https://sputnikportal.rs/20251020/mediji-eu-razmatra-prijem-novih-clanica-bez-prava-veta-radi-ubrzanja-prosirenja-1191566763.html
Медији: ЕУ разматра пријем нових чланица без права вета ради убрзања проширења
Медији: ЕУ разматра пријем нових чланица без права вета ради убрзања проширења
Sputnik Србија
Нове земље могле би да приступе Европској унији без права гласа, што би могло да учини лидере као што је мађарски премијер Виктор Орбан склонијим уласку... 20.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-20T08:14+0200
2025-10-20T08:14+0200
2025-10-20T08:14+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
украјина
чланство у еу
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/08/1189896370_0:321:3071:2048_1920x0_80_0_0_239e6766900726175b84dce9251e4104.jpg
Европска унија разматра могућност да будуће чланице приступе блоку без потпуних права одлучивања, укључујући право вета, у циљу убрзања процеса проширења, сазнаје портал из дипломатских извора.Предлог, који се још налази у раној фази и захтева једногласно одобрење свих 27 земаља чланица, омогућио би новим државама да користе већину погодности чланства, док би пуна права стекле накнадно, након што ЕУ спроведе кључне институционалне реформе, укључујући укидање једногласног одлучивања у већини области.Према овом предлогу земље кандидати могле би да постану чланице под флексибилнијим условима, без потребе за изменама оснивачких уговора ЕУ, појашњавају извори за бриселски портал.Заговорници проширења, међу којима су Аустрија и Шведска, желе да овом иницијативом превазиђу блокаде које, како наводе, долазе из Будимпеште и још неколико престоница које страхују од губитка тржишта или угрожавања националне безбедности.Иницијатива би омогућила земљама које су тренутно на путу ка чланству, попут Украјине, Молдавије и Црне Горе, да уживају у многим предностима чланства у ЕУ, али без права вета, наводи бриселски портал.Раније је важило правило да проширење не може бити могуће без свеобухватне институционалне реформе.Међутим, покушаји да се право вета укине и за постојеће чланице наишли су на отпор, не само Мађарске, већ и Француске и Холандије.Хофрајтер наводи да би овакав приступ омогућио Унији да остане функционална и у проширеном формату.„Разговори са представницима земаља Западног Балкана указују да ову идеју виде као конструктивну и реалну“, додао је.Овај потез, како појашњава Политико, долази у тренутку све веће фрустрације у државама кандидатима, које су већ спровеле значајне унутрашње реформе, али се још увек суочавају са застојевима у приступном процесу.„Хрватска је последња приступила ЕУ пре више од десет година, док је Велика Британија у међувремену напустила Унију. Зато верујем да је време да се овај процес оживи“, рекао је раније председник Црне Горе Јаков Милатовић.Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен ставила је проширење у средиште своје агенде, најављујући могући улазак Украјине и Молдавије до 2030. године, али чланице ЕУ засад одбијају убрзање процедура.Ранији покушај председника Европског савета Антонија Коште да убрза проширење одбило је више држава чланица, подсећа Политико.У среду ће се у Лондону одржати самит у оквиру „Берлинског процеса“, где ће лидери ЕУ разговарати са представницима Западног Балкана о даљој интеграцији региона у ЕУ.Како наводе извори из ЕУ, Комисија би могла да предложи наставак преговора са кандидатима и без формалне сагласности свих чланица за сваки корак, чиме би се избегла могућност вета, посебно из Будимпеште.У нацрту закључака за самит лидера ЕУ у Бриселу у четвртак, проширење није ни поменуто, што је изазвало негодовање међу државама које подржавају тај процес.„Ако ЕУ не убрза реформе и проширење, ризикује да изгуби стратешку предност у корист трећих актера који већ чекају своју прилику“, изјавила је Клаудија Плаколм, министарка за европска питања Аустрије.Погледајте и:
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, чланство у еу
свет, свет – политика, европска унија (еу), украјина, чланство у еу
Медији: ЕУ разматра пријем нових чланица без права вета ради убрзања проширења
Нове земље могле би да приступе Европској унији без права гласа, што би могло да учини лидере као што је мађарски премијер Виктор Орбан склонијим уласку Украјине у блок, пише „Политико“.
Европска унија разматра могућност да будуће чланице приступе блоку без потпуних права одлучивања, укључујући право вета, у циљу убрзања процеса проширења, сазнаје портал из дипломатских извора.
Предлог, који се још налази у раној фази и захтева једногласно одобрење свих 27 земаља чланица, омогућио би новим државама да користе већину погодности чланства, док би пуна права стекле накнадно, након што ЕУ спроведе кључне институционалне реформе, укључујући укидање једногласног одлучивања у већини области.
Према овом предлогу земље кандидати могле би да постану чланице под флексибилнијим условима, без потребе за изменама оснивачких уговора ЕУ, појашњавају извори за бриселски портал.
Заговорници проширења, међу којима су Аустрија и Шведска, желе да овом иницијативом превазиђу блокаде које, како наводе, долазе из Будимпеште и још неколико престоница које страхују од губитка тржишта или угрожавања националне безбедности.
„Будуће чланице треба да се одрекну права вета док се не спроведу реформске промене, попут увођења квалификоване већине у доношењу одлука. Не смемо да дозволимо да поједине државе чланице успоравају проширење“, изјавио је председник Одбора за европске послове немачког Бундестага Антон Хофрајтер.
Иницијатива би омогућила земљама које су тренутно на путу ка чланству, попут Украјине, Молдавије и Црне Горе, да уживају у многим предностима чланства у ЕУ, али без права вета, наводи бриселски портал.
Раније је важило правило да проширење не може бити могуће без свеобухватне институционалне реформе.
Међутим, покушаји да се право вета укине и за постојеће чланице наишли су на отпор, не само Мађарске, већ и Француске и Холандије.
Хофрајтер наводи да би овакав приступ омогућио Унији да остане функционална и у проширеном формату.
„Разговори са представницима земаља Западног Балкана указују да ову идеју виде као конструктивну и реалну“, додао је.
Овај потез, како појашњава Политико, долази у тренутку све веће фрустрације у државама кандидатима, које су већ спровеле значајне унутрашње реформе, али се још увек суочавају са застојевима у приступном процесу.
„Хрватска је последња приступила ЕУ пре више од десет година, док је Велика Британија у међувремену напустила Унију. Зато верујем да је време да се овај процес оживи“, рекао је раније председник Црне Горе Јаков Милатовић.
Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен ставила је проширење у средиште своје агенде, најављујући могући улазак Украјине и Молдавије до 2030. године, али чланице ЕУ засад одбијају убрзање процедура.
Ранији покушај председника Европског савета Антонија Коште да убрза проширење одбило је више држава чланица, подсећа Политико.
У среду ће се у Лондону одржати самит у оквиру „Берлинског процеса“, где ће лидери ЕУ разговарати са представницима Западног Балкана о даљој интеграцији региона у ЕУ.
Како наводе извори из ЕУ, Комисија би могла да предложи наставак преговора са кандидатима и без формалне сагласности свих чланица за сваки корак, чиме би се избегла могућност вета, посебно из Будимпеште.
У нацрту закључака за самит лидера ЕУ у Бриселу у четвртак, проширење није ни поменуто, што је изазвало негодовање међу државама које подржавају тај процес.
„Ако ЕУ не убрза реформе и проширење, ризикује да изгуби стратешку предност у корист трећих актера који већ чекају своју прилику“, изјавила је Клаудија Плаколм, министарка за европска питања Аустрије.
