https://sputnikportal.rs/20251130/kako-je-sve-pocelo-sta-otkrivaju-misteriozne-kolosalne-stene-ispod-afrike-i-tihog-okeana-1192938065.html
Како је све почело: Шта откривају мистериозне колосалне стене испод Африке и Тихог океана
Како је све почело: Шта откривају мистериозне колосалне стене испод Африке и Тихог океана
Sputnik Србија
Дубоко испод наших ногу, на граници између Земљиног омотача и језгра, леже две огромне структуре које деценијама збуњују научнике и пркосе преовлађујућим... 30.11.2025, Sputnik Србија
2025-11-30T22:00+0100
2025-11-30T22:00+0100
2025-11-30T22:00+0100
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/12/1186967098_0:50:960:590_1920x0_80_0_0_2275e697d39e63babe2b60ac77baa9fd.jpg
Нова студија, објављена у часопису „Nature Geoscience“, нуди провокативно објашњење – њихово формирање могло би бити уско повезано са еволуцијом живота на Земљи, пише „Futurism“.Отисци прстију ране историјеОво су грудве густе, вруће стене величине континената које леже скоро 3.000 километара испод површине, једна испод Африке, а друга испод Тихог океана. Њихово постојање је откривено праћењем сеизмичких таласа, који су указали на значајне разлике у саставу околних стена.Тим истраживача предвођен геодинамичарем Јошиноријем Мијазакијем са Универзитета Рутгерс ерује да ове структуре нису случајност.Тренутне теорије сугеришу да је рана Земља формирала свој омотач пре милијардугодина од огромног океана магме. Временом се гушћи материјал одвојио од ређег материјала, слично као што се „замрзнути сок раздваја на слатки концентрат и водени лед“, наводи се у саопштењу.Али доказе за ту теорију било је теже пронаћи него што се очекивало. Уместо правилних слојева, сеизмичка очитавања су открила неправилне грудве које успоравају сеизмичке таласе.„Та контрадикција је била полазна тачка“, објаснио је Мијазаки. „Ако почнемо од океана магме и извршимо прорачуне, не добијамо оно што данас видимо у Земљином омотачу. Нешто је недостајало.“Зашто је Земља посебна?Мијазаки и његове колеге моделовали су услове који су постојали пре милијардугодина. Открили су да је споро цурење силицијума и магнезијума из Земљиног језгра могло „контаминирати“ океан магме на дну омотача, спречавајући га да се равномерно учврсти арезултовало је данашњим грудвастим саставом.Овај процес је можда омогућио Земљи да се довољно охлади да покрене вулканску активност и на крају утиче на формирање атмосфере. Такође би могао да објасни зашто су друге планете, попут Венере и Марса, постале светови негостољубиви за живот какав познајемо, док је Земља цветала.„Земља има воду, живот и релативно стабилну атмосферу“, објаснио је Мијазаки. „Венерина атмосфера је 100 пута гушћа од Земљине, а Марс има веома танку атмосферу. Не разумемо у потпуности зашто је то случај“, додао је. „Али шта се дешава унутар планете, како се хлади, како се њени слојеви развијају, могло би бити велики део одговора.“„За сада, ово је само почетак теорије која би нам, упркос томе што има врло мало трагова, могла дати мало више сигурности у спознаји о томе како се Земља развила и зашто је тако посебна“, закључио је истраживач.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића, друштво
Како је све почело: Шта откривају мистериозне колосалне стене испод Африке и Тихог океана
Дубоко испод наших ногу, на граници између Земљиног омотача и језгра, леже две огромне структуре које деценијама збуњују научнике и пркосе преовлађујућим теоријама о пореклу наше планете.
Нова студија, објављена у часопису „Nature Geoscience“, нуди провокативно објашњење – њихово формирање могло би бити уско повезано са еволуцијом живота на Земљи,
пише „Futurism“.
Отисци прстију ране историје
Ово су грудве густе, вруће стене величине континената које леже скоро 3.000 километара испод површине, једна испод Африке, а друга испод Тихог океана. Њихово постојање је откривено праћењем сеизмичких таласа, који су указали на значајне разлике у саставу околних стена.
Тим истраживача предвођен геодинамичарем Јошиноријем Мијазакијем са Универзитета Рутгерс ерује да ове структуре нису случајност.
„Ово нису случајне необичности“, рекао је Мијазаки у саопштењу. „Онесу отисци прстију најраније историје Земље. Ако можемо да разумемо зашто постоје, можемо да разумемо како је наша планета настала и зашто је постала настањива“, додао је.
Тренутне теорије сугеришу да је рана Земља формирала свој омотач пре милијардугодина од огромног океана магме. Временом се гушћи материјал одвојио од ређег материјала, слично као што се „замрзнути сок раздваја на слатки концентрат и водени лед“, наводи се у саопштењу.
Али доказе за ту теорију било је теже пронаћи него што се очекивало. Уместо правилних слојева, сеизмичка очитавања су открила неправилне грудве које успоравају сеизмичке таласе.
„Та контрадикција је била полазна тачка“, објаснио је Мијазаки. „Ако почнемо од океана магме и извршимо прорачуне, не добијамо оно што данас видимо у Земљином омотачу. Нешто је недостајало.“
Мијазаки и његове колеге моделовали су услове који су постојали пре милијардугодина. Открили су да је споро цурење силицијума и магнезијума из Земљиног језгра могло „контаминирати“ океан магме на дну омотача, спречавајући га да се равномерно учврсти арезултовало је данашњим грудвастим саставом.
„Оно што смо предложили јесте да би то могло да потиче од материјала који цури из језгра“, рекао је Мијазаки. „Ако додате основну компоненту, то би могло да објасни оно што сада видимо.“
Овај процес је можда омогућио Земљи да се довољно охлади да покрене вулканску активност и на крају утиче на формирање атмосфере. Такође би могао да објасни зашто су друге планете, попут Венере и Марса, постале светови негостољубиви за живот какав познајемо, док је Земља цветала.
„Земља има воду, живот и релативно стабилну атмосферу“, објаснио је Мијазаки. „Венерина атмосфера је 100 пута гушћа од Земљине, а Марс има веома танку атмосферу. Не разумемо у потпуности зашто је то случај“, додао је. „Али шта се дешава унутар планете, како се хлади, како се њени слојеви развијају, могло би бити велики део одговора.“
„За сада, ово је само почетак теорије која би нам, упркос томе што има врло мало трагова, могла дати мало више сигурности у спознаји о томе како се Земља развила и зашто је тако посебна“, закључио је истраживач.
