Хрватски нацисти опет у „луксузном хотелу“ Јасеновац: Србе побити, па их и оптужити да су криви!
© Sputnik / Лола Ђорђевић / Србосјек
Пратите нас
Пропагандним нацистичким наративом да је Јасеновац био некакав радни логор где су се затвореници утркивали ко ће пре да резервише место у њему по други пут се убијају сви они зверски настрадали у Другом светском рату и то – заборавом. То је синоним за другу смрт, јер прво иде физичко убиство, а затим и оно коначно убиство кроз заборав страдалих.
Овако председник Института за националну стратегију и режисер Драгослав Бокан коментарише нови хрватски покушај беспризорног касапљења историје, искривљења чињеница и умањивања српског страдања од хрватске руке малтене до тачке непостојања. Лишени моралних скрупула и уверени да ће, као и сваки пут до сада, било каква санкција изостати, хрватски посланици одржали су у Сабору Округли сто о Јасеновцу. Ту су окупљенима објаснили да је Јасеновац заправо био радни логор где су затвореници били само на принудном раду, а да су им радионице биле на тако добром гласу да су се српска деца добровољно јављала на праксу.
Хрватски новинар српског порекла Игор Вукић, иначе познат по негирању геноцида над Србима у НДХ, позвао се у свом излагању на „историјске чињенице“ које, према његовим речима, доказују да су хрватски војници заправо спасили козарачку децу, а да је у Јасеновцу страдало између седамсто и хиљаду и петсто људи.
Маљ који је коришћен за убијање Срба у Јасеновцу.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Дозвола за нацизам
Бокан каже да је падом Берлинског зида почела нова етапа европске историје, која се, како он каже „на сву срећу“, ових година изгледа и завршава. У тој етапи престало је да буде важно шта је истина, какви су аргументи или шта се заиста дешавало у историји, већ се све свело на чисту политику. Миљеницима те нове Европске уније и глобалистичке политике једноставно је све допуштено. Супротно њима, каже наш саговорник, стоје они који нису изабраници и послушници те политике, а којима ништа није допуштено, па ни да обзнане своја страдања.
Та врста политикантске, тотално ревизионистичке историје која је процветала након пада Берлинског зида последица је униполарног света где се унапред зна да су у Вашингтону, Бриселу и Лондону центри тог и таквог света. Тамо је читава прича сведена само на дозволе које неко има, а са којима руку под руку иде и наклоност, док са друге стране стоје они који су вечито оцрњени, унапред криви и према којима нема милости, а камоли фер-плеја, рекао је Бокан за Спутњик.
Усташки ветеран иде на комеморацију убијеним усташама у Блајбурку
© AP Photo / Darko Bandic / Усташки ветеран иде на комеморацију убијеним усташама у Блајбурку
По његовом мишљењу, управо је то суштина идеје двоструких стандарда и лицемерја савремене ЕУ политике, чија је директна последица управо и чињеница да је Република Хрватска примљена у Европску унију без икаквог преиспитивања улоге хрватског политичког вођства и хрватског народа у Другом светском рату. Они су пуштени да уђу у ЕУ, па чак и да одлучују о многим стварима везаним за Србију, а да притом не само нису кажњени, већ су и награђени тиме да могу да раде шта год им падне на памет.
Ко се коме ту доказује?
Пример одрешених руку које ЕУ даје својим послушницима управо је и овај скандал у хрватском Сабору. Најречитији негатор геноцида над Србима у НДХ био је Игор Вукић, за кога наш саговорник тврди да је професионалац и плаћеник у служби те униполарне западне концепције. Вукић има једну мисију, сматра Бокан, а то је да Јасеновац представи као хотел са пет звездица у који је читава Хрватска једва чекала да дође и добије дипломе, учествује у представама и свира гитару.
То шта он ради можда некоме и не звучи довољно страшно, али то је суштински ван сваке памети. Он каже да су тамо људи долазили да би могли да набаве књиге из главних хрватских библиотека, а да су чак и неки људи након пуштања из Јасеновца одбијали да оду јер им је било много боље у логору него код куће или негде другде.
Српска деца у хрватксом логору.
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Још једна од Вукићевих монструозних и морбидних теза каже да су Срби са Козаре због глади и опште ратне ситуације напуштали своју децу како би имали више хране, односно како би они сами више јели. Вукић каже да су ту децу, наводно напуштену од родитеља, онда спашавали припадници хрватске војске који су им давали хлеб и кров над главом.
Ми морамо да се сетимо да је Игор Вукић Србин, бар биолошки, који је пристао да постане можда и најстрашнији пример издаје забележен у последњих неколико стотина година српске историје, тврди Бокан.
Драгоје, Јелена и Мика прерано одвојени од родитеља, одведени у логоре Стара Градишка и Јастребарско, потискују страх и гаје наду да ће видети родитеље, браћу, сестре, баке и деке чим се за то укаже прилика.
© Sputnik / Марија Јаковљевић
Зовите их правим именом – нацисти!
Људи попут Вукића само обављају прљави посао за своје газде у Хрватској и ревизионисте који на тај начин прескачу своју одговорност. Све је то, објашњава Бокан, подржано од посланичког клуба Дом, националног окупљања - ДОМИНО и Хрватских суверениста, који су били и организатори болесног Округлог стола у хрватском Сабору. Драгослав Бокан сматра да је грешка такве људе називати усташама или неоусташама, јер то нема никаквог ефекта.
Ја их називам хрватским нацистима и предлажем да тај израз усвојимо кад год говоримо о њима. Значи хрватски нацисти из Другог светског рата имају своје настављаче и потомство у хрватским нацистима из модерне Хрватске. Та прича о хрватском нацизму је оно што објашњава читаву ствар. Ако кажете усташа, та реч некоме нешто значи, некоме и не, неко мисли да је то исто што и четник, неко ће рећи да је то претеривање, неко меша ту реч са њеним оригиналним пореклом из 19. века а која је означавала устаника и тако даље. Из тог разлога треба истаћи да су хрватски нацисти нашли своје настављаче, који су опет пронашли неколико несрећника од којих је један Србин – Игор Вукић, а који су пристали да обављају прљави посао за Хрвате.
Србосјек - оружје које су Хрвати дизајнирали посебно за клање Срба.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Читава ствар је, каже наш саговорник, срамота Хрватске, срамота Европске уније, срамота другосрбијанаца у Србији, али и срамота читаве регионалне, културне, политичке и уметничке елите.
Наш задатак је да непрекидно указујемо на оно шта се догађа, не чудећи се речима и делима Хрвата, али исто тако и не одустајући од непрекидне аргументације на рачун њиховог зла и васкрсавања њихове идеје да Србе треба побити, а након тога их и оптужити да су сами криви за своју смрт.
Хрватски релативизатори злочина често имају своје сопствене релативизаторе – људе који, упркос свим непобитним чињеницама и искуству које их демантује на сваком кораку и даље инсистирају да „нису сви Хрвати такви“. Ово подразумева да је само мали број грађана Хрватске радикализован, док већину чине „нормални“ људи. Бокан каже да је та теорија врло лако емпиријски проверљива и, пре свега, нетачна.
Број посетилаца концерта Марка Перковића Томпсона одговор је на питање колико Хрвата данас подржава усташку политику и негује агресивну мржњу према Србима, закључује Бокан.
Погледајте и:
