С поносом чувамо сећање на хероје: Србија обележава Дан примирја у Првом светском рату /видео, фото/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Дан примирја у Првом светском рату обележава се данас у Србији, у знак сећања на 11. новембар 1918. када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат.
Централна државна церемонија поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату одржана је код Спомен костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу, а венце и цвеће су положили министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, представници Министарства одбране и Војске Србије, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, делегација Града Београда, представници и делегација Краљевског дома Карађорђевића, Удружења за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, амбасадорка Немачке Анке Конрад, израелска амбасадорка Авивит Бар-Илан, амбасадор Украјине Владимир Толкач, амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон.
Државна церемонија започела је верским обредом, а помен је служио викарни епископ липљански Доситеј.
Након церемоније полагања венаца, одржан је минут ћутања за жртве Великог рата а потом је интонирана химна Србије "Боже правде".
Ђурђевић Стаменковски је у обраћању рекла да је данас дан када се земља присећа, а народ поклања.
"Ово је дан када не желимо да говоримо о мраку рата који је трајао четири године, већ о светлости која се у том мраку јавила, о свећама које су гореле као буктиње, да тај изгуснути мрак разгрну. Да говоримо о људима који су померали границе издржљивости, који су демантовали историју", навела је Ђурђевић Стаменковски.
Према њеним речима, данас говоримо о људима који су показали да границе издржљивости не постоје, наводећи да су те границе померили су управо наши преци.
"Они су показали да се све може и хоће када се носи у срцу љубав према отаџбини. У рововима Цера, у блату Колубаре, на каменим превојима Албаније, у тихом болу крви, у дубини плаве гробнице, наш народ положио цену слободе о којој се говорило шапатом", навела је она.
Ђурђевић Стаменковски, која је и председница Одбора Владе Србије за неговање традиције ослободилачких ратова Србије, рекла је да народ Србије зна шта су прешли њени преци у Великом рату.
Министар за рад запошљавање борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски
© Sputnik / Лола Ђорђевић
"Хиљаде километара, без обуће, глад, болест, смрт, трагедија. И само једно веровање које их је држало током свих тих година удеса и изазова - а то је да се мора ићи напред, да се морају вратити својој кући, у своје огњишта, ка поробљеној отаџбини", навела је она.
Истакла је да 1.247.435 људи није освануло у слободи и није сачекало крај рата.
"Није дочекало овај датум који ми зовемо Даном примирја, знајући да је примирје било орочено на кратак период, јер су нас нови вихори рата поново чекали. И зато што је то страдање било толико велико. Слобода за Србе није политички појам, слобода је за Србе светиња. Али ми као народ који негује хришћанску солидарност, знамо да у тој борби нисмо били сами. Знамо да су у тој борби заједно са нама, раме уз раме, борили се и војевали наши савезници. И та слобода није стечена само нашом борбом и само нашим плећима", нагласила је министарка за рад.
Навела је да после толико времена историјске чињенице доказују да су савезници Србије долазили са различитих страна - са истока, са запада, са југа, са севера.
"Разликовали су се у много чему, али у једноме су били јединствени. Српски народ био је узор, пример, не само војничке храбрости, већ и људске човечности. Био је одлучан према непријатељу, али хуман према заробљенику", рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Овај дан је за нас веома важан, како је навела, не да бисмо се враћали болу и да бисмо изнова пребрајали наше ране које су остале незацељене, већ да бисмо се сетили какву је цену слобода имала и зашто је увек треба чувати као најкрупнији залог будућности.
"Мир је грађен костима оних који су се борили и нису дочекали примирје. Мир је грађен плећима оних који су изнели терет историје и онда када је историја мислила да јој не могу пркосити", истакла је.
Ђурђевић Стаменковски рекла је да данас живимо у миру, али ветрови врло лако увек могу постати олује.
"И важно је да се присетимо колико је страшно када нестају читаве генерације и када у крви се односи милиона живота. Ми нашим прецима не можемо да се одужимо тако што ћемо поновити њихове војничке подвиге, али треба да поновимо њихово достојанство, њихову част, њихову смиреност, њихову одлучност. Ако је њихова лекција у прошлости била истрајност, наша лекција у будућности мора да буде мудрост. Ако је њихова лекција у прошлости била научена у рату, нека наша лекција у будућности буде скована у миру", рекла је Ђурђевић Стаменковски.
Додала је да то жели читавој Европи и свету, свим народима.
"Зато што ми, Срби, јако добро знамо и шта је рат, и шта је страдање, и шта је невоља, и колико су нам важни слобода и мир. Данас овде нема ратова, али као да је нека густа магла притисла Балкан, као да поново неко жели да међу нама откључа капије старих ровова, да нас изнова подели, да нас завади, да међу нама копа ровове и подиже ограде. А ми морамо бити упућени једни на друге. И морамо се чувати, и морамо се поштовати, и морамо се поклањати нашим прецима", нагласила је.
Мацут: Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине
Председник Владе Србије Ђуро Мацут положио је јутрос венац на Споменик незнаном јунаку на Авали, поводом обележавања Дана примирја.
