https://sputnikportal.rs/20251027/novo-objasnjenje-za-dugogodisnju-misteriju-evo-zasto-na-suncu-pada-kisa-1191834375.html
Ново објашњење за дугогодишњу мистерију: Ево зашто на Сунцу „пада киша“
Ново објашњење за дугогодишњу мистерију: Ево зашто на Сунцу „пада киша“
Sputnik Србија
На Сунцу пада киша, али не она сачињена од воде, већ од прегрејане плазме, а научници су можда коначно схватили шта је узрокује. 27.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-27T23:00+0100
2025-10-27T23:00+0100
2025-10-27T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
астрономија
физика
сунце
киша
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/0f/1163804285_0:0:1441:812_1920x0_80_0_0_2a274550e79b8e6bea2f7e4e77131885.jpg
Иако звучи невероватно, феномен познат као коронална киша има неке сличности са оном на Земљи. Састоји се од хладних и густих грудвица материјала које падају из короне, најудаљенијег слоја сунчеве атмосфере, према њеној површини, пише Сајенс алерт.Међутим, уместо воде, ове „капи“ су плазма - наелектрисани гас са температуром од око милион степени. Док пада, ова плазма прати сунчева магнетна поља, стварајући огромне лукове који могу достићи висину пет пута већу од пречника Земље.Ново објашњење за дугогодишњу мистеријуПорекло соларне кише дуго је била мистерија. Иако се често појављује након снажних соларних бакљи, научници су имали потешкоћа у моделирању или предвиђању овог феномена. Ново истраживање научника са Универзитета на Хавајима сугерише да кључ може бити у неравномерној расподели елемената унутар сунчеве короне. Ово откриће противречи претходним претпоставкама уграђеним у симулације Сунчеве атмосфере, које су сматрале да је заступљеност елемената релативно фиксна.Симулације које потврђују теоријуУ својим новим симулацијама, које су дозволиле промене у расподели елемената као што су гвожђе, силицијум и магнезијум, Бенавиц и његове колеге су открили да је коронална киша почела да се кондензује након само 35 минута. Поређења ради, ранијим моделима су били потребни сати или чак дани загревања да би објаснили исти феномен.„Узбудљиво је видети да када дозволимо елементима попут гвожђа да се мењају током времена, модели коначно одговарају ономе што заправо посматрамо на Сунцу. То чини да физика оживи на начин који делује стварно“, додаје Бенавиц.Научници верују да променљива количина елемената утиче на губитак енергије кроз зрачење. Нагли пораст зрачења изазива драстичан пад температуре на врху короналних петљи, што покреће неконтролисан ефекат хлађења и на крају резултира стварањем короналне кише.Импликације за науку„Ово откриће је важно јер нам помаже да разумемо како Сунце заиста функционише“, каже Џефри Рип, астроном и коаутор студије. Студија не само да баца светло на загонетни феномен соларне кише, већ и сугерише да би тренутне теорије о короналном загревању можда требало преиспитати.„Можда ћемо морати да се вратимо на почетак у нашој студији о короналном загревању, тако да је пред нама много новог и узбудљивог рада“, закључује Рип.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, астрономија, физика, сунце, киша
наука и технологија, астрономија, физика, сунце, киша
Ново објашњење за дугогодишњу мистерију: Ево зашто на Сунцу „пада киша“
На Сунцу пада киша, али не она сачињена од воде, већ од прегрејане плазме, а научници су можда коначно схватили шта је узрокује.
Иако звучи невероватно, феномен познат као коронална киша има неке сличности са оном на Земљи. Састоји се од хладних и густих грудвица материјала које падају из короне, најудаљенијег слоја сунчеве атмосфере, према њеној површини,
пише Сајенс алерт.
Међутим, уместо воде, ове „капи“ су плазма - наелектрисани гас са температуром од око милион степени. Док пада, ова плазма прати сунчева магнетна поља, стварајући огромне лукове који могу достићи висину пет пута већу од пречника Земље.
Ново објашњење за дугогодишњу мистерију
Порекло соларне кише дуго је била мистерија. Иако се често појављује након снажних соларних бакљи, научници су имали потешкоћа у моделирању или предвиђању овог феномена. Ново истраживање научника са Универзитета на Хавајима сугерише да кључ може бити у неравномерној расподели елемената унутар сунчеве короне. Ово откриће противречи претходним претпоставкама уграђеним у симулације Сунчеве атмосфере, које су сматрале да је заступљеност елемената релативно фиксна.
„Тренутно, модели претпостављају да је расподела различитих елемената у корони константна кроз простор и време, што очигледно није случај“, каже Лук Бенавиц, студент астрономије и један од коаутора студије објављене у часопису „Астрофизички журнал“.
Симулације које потврђују теорију
У својим новим симулацијама, које су дозволиле промене у расподели елемената као што су гвожђе, силицијум и магнезијум, Бенавиц и његове колеге су открили да је коронална киша почела да се кондензује након само 35 минута. Поређења ради, ранијим моделима су били потребни сати или чак дани загревања да би објаснили исти феномен.
„Узбудљиво је видети да када дозволимо елементима попут гвожђа да се мењају током времена, модели коначно одговарају ономе што заправо посматрамо на Сунцу. То чини да физика оживи на начин који делује стварно“, додаје Бенавиц.
Научници верују да променљива количина елемената утиче на губитак енергије кроз зрачење. Нагли пораст зрачења изазива драстичан пад температуре на врху короналних петљи, што покреће неконтролисан ефекат хлађења и на крају резултира стварањем короналне кише.
„Ово откриће је важно јер нам помаже да разумемо како Сунце заиста функционише“, каже Џефри Рип, астроном и коаутор студије. Студија не само да баца светло на загонетни феномен соларне кише, већ и сугерише да би тренутне теорије о короналном загревању можда требало преиспитати.
„Можда ћемо морати да се вратимо на почетак у нашој студији о короналном загревању, тако да је пред нама много новог и узбудљивог рада“, закључује Рип.
