Сад је јасно шта је за Лондон безбедност на Балкану: Чим неко пуца на Србе иза ћошка су – Британци
© Sputnik / Alex McNaughton
Пратите нас
Напад маскираних Албанаца на српску војску можда није директна последица недавног састанка између британског изасланика и лидера Албаније, такозваног Косова и још три суседа, а можда и јесте. То још не знамо, али оно што јесте сигурно је да Велика Британија и тај састанак и те како имају везе са будућом безбедносном ситуацијом у Србији.
Овако проф. др Александар Ђикић, председник Скупштине српског националног форума коментарише могућу узрочно-последичну везу између албанског оружаног напада на Србе и састанка на броду британске Краљевске морнарице.
Изасланик Велике Британије за Западни Балкан Карен Пирс угостила је војне лидере Албаније, Црне Горе, Северне Македоније, БиХ и лажне државе Косово, а само неколико дана након тога шест џипова пуних маскираних Албанаца отворило је ватру у рејону базе Војске Србије. Случајности, каже наш саговорник – нема.
Ја читав живот живим са Албанцима и код њих не постоји ништа што је случајно. Сигурно је то испланирани напад, а он је последица нашег ћутања. Напади се дешавају готово свакодневно на рубним деловима општине, рецимо као што је Куршумлија, где жандармерија и војска не смеју да реагују, а народ је суочен са озбиљним изазовима. Колико сам ја обавештен, ти Албанци нису имали обележја полиције или нечег сличног, али сигурно је да су били организовани и највероватније подржани од стране одређених структура у КФОР-у, каже Ђикић за Спутњик.
Само неколико дана након састанка британског изасланика са Албанцима, шест џипова пуних маскираних Албанаца отворило је ватру у рејону базе Војске Србије.
© AP Photo / Darko Vojinovic
Зашто ћутимо?
Када се спомиње Велика Британија, ту не треба тражити кривца – све само по себи јасно, каже он. Састанак који су Британци одржали на војном броду свакако није био у корист Србије, већ обрнуто, а оно што је забрињавајуће је то што се у Србији олако прелази преко таквих ствари, што се не реагује ни путем дипломатских канала нити на било који други начин.
С обзиром на то да су све земље које је британски изасланик угостио на војном броду, укључујући и Црну Гору, данас у НАТО-у и под доминантним утицајем Велике Британије, такав састанак се дефинитивно није могао одржати, а да тема није била Србија, односно планирање евентуалних сукоба против ње у будућности.
Србија се, истиче наш саговорник, већ годинама понаша према народној изреци: „Вук магарцу сапи једе, он мисли да сања.“ Опкољени смо НАТО земљама, а реторика која долази из појединих, пре свега бивших југословенских република, као и наративи који се формирају, дају пуно разлога за бригу. Оно што ипак највише забрињава, закључује Ђикић, јесте то што недовољно озбиљно схватамо читаву ситуацију.
Иако је Србија опкољена НАТО земљама, недовољно озбиљно схвата опасност читаве ситуације, каже Ђикић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Опипавање пулса
Доктор историјских наука и политички коментатор са Косова и Метохије Милош Дамјановић каже да се, узевши све у обзир, напад на Војску Србије може тумачити као испитивање пулса, односно својеврсна провокација са задњим намерама – да се изазове озбиљнија инцидентна ситуација како би се Београд натерао на нове уступке или довео до унутрашњег пораза.
Приметна је појачана милитаристичка политика привремених структура у Приштини, нарочито у последње време, не само кроз појачану реторику, већ и кроз праксу. У току је све већа милитаризација, упућивање на војне савезе, војна зближавања, што смо видели и кроз албански увоз турских дронова, као и кроз покушаје самосталне производње дронова, затим кроз разне војне аранжмане које склапају са земљама у окружењу, рекао је Дамјановић за Спутњик.
Припадници специјалне јединце тзв. Косова у Приштини
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Претња по Србију
Он објашњава да сви ти савези и аранжмани не би имали сврху да нису усмерени ка некој противној страни, а да је свима до сада јасно да привремене структуре у Приштини показују непријатељски однос искључиво према Београду, односно према Србима. Из тог угла може се анализирати да Приштина тежи, с једне стране, да се безбедносно осигура, а с друге стране, да своју агресивну политику усмери ка оним центрима које сматра противничким. У овом случају, каже Дамјановић, то је свакако претња по Србију.
То јесте нешто што озбиљно ремети стабилност у овом делу Европе и пре свега представља безбедносну претњу по Србију. Само постојање паралелних структура у Приштини и неконтролисање тог подручја од стране српских органа реда, безбедносна је претња. Са оваквим политичким и војним тенденцијама, та претња постаје још озбиљнија. Зато сваки албански потез треба схватити озбиљно и предузимати адекватне контрамере, како би се спречили покушаји дестабилизације и ескалације насиља.
Поред тога што су сви савези које Албанци склапају са непријатељски настројеним земљама у окружењу нешто што је неприхватљиво за српску страну, то такође представља и грубо кршење међународних принципа, почевши од Савета безбедности УН, резолуције 1244 и осталих докумената, где се тим структурама не дозвољава формирање било какве војске.
У свему томе, нажалост, негативну улогу имају и саме чланице НАТО-а, односно чланице КФОР-а, које су и до сада финансирале и наоружавале те снаге, омогућавајући Албанцима да та њихова „војска“ стане на ноге и располаже модерним наоружањем, закључује Дамјановић.
Погледајте и:
