https://sputnikportal.rs/20251111/natalijina-ramonda---cvet-feniks-simbol-dana-primirja-pobede-srpskog-naroda-i-drzave-1192349973.html
Наталијина рамонда - цвет феникс, симбол Дана примирја, победе српског народа и државе
Наталијина рамонда - цвет феникс, симбол Дана примирја, победе српског народа и државе
Sputnik Србија
Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему и у Србији носи на реверу уочи и на Дан примирија 11. новембра, представља симбол страдања и победе... 11.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-11T09:37+0100
2025-11-11T09:37+0100
2025-11-11T09:37+0100
друштво
друштво
србија – друштво
дан примирја
први светски рат
наталијина рамонда
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111677/29/1116772914_585:0:3277:1514_1920x0_80_0_0_943a33594cf3e7ab12a0af7c7c70b32e.jpg
Амблем Дана примирја, комбинација је Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље додељиване српским војницима за изузетну храброст.Концепт Наталијине рамонде - симбола обележавања Дана примирја у Србији, осмисли су садашњи министар спољних послова Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише и васкснуће Србије и страдања кроз која је српски народ прошао током и после Првог светског рата.Наталијина рамонда која може да оживи и када се потпуно осуши, постала је синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс.Наталијина рамонда, чији је цвет висок десет центиметара, припада фамилији Gesne riaceae, има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна.У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму.Планирао је да нову врсту назове Нишка рамонда, али је одлуку променио у част краљице Наталије.Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату.Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе 'Сува планина' и Национални парк "Шар планина".Ова законом строго заштићена врста расте и у Северној Македонији, на северу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвет булке - "Попи" је подсетник на време када је на разореним и опустелим пољима, где су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.Цвет и даље расте на местима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у делу "На пољу часном" - "На пољима Фландрије".Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251111/danas-je-dan-primirja-u-prvom-svetskom-ratu-1192342415.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111677/29/1116772914_1556:0:3385:1372_1920x0_80_0_0_989ce8c55ef5bade69390607effe32c0.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, дан примирја, први светски рат, наталијина рамонда
друштво, србија – друштво, дан примирја, први светски рат, наталијина рамонда
Наталијина рамонда - цвет феникс, симбол Дана примирја, победе српског народа и државе
Наталијина рамонда, цвет феникс, који се налази на амблему и у Србији носи на реверу уочи и на Дан примирија 11. новембра, представља симбол страдања и победе српског народа у Првом светском рату.
Амблем Дана примирја, комбинација је Наталијине рамонде и ленте Албанске споменице, медаље додељиване српским војницима за изузетну храброст.
Концепт Наталијине рамонде - симбола обележавања Дана примирја у Србији, осмисли су садашњи министар спољних послова Марко Ђурић и амбасадор у Бразилу Александар Ристић.
Иако се Дан примирја у Србији обележава као државни празник од 2012. године, Наталијина рамонда се користи од 2013. године, а симболише и васкснуће Србије и страдања кроз која је српски народ прошао током и после Првог светског рата.
Наталијина рамонда која може да оживи и када се потпуно осуши, постала је синоним српског страдања и победе у Великом рату, током кога је Србија изгубила 1,24 милиона људи, односно 28 одсто целокупног становништва по попису из 1914. године.
Србија је из тешког и исцрпљујућег рата успела да изађе као победница, поново се рађајући као цвет феникс.
Наталијина рамонда, чији је цвет висок десет центиметара, припада фамилији Gesne riaceae, има љубичасте цветове и тамно зелено лишће, а цвета од априла до јуна.
У периодима суше, рамонда се сасуши и смежура, али чим добије довољно воде постепено се опоравља, успоставља нормалну физиолошку активност и озелењава. Ту јединствену појаву први је уочио ботаничар Павел Черњавски када је просуо воду по хербаријуму.
Рамонду је код Ниша, у Јелашничкој клисури, открио ботаничар и дворски лекар краља Милана Обреновића, Сава Петровић, 1882. године.
Планирао је да нову врсту назове Нишка рамонда, али је одлуку променио у част краљице Наталије.
Наталијина рамонда расте углавном на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште велике битке у Првом светском рату.
Подручја на којима у Србији расте проглашена су за заштићена подручја, а то су Парк природе "Сићевачка клисура", Специјални резерват природе "Јелашничка клисура", Специјални резерват природе 'Сува планина' и Национални парк "Шар планина".
Ова законом строго заштићена врста расте и у Северној Македонији, на северу Грчке, у Албанији, Црној Гори и на северозападу Бугарске.
На Дан примирја у појединим земљама, посебно у Великој Британији, као симбол се носи цвет булке - "Попи" је подсетник на време када је на разореним и опустелим пољима, где су војници масовно сахрањивани, а биљни и животињски свет тенковима и бојним отровима уништаван, први никао крваво црвени мак.
Цвет и даље расте на местима битака у Француској и Белгији, о чему је још 1915. писао канадски потпуковник Џон МекКре у делу "На пољу часном" - "На пољима Фландрије".
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у знак сећања на дан када је 11. новембра 1918. године у 11 сати, након четврогодишњег Великог рата, најразорнијег који је свет до тада видео, потписано примирје, у посебном вагону у близини градића Компјењ.