https://sputnikportal.rs/20251127/strucnjaci-potvrdili-erupcija-vezuva-koja-je-unistila-pompeju-dogodila-se-24-avgusta-79-godine-1192982020.html
Стручњаци потврдили: Ерупција Везува која је уништила Помпеју догодила се 24. августа 79. године
Стручњаци потврдили: Ерупција Везува која је уништила Помпеју догодила се 24. августа 79. године
Sputnik Србија
Међународни научници и стручњаци потврдили су да је 24. август 79. године нове ере датум ерупције која је затрпала римски град Помпеју. 27.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-27T17:49+0100
2025-11-27T17:49+0100
2025-11-27T17:49+0100
наука и технологија
наука и технологија
археологија
помпеја
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/1d/1172766438_0:157:3022:1857_1920x0_80_0_0_cf7d50ee941d0268a283659b55c7cfc4.jpg
Ово је закључак до ког су дошли филолози, археолози, геолози и други стручњаци окупљени на конгресу у италијанском граду Боскореале, близу рушевина, како би заједнички размотрили доказе који годинама подстичу интензивну академску дебату, преносе италијански медији.Иако је датум 24. августа, пренет писмима Плинија Млађег, традиционално био најприхваћенији, разне алтернативне хипотезе које су смештале ерупцију у октобар или новембар добиле су на значају због присуства јесењег воћа, касних графита или празнина у препису рукописа.Током састанка, стручњаци су се сложили да ова тумачења произилазе из грешака у преписивању и тумачењу средњовековних рукописа и штампаних издања из 15. века, и да не постоје убедљиви археолошки докази који би поткрепили други датум осим традиционалног.Археолог Хелга Ди Ђузепе, организатор конгреса, нагласила је да је 24. август, који је забележен у писмима Плинија Млађег историчару Тациту, најпоузданији и да га нису оповргнули никакви археолошки подаци.Конгрес је последњих дана прикупио и доказе који су указивали на хладнију климу, попут студије професора Љоренса Алапонта са Универзитета у Валенсији о вуненој одећи откривеној у остацима жртава пронађених у некрополи Порта Нола, што је подстакло теорије да је до ерупције дошло у јесен.Међутим, Ди Ђузепе је истакла да се "јесен" у првом веку римске ере није поклапала са садашњом и да је могла да траје од августа до новембра, због разлика у положају Земље у њеној орбити и у климатској перцепцији тог времена.Истраживачи сматрају да главни допринос конгреса није само усвајање 24. августа као тачног датума ерупције, већ усвајање заједничког методолошког приступа .Иако неки истраживачи и даље заговарају сценарије да је до трагедије дошло у јесен, у септембру или октобру, конгрес је закључио широким консензусом о валидности традиционалног датума и о потреби да се преиспитају археолошки подаци без присиљавања њиховог тумачења ка алтернативном датуму.Погледајте и:
помпеја
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, археологија, помпеја, друштво
наука и технологија, археологија, помпеја, друштво
Стручњаци потврдили: Ерупција Везува која је уништила Помпеју догодила се 24. августа 79. године
Међународни научници и стручњаци потврдили су да је 24. август 79. године нове ере датум ерупције која је затрпала римски град Помпеју.
Ово је закључак до ког су дошли филолози, археолози, геолози и други стручњаци окупљени на конгресу у италијанском граду Боскореале, близу рушевина, како би заједнички размотрили доказе који годинама подстичу интензивну академску дебату, преносе италијански медији.
Иако је датум 24. августа, пренет писмима Плинија Млађег, традиционално био најприхваћенији, разне алтернативне хипотезе које су смештале ерупцију у октобар или новембар добиле су на значају због присуства јесењег воћа, касних графита или празнина у препису рукописа.
Током састанка, стручњаци су се сложили да ова тумачења произилазе из грешака у преписивању и тумачењу средњовековних рукописа и штампаних издања из 15. века, и да не постоје убедљиви археолошки докази који би поткрепили други датум осим традиционалног.
Археолог Хелга Ди Ђузепе, организатор конгреса, нагласила је да је 24. август, који је забележен у писмима Плинија Млађег историчару Тациту, најпоузданији и да га нису оповргнули никакви археолошки подаци.
"Веома је мало вероватно да је Плиније Млађи погрешио, и у сваком случају, нико није успео то да докаже", додала је, напомињући да други докази наведени у прошлости, попут новчића или натписа угљем, не дозвољавају прецизно датирање догађаја.
Конгрес је последњих дана прикупио и доказе који су указивали на хладнију климу, попут студије професора Љоренса Алапонта са Универзитета у Валенсији о вуненој одећи откривеној у остацима жртава пронађених у некрополи Порта Нола, што је подстакло теорије да је до ерупције дошло у јесен.
Међутим, Ди Ђузепе је истакла да се "јесен" у првом веку римске ере није поклапала са садашњом и да је могла да траје од августа до новембра, због разлика у положају Земље у њеној орбити и у климатској перцепцији тог времена.
Истраживачи сматрају да главни допринос конгреса није само усвајање 24. августа као тачног датума ерупције, већ усвајање заједничког методолошког приступа .
Иако неки истраживачи и даље заговарају сценарије да је до трагедије дошло у јесен, у септембру или октобру, конгрес је закључио широким консензусом о валидности традиционалног датума и о потреби да се преиспитају археолошки подаци без присиљавања њиховог тумачења ка алтернативном датуму.
