Светиња која вековима чува највеће реликвије српског народа /фото/

Узидано готово у саме бедеме Београдске тврђаве угнездило се једно од најважнијих београдских духовних уточишта – Капела Свете Петке, богомоља у којој су вековима чуване највеће реликвије српског народа.

Света Петка је била хришћанска подвижница која је упркос томе што је потицала из имућне породице изабрала духовни живот замонашивши се у Цркви Свете Софије и добивши име Параскева.

Предање каже да је много година након смрти, њено нетрулежно тело извађено из гроба и положено у Храм Светих Петра и Павла у Епивату (Турска). Од тада, њене чудотворне мошти постале су место ходочашћа и молитве верника, како хришћана тако и муслимана.

Од тог времена њене мошти су преношене много пута. Из руку крсташа, откупио их је бугарски цар Асен и пренео у своју престоницу Трново, где су мошти почивале до пада Бугарске под турску власт, када су многе драгоцености и црквене реликвије опљачкане и однете у Цариград као ратни плен султана Бајазита.

Мошти светитељке од султана Бајазита измолила је српска кнегиња Милица. Предање говори да је султан услишио молбу кнегиње не кријући чуђење што није тражиле нешто друго већ „само сухе кости“. Мошти су прво пребачене у дворску цркву у Крушевцу 1398. године, да би по премештању српске престонице деспот Стефан пренео мошти у Београд.

Светитељкине мошти су похрањене најпре у Успењској цркви Митрополије београдске, а потом у Цркви Свете Петке саграђеној крај чудотворног извора под Београдском тврђавом.

Мошти су се налазиле у српској престоници и онда када је Београд после смрти деспота Стевана прешао у мађарске руке. У писму које је 1505. београдски митрополит Теофан упутио руском кнезу Василију, помиње се београдска црква „посвећена Успенију Пречисте Богородице, у којој леже разне свете мошти и чудотворни образ пречисте Богоматере од евангелиста Светог Луке“.

Мошти ће у српској престоници почивати до 1521. када Сулејман Величанствени осваја Београд и српски живаљ протерује из града и под стражом пресељава у Цариград.

По одобрењу султана Сулејмана српском живљу је допуштено да са собом понесе драгоцене реликвије – мошти Свете царице Теофане и Свете Петке, као и икону Богородице. Готово век касније, молдавски војвода Лупул је свете мошти откупио и пренео у своју престоницу Јаши (данашња Румунија).

Храм Света три јерарха, у којем су мошти биле положене, 1888. године је захватио велики пожар, али су мошти светитељке остале недирнуте. После тога, мошти су пренете у Саборну цркву у Јашију, где су и данас, осим два прста шаке, који се налазе у Капели Свете Петке на Калемегдану.

После повлачења Турака из Београда, српски живаљ се негујући култ светитељке окупљао у капели-земуници изграђеној крај чудотворног извора која се налазила на падини мало изнад садашње капеле и која је била готово укопана у земљу. Споља су се видела само врата и над њима крст, док је унутрашњост била украшена иконама.

Вода са извора Свете Петке се у народу сматра лековитом и постоји веровање да пресушивање извора предсказује несрећу. За време аустријског бомбардовања 1915. године извор је пресушио, што је народ врло рђаво тумачио, да би неколико месеци након ослобођења престонице, 15. фебруара 1919. године вода почела поново да извире.

Упркос томе што је била укопана у земљу, капела је током бомбардовања Београда у Првом светском рату готово разрушена. У њеној непосредној близини вођене су огорчене борбе, о чему сведоче земни остаци бранилаца Београда пронађени приликом копања темеља за садашњу Капелу Свете Петке.

Стара капела је уклоњена почетком октобра 1935, у темељима и околном парку су пронађене лобање „вероватно људи које су Турци погубили“, као и надгробне плоче неколико угледних Турака, међу којима и везира Марашли Али-паше.

Садашња Капела Свете Петке саграђена је 1937. године заузимањем патријарха Варнаве према пројекту архитекте Момира Коруновића. Капела је освећена 27. октобра 1937. године уз, „огромно учешће побожног народа“, како је писала тадашња штампа.

И данас, на дан Свете Петке 27. октобра, ред са верницима који стрпљиво чекају да би се поклонили чудотворним моштима и захватили воду са лековитог извора протеже се до Зиндан капије, па и даље.

У непосредној близини Капеле Свете Петке, сместила се још једна београдска светиња, посвећена празнику рођења Пресвете Богородице.

Црква Ружица подигнута је 1867. године као војни храм, али се у народу задржало предање да је на месту садашњег храма у доба деспота Стефана Лазаревића постојала стара црква истог имена, коју су Турци при освајању Београда порушили.

Капела Свете Петке на Калемегдану је данас симбол Београда и место ходочашћа верујућег народа.