https://sputnikportal.rs/20251125/studija-otkriva-mozak-prolazi-kroz-pet-faza-tokom-ljudskog-zivota-1192877663.html
Студија открива: Мозак пролази кроз пет фаза током људског живота
Студија открива: Мозак пролази кроз пет фаза током људског живота
Sputnik Србија
Мозак пролази кроз пет јасно препознатљивих фаза током људског живота, са кључним прекретницама у старости од девет, 32, 66 и 83 година, показала је најновија... 25.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-25T16:19+0100
2025-11-25T16:19+0100
2025-11-25T16:19+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
истраживање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/1a/1162940117_0:0:1200:676_1920x0_80_0_0_dbc0744a211af6761adcf1ac3386ae88.jpg
Резултати, засновани на скенирању мозгова око 4.000 људи узраста до 90 година, објављени су у часопису ,,Nature Communications'', а како се показало адолесценција - период кључних промена у можданим везама, не завршава се у тинејџерским годинама, већ траје све до раних тридесетих, преноси Би-Би-Си.Према ауторки студије Алекси Маусли, "мозак се развија током целог животног века, јачајући и слабећи везе у различитим фазама".Научници су идентификовали пет можданих фаза детињство - до девет година - период брзог развоја мозга, уз истовремено смањивање великог броја синапси формираних рано у животу.Затим следи период адолесценције, од девет до 32 године - највећи скок у ефикасности можданих веза, као и ризик од појаве менталних поремећаја.Одрасло доба од 32 до 66 година - стабилна фаза са споријим променама, током које ефикасност неуронске мреже почиње благо да опада.Рано старење - од 66 до 83 године - мозак се све више раздваја у функционалне регионе, што може да буде повезано са појавом деменције и кардиоваскуларних проблема.Последња фаза развоја је касно старење од 83 године, када долази до продубљивања промена из претходне фазе, уз мање доступних података због мањег броја здравих испитаника у овој доби.Професори који нису учествовали у истраживању оцењују да су резултати ,,веома занимљиви'' и да се уклапају у постојећа сазнања о развоју и старењу мозга, уз напомену да индивидуалне разлике остају значајне.Студија би, према ауторима, могла да помогне у бољем разумевању промена у ризику од менталних поремећаја и деменције током живота.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, истраживање
наука и технологија, друштво, истраживање
Студија открива: Мозак пролази кроз пет фаза током људског живота
Мозак пролази кроз пет јасно препознатљивих фаза током људског живота, са кључним прекретницама у старости од девет, 32, 66 и 83 година, показала је најновија студија научника са Универзитета у Кембриџу.
Резултати, засновани на скенирању мозгова око 4.000 људи узраста до 90 година, објављени су у часопису
,,Nature Communications'', а како се показало адолесценција - период кључних промена у можданим везама, не завршава се у тинејџерским годинама, већ траје све до раних тридесетих,
преноси Би-Би-Си.
Према ауторки студије Алекси Маусли, "мозак се развија током целог животног века, јачајући и слабећи везе у различитим фазама".
Научници су идентификовали пет можданих фаза детињство - до девет година - период брзог развоја мозга, уз истовремено смањивање великог броја синапси формираних рано у животу.
Затим следи период адолесценције, од девет до 32 године - највећи скок у ефикасности можданих веза, као и ризик од појаве менталних поремећаја.
Одрасло доба од 32 до 66 година - стабилна фаза са споријим променама, током које ефикасност неуронске мреже почиње благо да опада.
Рано старење - од 66 до 83 године - мозак се све више раздваја у функционалне регионе, што може да буде повезано са појавом деменције и кардиоваскуларних проблема.
Последња фаза развоја је касно старење од 83 године, када долази до продубљивања промена из претходне фазе, уз мање доступних података због мањег броја здравих испитаника у овој доби.
Професори који нису учествовали у истраживању оцењују да су резултати ,,веома занимљиви'' и да се уклапају у постојећа сазнања о развоју и старењу мозга, уз напомену да индивидуалне разлике остају значајне.
Студија би, према ауторима, могла да помогне у бољем разумевању промена у ризику од менталних поремећаја и деменције током живота.
