https://sputnikportal.rs/20251107/vecna-kuca-u-banatskoj-ravnici-otvorena-obnovljena-parcela-ruskog-nekropolja-u-beloj-crkvi-foto-1192182313.html
Вечна кућа у банатској равници: Отворена обновљена парцела Руског некропоља у Белој Цркви /фото/
Вечна кућа у банатској равници: Отворена обновљена парцела Руског некропоља у Белој Цркви /фото/
Sputnik Србија
У једном од два највећа центра руске емиграције у старој Југославији, банатској варошици Бела Црква, свечано је отворена обновљена парцела "Руског некропоља" у... 07.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-07T16:19+0100
2025-11-07T16:19+0100
2025-11-07T19:35+0100
друштво
друштво
русија – друштво
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/07/1192231747_0:0:1280:721_1920x0_80_0_0_c1d0422a8c24be541ce20376dbaea302.jpg
"Руси сахрањени на овом гробљу – кадети и студенти Института који се налазио у Белој Цркви, професори – они су увек чували љубав према својој домовини и никада нису могли да замисле да се стиде што су Руси, упркос свим ужасима који су се дешавали у Русији у то време. Ови Руси и њихови потомци касније су чинили важан део научне, политичке и војне елите Југославије и Србије", рекао је директор Федералне агенције за послове Заједнице независних држава Евгеније Примаков.Он је подсетио да се на овом гробљу налазе посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа, а Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије", рекао је .Уредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те је стога представништво Россотрудничества у Србији, односно Руски дом у Београду припремио нацрт обнове парцела у којима почивају припадници беле емиграције и њихови потомци. Радови на обнови преко 200 погребних места започети су у фебруару 2025. године, а завршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље –годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. Новембра.Церемонија свечаног откривања обновљене парцеле Руског некропоља отпочела је служењем парастоса и освећења гробља које су служили митрополит бачки Никанор и настојатељ подворја Руске православне цркве у Београду, протојереј Витаслиј Тарасјев. Церемонији су присуствовали званичници Русије и Србије, делегације Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду, као и истраживачи руске емиграције и потомци руских кадета.Јевгениј Баранов, шеф канцеларије Россотрудничества у Србији, подсетио је да је велики број Руса потражио спас, после Октобарске револуције, у братској Србији:"Пре неколико дана, Русија је прославила Дан националног јединства, а за неколико дана, 11. новембра, Србија ће обележити такозвани Дан примирја, који ће Руси назвати Даном победе у Првом светском рату. „Сва три ова датума – значајни, трагични и лепи – симболично су се слила на овом малом делу руског некропола у Белој Цркви“, рекао је Баранов . „Бела Црква, заједно са градом Сремским Карловцима, била је један од најзначајнијих центара руске емиграције, подсетила је министарка Милица Ђурђевић-Стаменковски:"Они су овде оставили свој траг, и иако сада у Белој Цркви има мало становника руског порекла, остаје траг, сведочанство, сећање на Николајевску коњичку школу, Маријински Донски девојачки институт и Кримски кадетски корпус, који су овде деловали и представљали руску елиту“. После парастоса, положени су венаци на два спомен-обележја која су смештена на Руском некропољу – Споменик кадетима, наставницима, васпитачима и радницима у кадетском корпусу, као и на Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату који је рестаурирао Руски научни институт у Београду уз подршку компаније “Гаспромњефт” у оквиру Програма за друштвене иницијативе “Гаспромњефт – Заједно”.Неколико година од доласка руских изгнаника, у Белој Цркви је формиран једно од највећих Руских гробља у Србији. Његова прва парцела је настала за време Првог светског рата и на њој су сахрањени руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора. За десет официра и двадесет једног војника, прва парцела Руског некропоља постала је вечна кућа.Другу парцелу чине посмртни остаци емиграната из првог таласа који су напустили Русију за време Грађанског рата. Значајан део њих је пристигао у ово питомо банатско место нарушеног здравља. Међу њима је било много ратних инвалида.На локалном гробљу се већ првих година појавило на десетине нових руских гробова. Градске власти су на молбу руске колоније издвојиле засебну парцелу која је названа “Руско гробље”. Она је смештена суседно од парцеле са гробовима ратних заробљеника, чиме је начињен јединствени "Руски некропољ".Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Лола Ђорђевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
друштво, русија – друштво, русија
друштво, русија – друштво, русија
Вечна кућа у банатској равници: Отворена обновљена парцела Руског некропоља у Белој Цркви /фото/
16:19 07.11.2025 (Освежено: 19:35 07.11.2025) У једном од два највећа центра руске емиграције у старој Југославији, банатској варошици Бела Црква, свечано је отворена обновљена парцела "Руског некропоља" у којој су вечни покој пронашли генерали и официри, царски коморници и велике кнегиње, научници, професори, свештеници, лекари и кадети.
