https://sputnikportal.rs/20251105/veliko-otkrice-u-prvoj-svetskoj-metropoli-foto-1192070688.html
Велико откриће у првој светској метрополи /фото/
Велико откриће у првој светској метрополи /фото/
Sputnik Србија
Истраживачи са португалског Универзитета у Коимбри објавили су откриће монументалне структуре на археолошкој локацији Кани Шаје у покрајини Сулејманија, у... 05.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-05T19:42+0100
2025-11-05T19:42+0100
2025-11-05T19:42+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
археологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/0a/1183433117_0:16:1024:592_1920x0_80_0_0_bdef3bc1f2090e52a9e2605dc5c7a1e1.jpg
Овај проналазак даје нове увиде у рани урбани и политички развој древног Блиског истока, нарочито током периода Урука (око 3300–3100 године пре нове ере) — времена које се често сматра свитањем цивилизације, преноси Лајв Сајенс.Археолошки пројекат Кани Шаје обавио је још једну успешну кампању ископавања. Археолози описују локацију као најважнију источно од реке Тигар за разумевање људског насељавања између четвртог и трећег миленијума пре нове ере.Ископавања на врху вештачког брега открила су монументалну грађевину службене или верске природе, вероватно из периода Урука, који се сматра првом светском метрополом и кључним центром раног формирања државе на југу Месопотамије.Откриће на локацији Кани Шаје показује да се културни и политички утицај Урука протезао много даље од месопотамских равница, у планинске регионе Загроса.Два изузетна артефакта су пронађена унутар зграде: фрагмент златног привеска, што указује на приступ племенитим металима и присуство елите или ритуалних пракси у области која је некад сматрана периферном заједницом; и цилиндрични печат карактеристичан за период Урука, коришћен у административним и бирократским праксама — симболима организоване власти и управе.Археолози су такође пронашли декоративне зидне конусе, карактеристичне за монументалну архитектуру Урука, коришћене за украшавање храмова и јавних зграда. Ове одлике подржавају тумачење структуре на локацији Кани Шаје као јавног или церемонијалног комплекса, потенцијално повезаног са верским или управним активностима.Ако се потврди монументални карактер ове зграде, то би могло значајно променити разумевање односа између Урука и такозваних периферних региона, показујући да места као што је Кани Шаје нису била маргинална, већ да су имала битну улогу у културном и политичком ширењу ране урбане цивилизације.Рађање цивилизацијеПериод Урука, назван по древном граду на простору данашњег Ирака, представља кључну фазу у људској историји. Тада су настали први градови, писање (протоклинасто писмо), организована религија и централизована администрација. Економски и политички утицај Урука протезао се преко Плодног полумесеца, повезујући Месопотамију са Анадолијом, Левантом и планинама Загрос путем трговачких мрежа и културне размене.Проналасци попут ових на локацији Кани Шаје помажу научницима да реконструишу како су се идеје о управи, архитектури и уметности шириле из месопотамских низија у суседна планинска друштва. Присуство цилиндричних печата и декоративних мотива у стилу Урука у Загросу указује на заједнички културни језик моћи који је превазилазио географију.Поред слојева из периода Урука, текућа ископавања на локацији Кани Шаје такође су открила касније слојеве насељавања из хеленистичко-партског периода (247 године пре нове ере – 224 године нове ере) и новоасирског периода (око 911–609 године пре нове ере). Ова открића потврђују дугорочни стратешки и културни значај локације. Међу новоасирским остацима је пронађен још један цилиндрични печат, што сугерише да је Кани Шаје задржао регионални значај у империјалној мрежи.Ова континуирана насељеност током више миленијума наглашава улогу локације као раскрснице између Месопотамије и Загроса, границе на којој су се сретали разни народи и царства, остваривали интеракцију, размењивали робу и идеје.Археолошки пројекат Кани Шаје окупља истраживаче са Универзитета у Коимбри, Универзитета у Алгарвеу и Кембричког универзитета, као и експерте из управе за баштину Курдистана и међународне стручњаке. Главни финансијери су Португалска фондација за науку и технологију и Кембрички универзитет, уз битну сарадњу курдских културних институција.Проналазак монументалне зграде из периода Урука на локацији Кани Шаје не само да обогаћује наше разумевање месопотамске цивилизације, већ и доводи у питање традиционалне моделе ,,центра и периферије''. Уместо да буду пасивни примаоци утицаја, изгледа да су заједнице у планинама Загрос биле активни учесници у формирању раних сложених друштава.Док археолошки докази настављају да излазе на видело, Кани Шаје се показује као кључно место за разумевање како су се први урбани експерименти на свету ширили преко различитих терена, повезујући срце Месопотамије са планинама које су обликовале древни Блиски исток.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, археологија
наука и технологија, друштво, археологија
Велико откриће у првој светској метрополи /фото/
Истраживачи са португалског Универзитета у Коимбри објавили су откриће монументалне структуре на археолошкој локацији Кани Шаје у покрајини Сулејманија, у подножју планина Загрос.
Овај проналазак даје нове увиде у рани урбани и политички развој древног Блиског истока, нарочито током периода Урука (око 3300–3100 године пре нове ере) — времена које се често сматра свитањем цивилизације,
преноси Лајв Сајенс.
Археолошки пројекат Кани Шаје обавио је још једну успешну кампању ископавања. Археолози описују локацију као најважнију источно од реке Тигар за разумевање људског насељавања између четвртог и трећег миленијума пре нове ере.
Ископавања на врху вештачког брега открила су монументалну грађевину службене или верске природе, вероватно из периода Урука, који се сматра првом светском метрополом и кључним центром раног формирања државе на југу Месопотамије.
Откриће на локацији Кани Шаје показује да се културни и политички утицај Урука протезао много даље од месопотамских равница, у планинске регионе Загроса.
Два изузетна артефакта су пронађена унутар зграде: фрагмент златног привеска, што указује на приступ племенитим металима и присуство елите или ритуалних пракси у области која је некад сматрана периферном заједницом; и цилиндрични печат карактеристичан за период Урука, коришћен у административним и бирократским праксама — симболима организоване власти и управе.
Археолози су такође пронашли декоративне зидне конусе, карактеристичне за монументалну архитектуру Урука, коришћене за украшавање храмова и јавних зграда. Ове одлике подржавају тумачење структуре на локацији Кани Шаје као јавног или церемонијалног комплекса, потенцијално повезаног са верским или управним активностима.
Ако се потврди монументални карактер ове зграде, то би могло значајно променити разумевање односа између Урука и такозваних периферних региона, показујући да места као што је Кани Шаје нису била маргинална, већ да су имала битну улогу у културном и политичком ширењу ране урбане цивилизације.
Период Урука, назван по древном граду на простору данашњег Ирака, представља кључну фазу у људској историји. Тада су настали први градови, писање (протоклинасто писмо), организована религија и централизована администрација. Економски и политички утицај Урука протезао се преко Плодног полумесеца, повезујући Месопотамију са Анадолијом, Левантом и планинама Загрос путем трговачких мрежа и културне размене.
Проналасци попут ових на локацији Кани Шаје помажу научницима да реконструишу како су се идеје о управи, архитектури и уметности шириле из месопотамских низија у суседна планинска друштва. Присуство цилиндричних печата и декоративних мотива у стилу Урука у Загросу указује на заједнички културни језик моћи који је превазилазио географију.
Поред слојева из периода Урука, текућа ископавања на локацији Кани Шаје такође су открила касније слојеве насељавања из хеленистичко-партског периода (247 године пре нове ере – 224 године нове ере) и новоасирског периода (око 911–609 године пре нове ере). Ова открића потврђују дугорочни стратешки и културни значај локације. Међу новоасирским остацима је пронађен још један цилиндрични печат, што сугерише да је Кани Шаје задржао регионални значај у империјалној мрежи.
Ова континуирана насељеност током више миленијума наглашава улогу локације као раскрснице између Месопотамије и Загроса, границе на којој су се сретали разни народи и царства, остваривали интеракцију, размењивали робу и идеје.
Археолошки пројекат Кани Шаје окупља истраживаче са Универзитета у Коимбри, Универзитета у Алгарвеу и Кембричког универзитета, као и експерте из управе за баштину Курдистана и међународне стручњаке. Главни финансијери су Португалска фондација за науку и технологију и Кембрички универзитет, уз битну сарадњу курдских културних институција.
Проналазак монументалне зграде из периода Урука на локацији Кани Шаје не само да обогаћује наше разумевање месопотамске цивилизације, већ и доводи у питање традиционалне моделе ,,центра и периферије''. Уместо да буду пасивни примаоци утицаја, изгледа да су заједнице у планинама Загрос биле активни учесници у формирању раних сложених друштава.
Док археолошки докази настављају да излазе на видело, Кани Шаје се показује као кључно место за разумевање како су се први урбани експерименти на свету ширили преко различитих терена, повезујући срце Месопотамије са планинама које су обликовале древни Блиски исток.