Церемонији су присуствовали министар одбране Братислав Гашић и начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић.
Полагање венца на Споменик незнаном јунаку на Авали
© Tanjug / MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Након полагања венца, уз интонирање химне Србије и свечани строј Гарде Војске Србије, премијер Мацут се уписао у спомен-књигу, саопштено је из Министарства одбране.
"Са поносом и захвалношћу чувамо сећање на хероје који су дали живот за слободу отаџбине. Њихова жртва остаје вечни завет потомцима да чувају мир и слободу Србије", написао је премијер Мацут, саопштила је Канцеларија за сарадњу са медијима Владе Србије.
Полагање венца на Споменик незнаном јунаку на Авали
© Tanjug / MILOŠ MILIVOJEVIĆ
Положени венци на Спомен-костурницу руских војника страдалих у Великом рату
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић положила је данас венац на Спомен-костурницу руских војника страдалих у Великом рату, поводом Дана примирја у Првом светском рату.
Венце су положили и амбасадор Руске Федерације Александар Боцан-Харченко, амбасадор Белорусије Сергеј Малиновски, представници Града Београда, Министарства одбране и Војске Србије.
Церемонија одавања почасти погинулима почела је парастосом, након чега је уследило интонирање националних химни Србије и Русије.
Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић положила је данас венац на Француском војном гробљу у Београду, поводом Дана примирја у Првом светском раду.
Венце су положили и амбасадорка Француске Флоранс Ферари, немачка амбасадорка Анке Конрад, амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон, заменица градоначелника Београда Весна Видовић и представници Министарства одбране и Војске Србије.
Амбасадорка Француске Флоранс Ферари истакла је да се Француска на данашњи дан сећа 50.000 Француза који су уз, како каже, своју српску браћу положили животе на Солунском фронту.
"Церемонија сећања никада није престајала, чак ни за време немачке окупације", рекла је Ферари.
Церемонија одавања почасти погинулима у Првом светском рату почела је националном химном Србије, а затим Француске, а ученици Француске школе извели су песму "Креће се лађа Француска".
Положени венци на Ратном гробљу Комонвелта
Министар спољних послова Србије Марко Ђурић положио је данас венац поводом Дана примирја у Првом светском рату на Ратном гробљу Комонвелта.
Церемонија обележавања почела је читањем добродошлице војног аташеа Велике Британије у Србији, пуковиника Џонатана Вилијамсона који је прочитао и "Позив на сећање".
Церемонију полагања венаца започео је шеф српске дипломатије Марко Ђурић, а за њим су венце положили делегација Министарства одбране и Војске Србије, затим делегација Града Београда и потом дипломатски кор, међу којима је британски амбасадор Едвард Фергусон.
Церемонији обележавања Дана примирја на Ратном гробљу Комонвелта присуствовали су и амбасадорка Немачке Анке Конрад и украјински амбасадор Владимир Толкач.
Вулин: За нас Србе и 9. мај и 11. новембар су дани победе
За нас Србе и 9. мај и 11. новембар су дани победе, док је 11. новембар за велике силе запада Дан примирја баш као што је 9. мај за њих Дан Европе, поручио је Александар Вулин.
"Ми смо се борили за сами опстанак а они за колоније и доминацију. Зато се они мире а ми смо победили. 11. новембар нас подсећа колико смо платили слободу и опомиње да немамо право да се одрекнемо себе и своје слободе ни због Европске уније ни због било кога другог. Ако Југославија, због које су умрле две српске краљевине, није оправдала наше наде неће их оправдати ни један савез који тражи одрицање од самосталне политике и суверенитета. Поштовање за херојство наших предака неће бити умањено ако исправимо њихове грешке", поручио је Александар Вулин поводом годишњице победе у Првом светском рату.
Дан примирја обележен на Српском војничком гробљу у Битољу
Дан примирја у Првом светском рату обележен је и у Северној Македонији, на Српском војничком гробљу у Битољу.
Венце и цвеће положиле су државне делегације Србије и Северне Македоније, Одбор за неговање традиција ослободилачких ратова, Министарства одбране, Војске Србије и удружења.
На српском војничком гробљу у Битољу почивају војници страдали током пробоја Солунског фронта.
„Жене имају посебно место у Великом рату - допринеле очувању народа и друштва“
Министарка без портфеља задужена за родну равноправност, спречавање насиља над женама и политичко и економско оснаживање жена Татјана Мацура истакла је данас, Поводом Дана примирја у Првом светском рату, да жене имају посебно место у Великом рату и да су оне, иако често невидљиве у историјским записима, имале кључну улогу у очувању народа и друштва.
"Овај дан посвећен је миру, достојанству и сећању на жртве које су положиле темеље слободе и обнове, међу њима и многе жене чија су храброст, пожртвованост и хуманост остале трајно урезане у колективно памћење", рекла је Мацура.