"Руси сахрањени на овом гробљу – кадети и студенти Института који се налазио у Белој Цркви, професори – они су увек чували љубав према својој домовини и никада нису могли да замисле да се стиде што су Руси, упркос свим ужасима који су се дешавали у Русији у то време. Ови Руси и њихови потомци касније су чинили важан део научне, политичке и војне елите Југославије и Србије", рекао је директор Федералне агенције за послове Заједнице независних држава Евгеније Примаков.
Он је подсетио да се на овом гробљу налазе посмртни остаци 32 витеза Светог Ђорђа, а Орден Светог Ђорђа је највише војно одликовање Руског царства, а сада и модерне Русије", рекао је .
Уредбом Владе Руске Федерације из 2023. године Руски некропољ у Белој Цркви је укључен у списак погребних места ван граница Русије која имају историјско-меморијални значај, те је стога представништво Россотрудничества у Србији, односно Руски дом у Београду припремио нацрт обнове парцела у којима почивају припадници беле емиграције и њихови потомци.
Радови на обнови преко 200 погребних места започети су у фебруару 2025. године, а завршетак радова планиран је за почетак новембра, тачније два датума која су важна за историју обе земље –годишњицу Октобарске револуције 7. новембра и Дан примирја у Првом светском рату, који се у Србији слави 11. Новембра.
Церемонија свечаног откривања обновљене парцеле Руског некропоља отпочела је служењем парастоса и освећења гробља које су служили митрополит бачки Никанор и настојатељ подворја Руске православне цркве у Београду, протојереј Витаслиј Тарасјев.
Церемонији су присуствовали званичници Русије и Србије, делегације Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду, као и истраживачи руске емиграције и потомци руских кадета.
Јевгениј Баранов, шеф канцеларије Россотрудничества у Србији, подсетио је да је велики број Руса потражио спас, после Октобарске револуције, у братској Србији:
"Пре неколико дана, Русија је прославила Дан националног јединства, а за неколико дана, 11. новембра, Србија ће обележити такозвани Дан примирја, који ће Руси назвати Даном победе у Првом светском рату. „Сва три ова датума – значајни, трагични и лепи – симболично су се слила на овом малом делу руског некропола у Белој Цркви“, рекао је Баранов .
„Бела Црква, заједно са градом Сремским Карловцима, била је један од најзначајнијих центара руске емиграције, подсетила је министарка Милица Ђурђевић-Стаменковски:
"Они су овде оставили свој траг, и иако сада у Белој Цркви има мало становника руског порекла, остаје траг, сведочанство, сећање на Николајевску коњичку школу, Маријински Донски девојачки институт и Кримски кадетски корпус, који су овде деловали и представљали руску елиту“.
После парастоса, положени су венаци на два спомен-обележја која су смештена на Руском некропољу – Споменик кадетима, наставницима, васпитачима и радницима у кадетском корпусу, као и на Споменик погинулим српским ратницима у Првом светском рату који је рестаурирао Руски научни институт у Београду уз подршку компаније “Гаспромњефт” у оквиру Програма за друштвене иницијативе “Гаспромњефт – Заједно”.
Неколико година од доласка руских изгнаника, у Белој Цркви је формиран једно од највећих Руских гробља у Србији. Његова прва парцела је настала за време Првог светског рата и на њој су сахрањени руски ратни заробљеници који су умрли у аустроугарским логорима од задобијених рана, изгладнелости, болести, епидемија, али и погубљења од стране управе логора.
За десет официра и двадесет једног војника, прва парцела Руског некропоља постала је вечна кућа.
Другу парцелу чине посмртни остаци емиграната из првог таласа који су напустили Русију за време Грађанског рата. Значајан део њих је пристигао у ово питомо банатско место нарушеног здравља. Међу њима је било много ратних инвалида.
На локалном гробљу се већ првих година појавило на десетине нових руских гробова. Градске власти су на молбу руске колоније издвојиле засебну парцелу која је названа “Руско гробље”. Она је смештена суседно од парцеле са гробовима ратних заробљеника, чиме је начињен јединствени "Руски некропољ".
