Не цветају им руже: Зашто Кијев не жели да новинари виде истину са фронта
© Sputnik / Stanislav Krasilnikov
/ Пратите нас
Кијеву не одговара да се западне престонице, од којих Украјина тражи огромна средства и војну помоћ, увере да украјинске снаге губе контролу над важним делом фронта. Кијев своје ратне савезнике, који преко Украјине ратују против Русије, држи у уверењу да још има снаге да настави борбу. Зато им је битно да не дозволе новинарима одлазак на фронт.
Овако новинарка и некадашњи главни и одговорни уредник „Политике“ Љиљана Смајловић тумачи одлуку власти у Кијеву да одбије руски позив страним новинарима да дођу и увере се какво је реално стање на терену у опкољеним градовима.
Руско Министарство одбране добило је наређење од руског председника Владимира Путина да обезбеди пролаз страним и украјинским новинарима за посету областима у Красноармејску, Димитрову и Купјанску, где су блокиране јединице Оружаних снага Украјине. То ипак неће бити изводљиво, јер је представник спољнополитичког ресора Украјине Георгиј Тихи изјавио да се медијима забрањује сваки покушај пролаза до украјинских војника.
Контрола информација
Смајловићева подсећа да нема рата без ратне цензуре, те да зараћене стране увек контролишу информације о борбеним дејствима у настојању да наративом о рату управљају барем исто толико колико и ситуацијом на фронту.
Страховито је упадљиво кад једна страна, у овом случају руска, отвори свој део фронта за извештаје, а друга, у овом случају украјинска, забрањује увид у стање на терену. Већ из тога се да јасно закључити ко је надмоћнији на том делу ратишта. Правило јесте да је једино ономе ко побеђује на фронту у интересу да свет види ко побеђује, а да новинари долазе да се у то увере, рекла је Смајловићева за Спутњик.
Нема рата без ратне цензуре, а зараћене стране увек контролишу информације о борбеним дејствима у настојању да наративом о рату управљају барем исто толико колико и ситуацијом на фронту, каже Смајловићева.
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Она сматра да је и вест о томе да Украјина забрањује приступ свом делу фронта добар показатељ да јој у овом моменту на фронту „не цветају руже“.
Претпостављам да је властима у Кијеву исто толико важно да домаћу јавност, од које је присиљена да тражи нове и нове жртве, убеди како ствари на фронту стоје боље него што стоје. Можда и важније него да у то убеди странце, закључује наша саговорница.
Злочини увек изађу на видело
Новинар и некадашњи председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић подсећа на почетак рата у Украјини 2022. године када се догодио наводни масакр, па чак и, како су тврдили у Кијеву, геноцид у Бучи. Украјинске власти су тада одмах на лице места извеле своје новинаре и то је била главна вест данима у свим западним медијима. Чак је и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен била тамо, згражавајући се над наводним злочинима руске војске.
Стране у сукобу свакако имају интерес да покажу злочине друге стране, па тако треба разумети и ову иницијативу Русије. Видимо да је Украјина запретила да би, ако би се то десило, новинари који уђу у пратњи руске војске у градове у којима се месецима воде тешке борбе, били стављени на црну листу, јер би тим потезом прекршили украјинске законе. То представља додатну претњу новинарима који би не само могли да се нађу у животној опасности ако дођу у те области, већ би касније могли да се суоче и са разним последицама, јер би вероватно и неке западне земље пратиле одлуку украјинских власти и те спискове користиле за проглашавање новинара непожељнима, каже Радомировић за Спутњик.
Радомировић подсећа на исценирани ,,геноцид" у Бучи, када је Кијев позвао западне новинаре да документују наводне злочине руске војске. Овај фабриковани догађај налазио се на насловним странама западних медија данима.
© Sputnik / Sergey Bobylev
/ Ако би неки страни новинар прихватио позив Русије да оде на овакав задатак, морао би да води рачуна не само о томе да ли ће страдати од метка или шрапнела, већ и о томе да ли ће се у наредним годинама суочити са опасношћу да му нека земља ускрати право на извештавање, или да га прогласи за руског шпијуна или сарадника.
Сада ћемо, сигуран сам, због ове руске понуде и одлуке председника Путина чути бројне критике организација за слободу штампе које ће тврдити да је то трик Владимира Путина и руских власти. Али, свакако, оно што смо видели и 1999. године код нас јесте да је важно да се страним новинарима обезбеди приступ, како би се уверили у стварну ситуацију на терену.
Све то треба имати у виду када говоримо о садашњој ситуацији у Украјини, каже наш саговорник. Важно је да новинари имају приступ и безбедност, колико је то могуће, иако то никад не може бити потпуно гарантовано у ратним подручјима. Ипак, мора се размишљати и о свим последицама које такав приступ може касније произвести, закључује Радомировић.
Погледајте и:
