https://sputnikportal.rs/20251112/fascinantno-otkrice-resava-veliku-misteriju-vezanu-za-mozak-i-san-1192398167.html
Фасцинантно откриће решава велику мистерију везану за мозак и сан
Фасцинантно откриће решава велику мистерију везану за мозак и сан
Sputnik Србија
Мозак се не успава постепено, већ у сан прелази у тренутку, открили су неуронаучници који проучавају прелаз између будности и сна. 12.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-12T23:00+0100
2025-11-12T23:00+0100
2025-11-12T23:00+0100
наука и технологија
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/18/1190596513_0:68:575:391_1920x0_80_0_0_9e4961f2c8a2ba78f0f3518e0c08a529.jpg
Иако то можда не доживљавамо тако, сан нам не долази постепено. Уместо тога, мозак изненада прелази из будности у сан у року од неколико минута, открива ново истраживање које би могло да промени приступе лечењу поремећаја спавања као што је несаница.Тренутак без повраткаДо сада су научници претпостављали да је ова транзиција спора и постепена, али је за то било мало доказа. Иако је сан толико фундаменталан за наше животе, начин на који мозак тоне у њега до сада је био мистерија, рекао је за "New Scientist" Нир Гросман са британског "Империјал колеџа" у Лондону и један од аутора истраживања објављеног у часопису "Nature Neuroscience".Гросман и његов тим развили су нову методу користећи електроенцефалографију (ЕЕГ) за праћење мождане активности током сна. Математички су моделирали 47 ЕЕГ сигнала, додељујући свакој тачки координате попут мапе. Та визуелизација је омогућила тиму да прати активност мозга док се приближава "зони почетка спавања", што одговара другој фази НРЕМ сна (спавање без брзог покрета очију).Анализа ЕЕГ снимака више од 1.000 учесника показала је да удаљеност до почетка спавања остаје стабилна до око 10 минута пре спавања, када нагло опада. Тренутак без повратка се јавља у просеку 4,5 минута пре спавања, истиче Џунхенг Ли, такође са поменутог британског универзитета и такође један од аутора истраживања.Нови начини лечења несанице?Након тога, британски научници су прикупили податке 36 људи праћених недељу дана, што је открило да се тренутак одласка на спавање може предвидети са тачношћу до једног минута.Иако сами механизми остају непознати, откривени оквир би једног дана могао показатинеуронска кола која управљају почетком сна и помоћи у лечењу несанице, додаје Луис."Било нам је веома тешко да пронађемо тај тренутак почетка сна. Када бисмо знали када се то дешава, онда бисмо могли да откријемо који је то регион мозга или мождани круг који узрокује да неко заспи", закључује Луис.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/18/1190596513_0:14:575:445_1920x0_80_0_0_f122c851af5ed33291392d5ac6678c52.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића
Фасцинантно откриће решава велику мистерију везану за мозак и сан
Мозак се не успава постепено, већ у сан прелази у тренутку, открили су неуронаучници који проучавају прелаз између будности и сна.
Иако то можда не доживљавамо тако, сан нам не долази постепено. Уместо тога, мозак изненада прелази из будности у сан у року од неколико минута, открива ново истраживање које би могло да промени приступе лечењу поремећаја спавања као што је несаница.
До сада су научници претпостављали да је ова транзиција спора и постепена, али је за то било мало доказа. Иако је сан толико фундаменталан за наше животе, начин на који мозак тоне у њега до сада је био мистерија,
рекао је за "New Scientist" Нир Гросман са британског "Империјал колеџа" у Лондону и један од аутора истраживања
објављеног у часопису "Nature Neuroscience".
Гросман и његов тим развили су нову методу користећи електроенцефалографију (ЕЕГ) за праћење мождане активности током сна. Математички су моделирали 47 ЕЕГ сигнала, додељујући свакој тачки координате попут мапе. Та визуелизација је омогућила тиму да прати активност мозга док се приближава "зони почетка спавања", што одговара другој фази НРЕМ сна (спавање без брзог покрета очију).
"Сада можемо да узмемо појединца, измеримо активност мозга и кажемо сваке секунде колико је близу потпуног пада у сан, у сваком тренутку, са прецизношћу која раније није била могућа", објашњава Гросман.
Анализа ЕЕГ снимака више од 1.000 учесника показала је да удаљеност до почетка спавања остаје стабилна до око 10 минута пре спавања, када нагло опада. Тренутак без повратка се јавља у просеку 4,5 минута пре спавања, истиче Џунхенг Ли, такође са поменутог британског универзитета и такође један од аутора истраживања.
Нови начини лечења несанице?
Након тога, британски научници су прикупили податке 36 људи праћених недељу дана, што је открило да се тренутак одласка на спавање може предвидети са тачношћу до једног минута.
"Оно што ми ово сугерише јесте да, иако су људи веома различити, свака особа може имати свој пут до сна који се понавља сваке ноћи заредом ", рекла је Лаура Луис са америчког МИТ-а, која није била укључена у истраживање.
Иако сами механизми остају непознати, откривени оквир би једног дана могао показатинеуронска кола која управљају почетком сна и помоћи у лечењу несанице, додаје Луис.
"Било нам је веома тешко да пронађемо тај тренутак почетка сна. Када бисмо знали када се то дешава, онда бисмо могли да откријемо који је то регион мозга или мождани круг који узрокује да неко заспи", закључује Луис.