00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
21:00
30 мин
СПУТЊИК СПОРТ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Модно путовање кроз српску историју
16:00
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Бити или не бити за Украјину – може ли проћи нова превара Зеленског
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Породично“: Кућни буџет – како да планирамо и водимо породичне финансије
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Си Ђинпинг и Доналд Трамп: Како је Кина узвратила ударац и натерала Америку на повлачење /видео/

© AP Photo / Mark SchiefelbeinСи Ђинпинг и Доналд Трамп.
Си Ђинпинг и Доналд Трамп. - Sputnik Србија, 1920, 01.11.2025
Пратите нас
Доналда Трампа је на азијску турнеју „Волстрит џорнал“ испратио ексклузивним открићем да председник САД жели да направи „златну флоту“ да је супротстави Кини. Док је стигао у тај део света, у размаку од пола сата у Јужно кинеско море срушили су се по један морнарички хеликоптер и један ловачки авион с америчког носача авиона „Нимиц“.
Интрига овог очигледно ванредног следа несрећа утолико је занимљивија што су у одређеним деловима Јужног кинеског мора надлежне кинеске власти прогласиле упозорење и забрану уласка због војних активности. Да би после догађаја с хеликоптером и авионом с ”Нимица”, уз понуђену помоћ ако буде захтевана, кинеска страна оптужила америчку да њено често упућивање ратних бродова и војних авиона у Јужно кинеско море, како би демонстрирала своју војну моћ, представља основни узрок безбедносних проблема и поткопава регионални мир и стабилност.

Деценија јастребова

Непосредну везу између кинеских маневара и америчких несрећа, ако је и постојала, нико се није усудио да установи. Али је Тед Круз, сенатор и антикинески јастреб, оптужио Кину да води хиљадугодишњи рат против Америке – иако она, наравно, не постоји ни упола толико – и да јој је циљ успостављање глобалне доминације.
Но упркос томе, све запаженији портал ”Семафор” кога су основали бивши колумниста ”Њујорк тајмса” и шеф ”Блумберг медија групе”, из пера свог суоснивача и главног уредника Бена Смита неочекивано уверава да је ”Трамп решен да оконча деценију кинеских јастребова у Вашингтону”. Попут поменутог Теда Круза.
”Антикинески момент у Вашингтону”, објашњава се, ”управо је и започео избором Доналда Трампа 2016. године” – као да још Барак Обама није објавио ”скок у Азију” за обуздавање Кине – а интензивиран је, наставља ”Семафор”, ”током мандата Џоа Бајдена, постао је виралан на Капитол Хилу а врхунац је достигао на (Трампов) Дан ослобођења” 2. априла кад је објавио царински рат читавом свету.
”Ово је, у ретроспективи, била деценија јастребова, вашингтонских експерата за Кину који су насилно заговарали конфронтацију… Ова двопартијска група обликовала је политику САД,” објашњава се. ”Њен циљ била је прерасподела света, раздвајање кључних америчких и кинеских сфера уз јасно ангажовање у новом Хладном рату који је већ започео… Кључне фигуре у тој групи сада су у шоку и приватно говоре да је Трампово склапање дилова Америку коштало њене последње, најбоље прилике да се супротстави Народној Републици Кини.”

Кооперација уместо конфротације

Повод за њихов песимизам – и оптимизам ”Семафора” – представља оквирни трговински договор Америке и Кине из Куала Лумпура, са самита АСЕАН-а овог викенда, кога је ”Вашингтон пост” описао као ”значајну деескалацију” док ”Семафор” иде и знатно даље и дефинише га као ”нешто много важније”: крај деценије антикинеских јастребова. Кооперација уместо конфронтације. С тим што ће циници указати и на сарадњу ”Семафора” с Центром за Кину и глобализацију из Пекинга, која има и своју материјалну димензију, што би могло да утиче на расуђивање…
Оквирни споразум из Куала Лумпура, у сваком случају, уследио је након што је – према тумачењу агенције ”Ројтерс” – Доналд Трамп био тај који је тражио трговинско примирје уочи рока за ескалацију, 1. новембра, који је претходно сам задао. А Трампова жеља за примирјем уместо ескалацијом уследила је пошто Си Ђинпинг – објашњење ”Гардијана” – није показао намеру да се потчини Трамповој претњи стопроцентним царинама. Него је, напротив, узвратио. Успоставио је контролу извоза ретких земних метала – да покаже ко контролише све технологије будућности, а ниједна не ради без тога што Кина копа у проценту од 70 одсто у свету а прерађује чак 90 одсто – и успут обуставио куповину соје из САД, што нарочито погађа базу Трампових гласача с пољопривредног Средњег Запада.
Сада је све то, мирољубиво, стављено на паузу до постизања коначног договора двојице лидера; при чему вреди приметити и да америчка жеља да Кина престане да купује енергенте из Русије чак није ни била предмет разговора.

Стабилизовање ривалства

Ипак, ”припазите се америчко-кинеског трговинског дила”, упозорава у свом коментару агенција ”Ројтерс” на déjà vu претходног (јунског) примирја које је убрзо пропало. Док насупрот томе ”Фајненшел тајмс” цитира оптимизам једног америчког дипломате који истим поводом најављује ”већу извесност и већу стабилност” у кинеско-америчким односима и глобалној економији.
Управо тај појам – стабилност – употребљава и америчка РАНД корпорација, вероватно водећи тинк-тенк повезан са Пентагоном, у шокантном извештају под насловом ”Стабилизовање ривалства САД и Кине” који показује да цитирани оптимизам портала ”Семафор” није изолован случај. Напротив, сада и РАНД, који се досад истицао ратоборним ставом према свакоме, укључујући Кину, после судара с реалношћу заговара прихватање коегзистенције уз одбацивање претпоставке да је победа у сукобу – могућа. Све и ако би Трамп добио своју ”златну флоту”… Већ и стога што на Кину одлази више од 50 одсто светске бродоградње, док је Америка негде између 0,1 и 0,2 одсто.
Зашто су се предомислили јастребови из Вашингтона? Шта трговинско примирје доноси Америци а шта Кини? И шта ће то значити за обликовање светског поретка?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” разговарали проф. др Драгана Митровић са Факултета политичких наука и политиколог и народни посланик Александар Павић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала