се ,,поклапа са историјским извештајима касноримских армија, које су често укључивале етнички разнолике групе као што су Сармати, Саксонци и Гали''.Снажан аргументКетрин Марклајн, биоархеолог са Универзитета у Луисвилу у Кентакију, која није била укључена у студију, рекла је за Лајв Сајенс да су истраживачи изнели снажан аргумент за војну природу масовне гробнице у Мурси.Планиран је додатни рад на другој масовној гробници у у другом бунару у Мурси, рекао је Новак, која је врло слична оном у новој студији.Додаје да су по њиховој претпоставци то такође остаци војника који су изгубили животе у бици код Мурсе 260. године.Погледајте и:
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, хрватска, друштво
наука и технологија, археологија, хрватска, друштво
Седам римских војника бачених у бунар: Гробница из 3. века откривена у Осијеку
15:59 18.10.2025 (Освежено: 16:03 18.10.2025) У самом срцу античке Мурсе, данашњег Осијека, археолози су открили запањујући доказ крвавих сукоба из доба кризе Римског царства – масовну гробницу са седам скелета римских војника. Њихови остаци су били бачени у древном бунару.
Археолози који су ископавали древни бунар у источној Хрватској открили су костуре 7 мушкараца чија су тела била насумично бачена,
пише Лајв Сајенс.
Костури су првобитно пронађени 2011. године током археолошких ископавања пре планиране изградње на Универзитету у Осијеку, који је био познат као Мурса током Римског царства. Иако су костури били комплетни, пронађени су у различитим положајима у бунару, укључујући и наглавачке.
Вероватно су сви појединци били лишени драгоцености - оружја, оклопа, опреме, накита, пре него што су бачени у бунар, рекао Марио Новак, водећи аутор студије и биоархеолог са Института за антрополошка истраживања у Загребу.
Новак и његове колеге објавили су своју анализу костура у журналу ПЛОС Ван.
Свих 7 костура припадало је одраслим мушкарцима, њих тројица били су у средњим годинама, док су остали били млађи, наводи се у студији.
Неколико мушкараца је задобило повреде пре смрти, укључујући удар у чело, преломе ребара и ране од оружја. Осим тога, слој нове кости на унутрашњој страни њихових грудних кошева, који се често виђа код инфекција или повреда, сугерисао је да су сви мушкарци вероватно имали инфекцију доњих дисајних путева непосредно пре смрти.
Истраживачи су помоћу радиоактивног угљеника датирали четири костура у другу половину 3. века, што се подударало са јединим артефактом пронађеним у бунару: римским новчићем који је искован 251. године нове ере.
Састав групе костура- млади и средовечни мушкарци са насилним повредама - готово је идентичан онима који се виде у скупинама везаним за битке у масовним гробницама, као што су остаци војника Наполеонове армије, написали су истраживачи.
С обзиром на локацију масовне гробнице у древној Мурси, важном насељу близу римске војне пограничне зоне, истраживачи су закључили да су костури вероватно припадали мушкарцима који су се борили у бици код Мурсе 260. године.
Током ,,Кризе трећег века'' (235-284), различити људи су се борили за вођство Римског царства.
Битка код Мурсе вођена је између цара Галијена и римског војног заповедника Ингенија, који је неуспешно покушао да узурпира престо. Мушкарци у бунару су можда били неки од Ингенијевих бораца, сугерисали су истраживачи, јер историјски извори наводе да Галијен није показао милост према пораженој војсци.
Даља анализа ДНК мушкараца показала је ,,високу генетску разноликост'', према студији, што се ,,поклапа са историјским извештајима касноримских армија, које су често укључивале етнички разнолике групе као што су Сармати, Саксонци и Гали''.
Кетрин Марклајн, биоархеолог са Универзитета у Луисвилу у Кентакију, која није била укључена у студију, рекла је за Лајв Сајенс да су истраживачи изнели снажан аргумент за војну природу масовне гробнице у Мурси.
Ово истраживање је кључно за разумевање директних и насилних последица политичке нестабилности током 3. века и за разумевање како је ова нестабилност утицала на становништво у провинцијама и дуж римских граница, рекла је она.
Планиран је додатни рад на другој масовној гробници у у другом бунару у Мурси, рекао је Новак, која је врло слична оном у новој студији.
Додаје да су по њиховој претпоставци то такође остаци војника који су изгубили животе у бици код Мурсе 260. године.
