Талас насиља који је многе изненадио: Шта се крије иза инцидената са Турцима у Црној Гори
15:41 28.10.2025 (Освежено: 15:46 28.10.2025)
© Sputnik / Бобан Нововић
Пратите нас
У сржи проблема који су резултирали укидањем безвизног режима између Црне Горе и Турске лежи неспремност и неефикасност црногорских власти да се суоче са илегалним мигрантима који су дошли „турском линијом“. Са друге стране, и Турска настоји да прошири свој утицај, каже за Спутњик председник Покрета за промене, Небојша Медојевић.
За неупућеног посматрача, талас насиља који се проширио Подгорицом након што су један турски и један азербејџански држављанин ножем изболи двадесетпетогодишњег Подгоричанина, изгледао је шокантно.
Међутим, познаваоци прилика као да су очекивали да ситуација у једном тренутку ескалира. На крају, (ако се то може назвати крајем) црногорска влада привремено је укинула безвизни режим за грађане Турске. Ситуација је, чини се, замршена и у њу су укључене политичке партије, геополитички утицаји, али и криминални кланови из Црне Горе и Турске.
Улога Бошњачке странке
Према Медојевићевим речима, већ десетак година траје улога Бошњачке странке, основане са циљем да штити колективна права Бошњака у Црној Гори. Ова странка, која је учествовала, како у власти са ДПС-ом, тако и после пада режима Мила Ђукановића, развила је читав низ односа са турском државом.
„Они то нису ни крили. Међутим, поставља се питање да ли лидери Бошњачке странке, после толико година контроверзне сарадње са Турском, представљају Бошњаке у Црној Гори или представљају механизам ширења утицаја турске државе на овај део Балкана, у складу са њиховом геостратешком оријентацијом, која се у идеолошком смислу назива неоосманизам“, пита се Медојевић.
Интерес Турске да шири свој утицај као регионална или глобална сила је, како наш саговорник наглашава, легитиман. Она то ради дозвољеним средствима. Преко својих државних агенција успоставила је утицај на исламску верску заједницу, а исто тако помаже развој бизниса и културе међу Бошњацима у Црној Гори.
„Турска линија“ доводи илегалне мигранте
У међувремену, дошло и до сарадње црногорских и турских нарко-картела – у том смислу, Црна Гора постала је финална дестинација не само за Турке, већ и за Азербејџанце, Курде и Авганистанце, који сви долазе преко „турске линије“.
„Последњих година, њихов број је рапидно порастао; основали су преко шест хиљада фирми. Према мојим информацијама, можемо говорити о око стотину хиљада странаца који су дошли том линијом и који бораве и живе у црној Гори. Министар полиције рекао је да око 14 000 људи живи и ради у Црној Гори легално, али није рекао колико има њих који нелегално бораве и који нису ни регистровани, нити пријављени“, истиче Медојевић.
Осим тога, Црна Гора је постала и „сигурна кућа“ за бегунце од правде из Турске, што је, каже Медојевић, немогуће без политичке подршке неког дела црногорске власти, што опет отвара и питање корупције.
„Очигледно да су овде те структуре успеле да пронађу канале да преко реда добијају боравишне и радне дозволе и, наравно, да пласирају свој капитал у кешу који је често сумњивог порекла и да купују станове, некретнине и да шире свој бизнис који се углавном односи на угоститељство, туризам, трговину, али већ улазе и у крупне послове везане за изградњу. Овде већ постоје банке које за њих обезбеђују кредитне шеме од Турске. И једноставно, актуелна црногорска власт нашла се неспремна, није посветила пажњу и то је ескалирало све чешћим инцидентима“, објашњава Медојевић.
Власти неспремне пред изазовом
Према Медојевићевом мишљењу, црногорске власти се нису снашле, нашле су се неспремне пред изазовом, нису су се информисале, нити су посветиле довољну пажњу проблему, што је довело до ескалације инцидената, а грађани су потом реаговали како су реаговали.
„Не ради се о општој идеји да се насиљем нешто промени, него то што се у маси илегалних миграната увек појаве људи који су склони насиљу. Неконтролисана миграција безбедносни је проблем и у САД, Немачкој, Шведској, Италији… Није то ништа страшно, само је проблем што црногорска власт није на време уочила тај безбедносни проблем, нити наша Агенција за националну безбедност даје безбедносне процене приликом одобравања боравишних и радних дозвола за туске држављане. Дакле, нису проблем легитимни интереси турске државе као велике силе, него су проблем корупција, неспособност и неефикасност црногорских власти да нађу адекватан институционални одговор на безбедносне изазове“, констатује Медојевић.
То је, према његовом мишљењу, изазвало талас насиља према турским држављанима и самоорганизовање грађана.
Укидање бевизног режима он оцењује као „паничну реакцију људи који нити знају шта је проблем, нити како да реагују“. Одлука црногорске владе је кварење билатералних односа са Турском без турске одговорности.
„Црногорска влада нема проактивни приступ да препознаје претње, изазове и ризике. А овде плус има и основаних сумњи да неки полицијски службеници учествују у каналима долазака тих људи, да Турци имају привилеговане позиције да добијају радне и боравишне дозволе, да њихове фирме и капитал не контролишу пореска полиција, полиција и Централна банка“, наводи он.
Погледајте и:
