Жипони, свила и 15.000 хаљина: Како је изгледала мода на двору Романових /видео/
13:15 23.11.2025 (Освежено: 15:10 23.11.2025)
© Лола Ђорђевић
Пратите нас
Епоха Петра Великог донела је бројне промене у руском друштву и култури, а новине с којима су се суочили житељи империје тицале су се и моде. Мушкарцима је било наложено да обрију браде, да збаце тешке кафтане и обуку сакое, док су дворске даме добиле прилику да одену раскошне хаљине, по узору на оне с европских дворова.
Како су изгледале хаљине руских царица, од Ане Ивановне до Катарине Велике, може се сазнати на изложби костима из филмова „Императорке“ и „Катарина Велика“, која је у Руском дому представљена у оквиру манифестације „Дани Ермитажа“. Раскошне одежде руских царица могу се видети до 4. децембра.
„Већина хаљина је шивена за Јелисавету Петровну, мада су ту и две хаљине царице Ане Ивановне, рођаке Петра Првог, и неколико хаљина Катарине Друге, из времена када је још била принцеза. Свака хаљина има своју историју настанка, када је реч о кроју, украсима и бојама, и свака има неку своју причу“, каже у разговору за Спутњик костимограф Катарина Шапкајц, која је креирала костиме за филмове посвећене епохи Романових.
Костимограф Катарина Шапкајц
© Лола Ђорђевић
Јелисавета Петровна – заљубљеница у раскошне хаљине
Она истиче да је царица Јелисавета Петровна била позната по томе што је веома волела да се преоблачи, те да је, према легенди, имала око 15.000 хаљина. Део тих хаљина је изгорео у пожару још за њеног живота, али много их је ипак остало.
„Она никада није обукла два пута исту хаљину за бал. То је познато из мемоара њених савременика. Ми смо, наравно, стварали сопствене верзије, полазећи од тих мемоара, од онога што се зна о њој и њеном карактеру — креирали смо хаљине прилагођене ситуацијама. На пример, сцена у којој се појављује као државник — тада је обучена у протоколарну хаљину: она је бела, с лентом и везом израђеним златним и сребрним нитима, украсима, драгим камењем. И то је најсвечанији изглед. Уз то има и највиши руски орден — Андреја Првозваног, с плавом лентом“, наводи Катарина Шапкајц.
Када је реч о хаљини која је шивена за сцену плеса, изабрана је розе боја, јер је Јелисавета, како каже наша саговорница, у то време била безбрижна, заљубљена и све јој је ишло од руке.
„Она је много волела плес и кретала се прелепо још од детињства, то бележе многи њени савременици. Желели смо да пренесемо празнично расположење и зато је та хаљина пуна трака, машни — права свечаност. За њене позније године изабрали смо хаљину боје јесењег јаворовог листа који симболише последњу четврт живота“, наглашава ауторка костима.
За све хаљине су, како напомиње наша саговорница, коришћени материјали који су се користили и у оно доба – много тафта, потпуно природне свиле, баршуна, броката, чипке.
Хаљине из филмова "Императорке" и "Катарина Велика"
© Лола Ђорђевић
Културни преокрет у моди
Мода на руском царском двору имала је веома мало домаћих елемената. Када је Петар Велики започео своје велике друштвене и културне реформе, једна од најочигледнијих промена тицала се увођења нових модних правила.
„То је био потпуни културни преокрет у моди, када је реч о силуети, о кроју – претходни тешки костромски или увозни брокат није се набирао, него су његови слапови падали рвно од рамена до стопала. То су биле сасвим другачије тканине, сасвим други кројеви. Контраст је био огроман. Ми у филму имамо неке елементе бојарске моде, али то је потпуно другачије од тог новог, европског, које је донео Петар Први — у културу и, у овом случају, у моду“, истиче Катарина Шапкајц.
Народни костим се много мање мењао. Основа је била кошуља. Носили су се сарафани без наглашеног струка, а тек касније, с развојем лаке индустрије, у 19. веку, градска мода почела је да утиче на сеоску.
„Пре Петра мода је била статична. Дуги кафтани, немогући за кретање, тешке тканине, много крзна, рукави што дужи — у складу са статусом. Лепо, али непокретно. Одговарало је спором, достојанственом начину живота. Био је то симбол положаја, и ништа више. Петар Први је донео динамику. Видео је разлику између Европе и онога што се у Русији дешавало. Прво се дотакао мушке моде, наравно, јер су државни послови били у рукама мушкараца. То је био тежак преокрет — људи су имали једну традицију, па им је наметнута потпуно другачија. Било је болно, посебно због брада — брада је била симбол мужевности и одједном треба да се обрије“, наводи наша саговорница.
Промене су, наравно, најлакше прихавтили млади људи, а посебно девојке, које су с одушевљењем одбациле своје старе византијске „саркофаге“ и ушле у деколтиране хаљине, ишле на балове и плесале.
Сам Петар Први, како каже Катарина Шапкајц, имао је одличан укус, разумео се у моду, текстил, примењене уметности и радо носио префињене француске, енглеске и немачке костиме.
Бојарска одећа пре епохе Петра Великог
© Лола Ђорђевић
Жипони – симбол престижа и недодирљивости
Један од најупечатљивијих и из данашње перспективе најчуднијих модних детаља на дворским хаљинама су жипони, „надувани“ бокови због којих су дворске даме и припаднице царске породице у просторије морале да улазе укосо.
„То се развијало постепено. Није настало одједном. Прво су то били мали јастучићи са стране, а онда су се ширили и ширили. И то је просто била мода. То није симбол моћи, него једноставно: тако је било модерно. А што је шира форма — то је више тканине и декорације могло да се уклопи. И то се заправо кретало у оквиру традиционалног кроја, јер је суштина увек исти принцип: корсет с танким струком и широке сукње. Само се та ширина другачије распоређивала кроз време, али идеја је остајала иста“, објашњава наша саговорница.
Она, међутим, напомиње да је реч о лаганим умецима од врбовог прућа или китових костију, односно о лаганим, савитљивим конструкцијама чија је сврха била да хаљине добију жељени облик.
„Преко тога би се затегла тканина, платно. Није то била никаква неносива тежина. Само си морао да научиш да се крећеш у тим димензијама. Као кад први пут седнеш за волан — тело ти одједном постане величине аутомобила. Исто је и с овим. А наше глумице, ма, оне су фантастичне. После сат времена у том костиму већ су се кретале као да су рођене у 18. веку. Мислим да женама из тог времена није то представљало неки проблем — једноставно је била ствар навике“, сматра Катарина Шапкајц.
Наша саговорница истиче да, иако глумцу костим није важан да би осетио лик, јер га већ носи у себи, он ипак има важну улогу у креирању филмских карактера.
„То сам највише осетила на снимањима. Чим девојке обуку ту дивну раскошну одећу, претворе се у принцезе из сопственог детињства. И зато су све, али баш све, с радошћу носиле костиме. Нико се није жалио, иако је, наравно, тешко провести десет сати у корсету — тело није навикло. Кад радиш историјски филм, костим ти буквално диктира положај тела. Обучеш корсет — и кичма се исправи сама од себе, држање се промени“, наглашава Катарина Шапкајц.
Жипони
© Лола Ђорђевић
Осамнаести век – век оптимизма и вере у напредак
Она нам открива да јој нису све владарке биле подједнако инспиративне, те да јој је најмање била симпатична Ана Ивановна, за коју каже да је била озбиљно самовољна и својеглава.
„Јелисавета Петровна ми је баш прирасла срцу. Толико животне радости у једној особи! Није имала ниједну смртну казну у своје време. Обожавала је балове, лепоту, уметност. Отворила Московски универзитет, отворила Академију уметности... Она је као оличење весеља, стварања, светлости. Катарина Друга — то је већ гигантска фигура. Потпуно други калибар, али једнако фасцинантна. Све су то невероватне владарке, јер не можеш водити огромну земљу и опстати у политичком зверињаку ако ниси сила од човека. Уопштено, 18. век ми је изузетно драг. То је био век оптимизма — вере у просвећеност, напретка, изума, уметности. Век театралности, сјаја, маски, фешти. Све је било пуно животне енергије“, закључује Катарина Шапкајц.
