https://sputnikportal.rs/20251125/covekov-najbolji-prijatelj-je-zapravo-preruseni-vuk-bez-obzira-na-to-koliko-slatko-izgleda-1192884928.html
Човеков најбољи пријатељ је заправо прерушени вук, без обзира на то колико слатко изгледа
Човеков најбољи пријатељ је заправо прерушени вук, без обзира на то колико слатко изгледа
Sputnik Србија
Мали пуфнасти пси које видите како шетају улицом изгледају слатко, али пазите - вероватно у себи носе малог вука. Више од 64 одсто модерних раса има вучје... 25.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-25T22:07+0100
2025-11-25T22:07+0100
2025-11-25T22:07+0100
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/19/1177665242_0:317:1024:893_1920x0_80_0_0_3f260b48cd5250ab2fcd453b07977bae.jpg
То је откриће које су објавили амерички научници, који су били изненађени када су сазнали да скоро две трећине свих раса има мерљиву количину вучје ДНК.И није реч о генетском остатку из времена када су пси првобитно еволуирали од вукова пре око 20.000 година, већ сугерише да се домаћи пси и дивљи вукови укрштају једни са другима последњих неколико хиљада година.То не значи да вукови улазе у вашу кућу и кваре вашег љубимца, рекао је Логан Кистлер, кустос у Природњачком музеју Смитсонијан и коаутор нове студије.Чини се да је то такође утицало на величину, чуло мириса, па чак и на личност модерних раса паса, рекли су научници.Пре ове студије, водећа наука је сугерисала да пас, да би био пас, не може имати много, ако уопште има, вучје ДНК", рекла је главна ауторка студије Одри Лин из Америчког музеја природне историје.Да би сазнали више, тим је анализирао хиљаде генома паса и вукова из јавно доступних база података. Открили су да више од 64 одсто модерних раса има вучје порекло, а чак и сићушна чивава има око 0,2 одсто."То је сасвим разумљиво свакоме ко поседује чиваву", нашалила се Лин.Пси са највише вучје ДНКЧехословачки и сарлосовски вукодлаци имају највише вучје ДНК, до 40 процената.Међу расама које се обично држе као кућни љубимци, највише „слични вуку“ су велики англо-француски тробојни гонич, са око пет процената вучје ДНК као и хртови попут салукија и авганистанског гонича.Иако пси са вучјом ДНК имају тенденцију да буду већи, то није увек случај – пример је бернандинац.Студија је такође открила да 100 процената сеоских паса – оних који живе међу људима, али нису кућни љубимци – имају вучје порекло.Кистлер је поставио хипотезу да сеоски пси, који имају више могућности да дођу у контакт са вуковима, пружају објашњење како вучја ДНК улази у генски фонд паса.Он сугерише да би женке вукова, одвојене од својих чопора људским активностима попут -уништавања станишта, могле да се паре са псима луталицама.Пријатељски или територијални?Истраживачи су такође упоредили своје налазе са описима личности различитих раса које користе кинолошки клубови.Расама са мало или без ДНК вука приписиване су особине попут пријатељске наклоности, лаког дресирања и привржености.С друге стране, пси са више ДНК вука су чешће сматрани сумњичавим према странцима, независним, достојанственим или територијалним.Кистлер је нагласио да су описи раса несавршени и да не предвиђају понашање појединачног пса."Вукови су еволуирали за специфична станишта и услове, док су људи водили псе у сваки кутак насељеног света, напоменуо је он и додао: "Пси су једноставно морали да се прилагоде местима на која су их људи водили, а гени вука су им дали предности у одређеним контекстима".На пример, многе тибетанске расе, попут пахуљастог ласа апсоа, имају ген ЕПАС1, који је еволуирао из адаптација на велике надморске висине. Тибетански вукови имају исти ген.Студија је објављена у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences".Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Човеков најбољи пријатељ је заправо прерушени вук, без обзира на то колико слатко изгледа
Мали пуфнасти пси које видите како шетају улицом изгледају слатко, али пазите - вероватно у себи носе малог вука. Више од 64 одсто модерних раса има вучје порекло, а чак и сићушна чивава има око 0,2 одсто.
То је откриће које су објавили амерички научници, који су били изненађени када су сазнали да скоро две трећине свих раса има мерљиву количину вучје ДНК.
И није реч о генетском остатку из времена када су пси првобитно еволуирали од вукова пре око 20.000 година, већ сугерише да се домаћи пси и дивљи вукови укрштају једни са другима последњих неколико хиљада година.
То не значи да вукови улазе у вашу кућу и кваре вашег љубимца, рекао је Логан Кистлер, кустос у Природњачком музеју Смитсонијан и коаутор нове студије.
Чини се да је то такође утицало на величину, чуло мириса, па чак и на личност модерних раса паса, рекли су научници.
"Пси и вукови могу имати д имају заједничко потомство, али се сматра да је укрштање ретко.
Пре ове студије, водећа наука је сугерисала да пас, да би био пас, не може имати много, ако уопште има, вучје ДНК", рекла је главна ауторка студије Одри Лин из Америчког музеја природне историје.
Да би сазнали више, тим је анализирао хиљаде генома паса и вукова из јавно доступних база података. Открили су да више од 64 одсто модерних раса има вучје порекло, а чак и сићушна чивава има око 0,2 одсто.
"То је сасвим разумљиво свакоме ко поседује чиваву", нашалила се Лин.
Чехословачки и сарлосовски вукодлаци имају највише вучје ДНК, до 40 процената.
Међу расама које се обично држе као кућни љубимци, највише „слични вуку“ су велики англо-француски тробојни гонич, са око пет процената вучје ДНК као и хртови попут салукија и авганистанског гонича.
Иако пси са вучјом ДНК имају тенденцију да буду већи, то није увек случај – пример је бернандинац.
Студија је такође открила да 100 процената сеоских паса – оних који живе међу људима, али нису кућни љубимци – имају вучје порекло.
Кистлер је поставио хипотезу да сеоски пси, који имају више могућности да дођу у контакт са вуковима, пружају објашњење како вучја ДНК улази у генски фонд паса.
Он сугерише да би женке вукова, одвојене од својих чопора људским активностима попут -уништавања станишта, могле да се паре са псима луталицама.
Пријатељски или територијални?
Истраживачи су такође упоредили своје налазе са описима личности различитих раса које користе кинолошки клубови.
Расама са мало или без ДНК вука приписиване су особине попут пријатељске наклоности, лаког дресирања и привржености.
С друге стране, пси са више ДНК вука су чешће сматрани сумњичавим према странцима, независним, достојанственим или територијалним.
Кистлер је нагласио да су описи раса несавршени и да не предвиђају понашање појединачног пса.
"Вукови су еволуирали за специфична станишта и услове, док су људи водили псе у сваки кутак насељеног света, напоменуо је он и додао: "Пси су једноставно морали да се прилагоде местима на која су их људи водили, а гени вука су им дали предности у одређеним контекстима".
На пример, многе тибетанске расе, попут пахуљастог ласа апсоа, имају ген ЕПАС1, који је еволуирао из адаптација на велике надморске висине. Тибетански вукови имају исти ген.
Студија је
објављена у часопису "Proceedings of the National Academy of Sciences".