Навела је да храброст Милунке Савић, најодликованије жене ратнице у историји, и Софије Јовановић, београдске јунакиње са Солунског фронта, симболизује снагу и непоколебљивост жена које су раме уз раме са мушкарцима браниле отаџбину, саопштено је из ресорног министарства.
Мацура је додала да хуманост и солидарност чланица једне од најстаријих организација цивилног друштва у Србији, "Кола српских сестара", остају трајни пример женске бриге и заједништва.
"Њихова несебична посвећеност рањеницима, сирочади и страдалима показује да се снага једног народа мери и његовим саосећањем", нагласила је она.
Дан примирја у Првом светском рату
У Србији и у свету се обележава Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на дан када су утихнула борбена дејства и тиме окончан најразорнији рат који је историја до тада забележила, у коме је страдало више од 17 милиона људи, а Србија изгубила скоро трећину становништва.
Примирје је потписано у јутарњим сатима 11. новембра 1918. године у железничком вагону у Франкпорту, у шуми код варошице Компијењ у Француској, а на снагу је ступило у 11сати по средњеевропском времену.
Према меморандуму Делегације Краљевине СХС током Мировне конференције у Паризу 1919. године, Србија је до октобра 1915. године мобилисала 707.343 особе, дакле 24 одсто популације или 40 процената мушког становништва.
Према истом извору, укупни губици Србије били су 1.247.435 људи, односно 28 одсто популације из 1914. године, од чега је војних губитака било 402.435 а цивилних 845.000.
Поводом обележавања Дана примирја биће одржана и државна церемонија полагања венаца у костурници бранилаца Београда у Првом светском рату.
Поводом обележавања Дана примирја, припадници Гарде Војске Србије извршили су јуче у 16 часова почасну артиљеријску паљбу испаљивањем 10 плотуна из шест артиљеријских оруђа са Савске терасе на Калемегдану, а репрезентативни оркестар Гарде интонирао је химну Србије, уз подизање државне заставе.
Полагање венаца на споменик „Четири вере” у Чачку
Полагањем венаца на споменик „Четири вере” под којим је сахрањено 914 војника из Првог светког рата, у Чачку је обележен Дан примирја. Венце су положили представници града Чачка, Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, борачка удружења, грађани.
Под спомеником „Четири вере” сахрањени су посмртни остаци 652 српска војника и 262 војника Централних сила, који су после Великог рата почивали на више локације широм Чачка.
Споменик је оштећен за време Другог светског рата, а 2007. године враћен је у првобитно стање.
Милићевић на Српском војничком гробљу у Тијеу
Министар без портфеља задужен за односе Србије са дијаспором Ђорђе Милићевић присуствовао је данас, поводом обележавања Дана примирја у Првом светском рату, комеморацији на Српском војничком гробљу у комуни Тије у Паризу.
Како је саопштено из кабинета министра Милићевића, церемонији су присуствовали представници Републике Француске, дипломатског кора, Српске православне цркве, епископ париски и западноевропски Јустин, представници српске заједнице у Француској, амбасадорка Србије у Француској Ане Хрустановић, в.д. директора Управе за дијаспору и Србе у региону Владимира Кокановића, сенатора и бројних поштовалаца савезништва Србије и Француске.
Додик и званичници Српске положили у Брчкокм венац солунским добровољцима
Председник СНСД-а Милорад Додик положио је данас у Брчком венац испред споменика Добросаву Добри Јовановићу и солунским добровољцима из овог краја.
Додик је венац положио у пратњи министра за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске Синише Карана, премијера Српске Саве Минића и председника Скупштине Брчко дистрикта Синише Милића.
"Поносан сам што смо овде код Добриног споменика, који је посвећен Добросаву Јовановићу и солунским добровољцима, и што практично обележавамо и 13. новембар, Дан ослобођења Брчког 1918. То је дан када су припадници Петог пука Дринске дивизије Прве српске армије ушли у Брчко. Народ у Брчком је овај догађај пропратио као највећу свечаност године“, рекао је Додик.
Подсетио је да се Добросав Добро Јовановић придружио као добровољац (комита) чети под вођством Воје Танкосића.
"На почетку Првог светског рата, код Крупња, је рањен и ухапшен од стране аустроугарских снага. Након хапшења је обешен као пример и упозорење у подручју данашњег центра града Брчко. Тело му је остављено на вешалима неколико дана ради застрашивања других родољуба", навео је Додик.
Нагласио је да је Јовановић био симбол ране борбе против аустроугарске власти у регији, те је постао мученик јунак за сећање у Брчком и околини.
"Република Српска данас има дужност да ту истину преноси новим генерацијама, да знају да долазе из народа који је увек био на правој страни историје и који никада није клекнуо пред силом и тиранијом", навео је Додик.
Одавање поште Јовановићу и солунским добровољцима уприличено је на Дана примирја у Првом светском рату.
На Добрином споменику у градском парку у Брчком уписано је више од 20 имена, али се сматра да је број учесника и страдалих у Првом светском рату из Брчког и околине далеко већи.
Добро Јовановић симбол је српског страдања и херојства у Првом светском рату.
Погледајте и:
