https://sputnikportal.rs/20251028/najskuplji-stan-u-drugom-kvartalu-2025-prodat-za-18-miliona-evra-u-beogradu-na-vodi-1191847207.html
Најскупљи стан у другом кварталу 2025. продат за 1,8 милиона евра у Београду на води
Најскупљи стан у другом кварталу 2025. продат за 1,8 милиона евра у Београду на води
Sputnik Србија
Најскупљи стан у другом кварталу ове године продат је у Београду на води за 1,8 милиона евра, као и најскупљи квадрат по цени од 9.056 евра, показује објављени... 28.10.2025, Sputnik Србија
2025-10-28T07:47+0100
2025-10-28T07:47+0100
2025-10-28T07:47+0100
економија
србија
србија – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/07/1187617929_0:153:3200:1953_1920x0_80_0_0_2cb72a2f3e0dc47360923cfcf9a5568f.jpg
Највиша цена куће је била, такође, на територији општине Савски венац у Београду и купљена је за 3,8 милиона евра.Најскупље гаражно место у другом кварталу плаћено је 56.000 евра и прометовано је на територији општине Звездара у Београду.Тржиште непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године показује пораст активности у односу на исти период претходне године, са растом вредности тржишта од 13,9 одсто и растом броја купопродајних уговора од 2,3 одсто.Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године износила је 2,1 милијарду евра, док је број купопродајних уговора био је 31.944.Од 2,1 милијарди евра, 384,7 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,2 милијарди евра (са учешћем од 60 одсто од укупно прометоване вредности).За куће је издвојено 161,7 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 156,7 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за пословне просторе 86,7 милиона евра (четири одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 49 милиона евра (два одсто од укупне вредности).Када је реч о начину плаћања, 15 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од шест процентних поена у односу на исти период претходне године.Највише су кредитна средства коришћена за куповину станова, при чему је 34 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на 23 одсто из истог периода прошле године.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија
србија, србија – економија, економија
Најскупљи стан у другом кварталу 2025. продат за 1,8 милиона евра у Београду на води
Најскупљи стан у другом кварталу ове године продат је у Београду на води за 1,8 милиона евра, као и најскупљи квадрат по цени од 9.056 евра, показује објављени извештај о тржишту непокретности Републичког геодетског завода.
Највиша цена куће је била, такође, на територији општине Савски венац у Београду и купљена је за 3,8 милиона евра.
Најскупље гаражно место у другом кварталу плаћено је 56.000 евра и прометовано је на територији општине Звездара у Београду.
Тржиште непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године показује пораст активности у односу на исти период претходне године, са растом вредности тржишта од 13,9 одсто и растом броја купопродајних уговора од 2,3 одсто.
Укупна вредност оствареног промета на тржишту непокретности у Србији у другом кварталу 2025. године износила је 2,1 милијарду евра, док је број купопродајних уговора био је 31.944.
Од 2,1 милијарди евра, 384,7 милиона евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највећи удео у укупној вредности прометованих непокретности заузима продаја станова са 1,2 милијарди евра (са учешћем од 60 одсто од укупно прометоване вредности).
За куће је издвојено 161,7 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 156,7 милиона евра (осам одсто од укупне вредности), за пословне просторе 86,7 милиона евра (четири одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 49 милиона евра (два одсто од укупне вредности).
Када је реч о начину плаћања, 15 одсто свих прометованих непокретности финансирано је путем кредита, што представља повећање од шест процентних поена у односу на исти период претходне године.
Највише су кредитна средства коришћена за куповину станова, при чему је 34 одсто свих куповина реализовано на овај начин, што је приметан раст у односу на 23 одсто из истог периода прошле године.
