https://sputnikportal.rs/20251105/slobodna-zona-ove-godine-samo-revijalno--od-5-do-10-novembra-1192116305.html

„Слободна зона“ ове године само ревијално – од 5. до 10. новембра

„Слободна зона“ ове године само ревијално – од 5. до 10. новембра

Sputnik Србија

Филмски фестивал „Слободна зона“ биће одржан по 21. пут, од 5. до 10. новембра, у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу. Фестивал ће, како су најавили... 05.11.2025, Sputnik Србија

2025-11-05T09:11+0100

2025-11-05T09:11+0100

2025-11-05T12:11+0100

култура

култура

култура – вести

оливер стоун

фестивал „слободна зона"

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/1b/1191822186_0:72:1600:972_1920x0_80_0_0_4808d3259ac1031af0b98b4a0cc9aa99.jpg

На фестивалу ће бити премијерно приказано 37 играних и документарних филмова из 20 земаља. Главни филмови на фестивалу, како су навели организатори, доносе снажне, емотивне и провокативне приче, од друштвених преиспитивања до интимних портрета, истражујући свет очима оних који су се усудили да сањају да га промене.Ревијално издање због недостатка средставаДиректор „Слободне зоне“ Рајко Петровић рекао је новинарима да ове године неће бити уобичајеног отварања и затварања фестивала, пратећих програма, као ни фестивалских награда, уз изузетак награде публике. Разлог је, како је навео, то што фестивал није добио средства на јавним конкурсима у Србији. Он је, међутим, нагласио да је приоритет био да се одржи континуитет фестивала, због чега су организатори одлучили да га одрже у ревијалној форми.Петровић је истакао да фестивала не би било ни у ревијалном издању да није било разумевања појединих аутора и продуцената који су желели да прикажу своје филмове на „Слободној зони“. Он је, такође, рекао да је фестивал добио подршку регионалних дистрибутера и биоскопа.Женска линијаСелекторка програма Бранка Павловић посебно је издвојила три остварења из селекције „Женска линија“. Реч је о филмовима „Стави душу на длан и ходај“ иранске редитељске Сефиде Фарси, „Темељ“ пољско-канадске редитељке Кинге Михалске и „Писма из Мелна“ Мартине Приснер из Немачке.„Три филма из ове селекције су изузетно актуелна, јер се баве догађајима у свету који су обележили не само претходну годину, него ће на неки начин обележити и године које су пред нама. Филм Сефиде Фарси прати девојку која је фотограф, током опсаде у Гази. То је филм који је у Кану изазвао велико интересовање. Редитељка Кинга Михалска пратила је људе који живе на десетак локација у Пољској на којима се одвијао Холокауст, на стратиштима од Аушвица до неких мање познатих. Филм се бави питањима сећања, расизма, антисемитизма и става према прошлости који се рапидно мења, што више година пролази и што има мање сведока тих догађаја“, навела је Бранка Павловић.Према њеним речима, трећи филм из селекције „Женска линија“, остварење „Писма из Мелна“ Мартине Приснер, освојио је награду публике на овогодишњем „Берлиналу“. Филм прати расистички напад који се догодио 23. новембра 1992. године у малом месту Мелну у Немачкој, у којем је погинуло троје људи. Неонацисти су подметнули пожар у једној стамбеној згради, а 30 година касније дечак који је преживео напад види да су у Архиву града Мелна сачувана бројна писма солидарности која никада нису стигла онима којима су послата.Од Стоуна и Дрезена до биографских филмоваБранка Павловић је издвојила и документарац „Вуде, ти си побиједио“ Сенада Шахмановића, који кроз животну причу јединог југословенског оскаровца Душана Вукотића, истражује друштвено-политичка дешавања друге половине 20. века. Вукотићев „Сурогат“ (1961) био је први неамерички анимирани филм који је до тада освојио Оскара.Међу филмовима које ће публика бити у прилици да погледа је мистериозна драма „Огледала број 3“. Паула Бер глуми пијанисткињу Лауру која, након саобраћајне несреће, проналази уточиште у кући непознате жене, њеног супруга и сина. Када све четворо почну да граде неку врсту породичне рутине, тај заједнички живот открива потиснуте сенке прошлости.Најновији документарац Оливера Стоуна „Лула“ прати Луиза Инасија да Силву, председника Бразила, односно његов успон, пад и тријумфални повратак на место председника 2023. године, након 19 месеци проведених у затвору. Немачки редитељ Андреас Дрезен снимио је филм „Од Хилде с љубављу“, чија је радња смештена у Берлин 1942. године и прати Хилду, чланицу антинацстичке групе коју Гестапо хапси и одводи у затвор у шестом месецу трудноће.На програму је и трилер „Хистерија“ Акифа Бујукаталаја, у којем на први поглед обична и безазлена ситуација, случајно спаљивање Курана на једном филмском сету у Немачкој, доводи до читавог низа непредвидивих догађаја, покрећући лавину сумњи, стереотипа, неповерења и оптужби.Међу филмским биографијама издвајају се „Рјуичи Сакамото: Кода“ Стивена Номуре Шибла прати животни пут Сакамота од техно поп звезде до филмског композитора овенчаног Оскаром и водећег активисте против нуклеарне енергије, као и „Лајза Минели: Сјајна и апсолутно истинита прича“ Бруса Дејвида Клајна, омаж великој филмској звезди.Биће приказан и документарац о Џорџу Мајклу аутора Сајмона Нејпијера Бела, у којем о животу поп звезде говоре његове музичке колеге и други пријатељи који су га волели и поштовали, као и филм италијански „Цукеро“, у којем о њему говоре колеге попут Бона, Стинга, Брајана Меја, Пола Јанга, Андреје Бочелија и других.Београдски програм биће приказиван у Дому омладине, Дворани културног центра Београда, Таквуд синеплексу, Синеплексу „Ушће“, Арт биоскопу „Коларац“ и Установи културе „Пароброд“. У Новом Саду публика ће моћи да погледа филмове у Арени синеплекс и Културном центру Новог Сада, док ће локални синеплекси угостити гледаоце у Нишу и Крагујевцу.

2025

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, оливер стоун, фестивал „слободна зона"