https://sputnikportal.rs/20251112/poslanici-francuskog-parlamenta-suspendovali-penzijsku-reformu-1192407921.html
Посланици француског парламента суспендовали пензијску реформу
Посланици француског парламента суспендовали пензијску реформу
Sputnik Србија
Посланици француског парламента усвојили су одлуку о суспензији пензионе реформе, па ће тако старосна граница за одлазак у пензију остати 62 године и 9 месеци. 12.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-12T19:27+0100
2025-11-12T19:27+0100
2025-11-12T19:27+0100
свет
француска
економија
свет – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/18/1185051672_0:162:3065:1886_1920x0_80_0_0_b4055274b78830ecc4215d1be6ad31ea.jpg
Посланици су у првом читању усвојили ову одлуку, којом суспензија реформе важи до 1. јануара 2028, при чему је 255 посланика гласало за, док је 146 било против, пренела је тв Бфм.На основу пензионе реформе, која је ступила на снагу у септембру 2023, старосна граница је требало да се постепено помера са 62 на 64 године, при чему се за сваку годину повећава три месеца.Према најновијој одлуци, та граница ће сада остати на 62 године и 9 месеци живота.Социјалисти, Зелени и припадници Националног окупљања најавили су да ће гласати за суспензију, док су републиканци и посланици странака Непокорена Француска и Хоризонти рекли да ће бити против, а Макронисти и званичници партије Модем су казали да ће бити уздржани.Многи посланици говорили су пре гласања, а званичница Националног окупљања Марин Ле Пен нагласила је да ће њена странка гласати најпре за суспензију реформе, док она не буде потпуно укинута.Министарка за јавне финансије Амели де Моншален указала је да би потпуно укидање пензионе реформе коштало јавне финансије 13 милијарди евра у 2035.“Суспензија реформе значи, наравно, да ће 3,5 милиона мушкараца и жена моћи три месеца раније да се пензионишу”, казала је социјалисткиња Осеан Годар, која је оптужила председника Емануела Макрона да је приморао људе да раде дуже, не узимајући у обзир њихово искуство и животни стандард.Министар рада Жан Пјер Фаранду указао је да ће 20 одсто људи бити погођено суспензијом реформе, што ће такође представљати додатни трошак од 300 милиона евра наредне године, а 1,9 милијарди у 2027.
француска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, француска, свет – економија, економија
свет, француска, свет – економија, економија
Посланици француског парламента суспендовали пензијску реформу
Посланици француског парламента усвојили су одлуку о суспензији пензионе реформе, па ће тако старосна граница за одлазак у пензију остати 62 године и 9 месеци.
Посланици су у првом читању усвојили ову одлуку, којом суспензија реформе важи до 1. јануара 2028, при чему је 255 посланика гласало за, док је 146 било против, пренела је тв Бфм.
На основу пензионе реформе, која је ступила на снагу у септембру 2023, старосна граница је требало да се постепено помера са 62 на 64 године, при чему се за сваку годину повећава три месеца.
Према најновијој одлуци, та граница ће сада остати на 62 године и 9 месеци живота.
Социјалисти, Зелени и припадници Националног окупљања најавили су да ће гласати за суспензију, док су републиканци и посланици странака Непокорена Француска и Хоризонти рекли да ће бити против, а Макронисти и званичници партије Модем су казали да ће бити уздржани.
Многи посланици говорили су пре гласања, а званичница Националног окупљања Марин Ле Пен нагласила је да ће њена странка гласати најпре за суспензију реформе, док она не буде потпуно укинута.
Министарка за јавне финансије Амели де Моншален указала је да би потпуно укидање пензионе реформе коштало јавне финансије 13 милијарди евра у 2035.
“Суспензија реформе значи, наравно, да ће 3,5 милиона мушкараца и жена моћи три месеца раније да се пензионишу”, казала је социјалисткиња Осеан Годар, која је оптужила председника Емануела Макрона да је приморао људе да раде дуже, не узимајући у обзир њихово искуство и животни стандард.
Министар рада Жан Пјер Фаранду указао је да ће 20 одсто људи бити погођено суспензијом реформе, што ће такође представљати додатни трошак од 300 милиона евра наредне године, а 1,9 милијарди у 2027.
