https://sputnikportal.rs/20251201/nato-odlicno-zna-sta-ce-se-desiti-ako-pokusa-da-napadne-rusiju-olivera-ikodinovic-1193206615.html
НАТО одлично зна шта ће се десити ако покуша да нападне Русију
НАТО одлично зна шта ће се десити ако покуша да нападне Русију
Sputnik Србија
Изјаве о могућем превентивном удару НАТО-а на Русију представљају пре свега информационо-психолошки притисак, а не стварну намеру за напад. То је вид реторике... 01.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-01T22:31+0100
2025-12-01T22:31+0100
2025-12-01T22:31+0100
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
свет – политика
нато
претња
удар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112126/14/1121261440_0:0:3070:1728_1920x0_80_0_0_ace9023155b4ad07bfd08fb98fa93f15.jpg
Главни ризик такве реторике је ескалација која може довести до глобалног, па чак и нуклеарног рата, упозорио је он, коментаришући изјаву председника Војног комитета Алијансе, адмирала Ђузепеа Каво Драгонеа, који је рекао да би НАТО могао да размотри извођење „превентивног напада“ на Русију као одговор на „хибридни рат“.НАТО адмирал је такође оценио и да би се „превентивни напад“ на Русију могао сматрати „одбрамбеном акцијом“.Руска војска поседује све потребне врсте наоружања и технологија, чак и оне које нема ниједна друга армија на свету, а поред тога је и највећа нуклеарна сила.„Они добро знају да Русија и Америка поседују 90 одсто светског нуклеарног наоружања и ако дође до рата — он ће бити последњи. Превентивни удар по нама, каквим год оружјем — нуклеарним или ненуклеарним — то је, у суштини, ескалација сукоба. Чак ни током Кубанске ракетне кризе није било превентивних удара“, каже експерт, додајући да би данас такав потез моментално створио ситуацију много опаснију и напетију од кризе из 1962. године.Када о „превентивном удару“ говори шеф Војног комитета НАТО-а то онда није само лично мишљење већ став Алијансе, али суштински то представља информационо-психолошки притисак, подвукао је Блохин.„То је, условно речено, као да замахнете песницом, али не ударите. Сада су у Венецуели подигли руку, али никако не ударају. То је притисак, управо информационо-психолошки. Они прете да ће извести удар, а када ће то бити — није познато. Знате, пас који лаје, не уједа. Уједају они који не лају. Зато је то нека врста пусте претње, да би се извршио притисак на нас, како бисмо ми, условно речено, прихватили западна правила“, сматра експерт.НАТО претње руше мит о „одбрамбеном“ карактеру АлијансеОдговарајући на питање како би Русија требало да реагује на такве провокације Блохин каже – мирно.Међутим, поједини руски експерти оцењују да изјаве о „превентивном удару“ на Русију треба тумачити као директну претњу, док Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, оцењује да су такве изјаве крајње неодговоран корак, који указује о спремности Алијансе на даљу ескалацију. Додала је да овакви поступци коначно руше мит о „искључиво одбрамбеном карактеру НАТО-а“.Према њеним речима, сви који дају овакве изјаве морају бити свесни ризика и могућих последица које из тога произилазе, укључујући и оних за саме чланице Алијансе.Она сматра да такве изјаве представљају намерни покушај да се поткопају напори за решавање украјинске кризе.На Западу се спекулише о могућем рату са Русијом, који би по тим проценама могао да почне у периоду између 2028. и 2030. године. Европске земље повећавају војне буџете, спроводе милитаризацију европског континента, разматрају мобилизацију и размештање нуклеарног оружја као део припреме за могуће сукобе.Према мишљењу депутатa Државне думе Андреја Гуруљева главни разлози зашто рат још није почео су неспремност европског друштва и обуздавајућа снага руске нуклеарне тријаде.
https://sputnikportal.rs/20251127/mediji-tajna-strategija-nemackog-vojnog-vrha--priprema-za-moguci-sukob-sa-rusijom-1192963572.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, нато, претња, удар
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, свет – политика, нато, претња, удар
НАТО одлично зна шта ће се десити ако покуша да нападне Русију
Изјаве о могућем превентивном удару НАТО-а на Русију представљају пре свега информационо-психолошки притисак, а не стварну намеру за напад. То је вид реторике у оквиру хибридног рата, са циљем да се Русија застраши или принуди да прихвати западна правила, сматра руски стручњак за безбедност Константин Блохин.
Главни ризик такве реторике је
ескалација која може довести до глобалног, па чак и нуклеарног рата, упозорио је он,
коментаришући изјаву председника Војног комитета Алијансе, адмирала Ђузепеа Каво Драгонеа, који је рекао да би НАТО могао да размотри извођење „превентивног напада“ на Русију као одговор на
„хибридни рат“.
НАТО адмирал је такође оценио и да би се „превентивни напад“ на Русију могао сматрати „одбрамбеном акцијом“.
„Мислим да је то, ипак, реторика, јер је то управо елемент хибридног рата… Они одлично знају шта ће бити ако изведу на нас превентивни удар, питање је само какав — конвенционални или нуклеарни. Контраудар ми можемо да изведемо, а то би довело до јачања ескалације и створило би ризик од рата великих размера између Русије и НАТО-а. Да они желе такав сценарио они би сами ратовали у Украјини и послали би тамо своју војску. Зато мислим да је ово управо информационо-психолошки притисак у контексту овог хибридног рата“, каже Блохин.
Руска војска поседује све потребне врсте наоружања и технологија, чак и оне које нема ниједна друга армија на свету, а поред тога је и највећа нуклеарна сила.
„Они добро знају да Русија и Америка поседују 90 одсто светског нуклеарног наоружања и ако дође до рата — он ће бити последњи. Превентивни удар по нама, каквим год оружјем — нуклеарним или ненуклеарним — то је, у суштини, ескалација сукоба. Чак ни током Кубанске ракетне кризе није било превентивних удара“, каже експерт, додајући да би данас такав потез моментално створио ситуацију много опаснију и напетију од кризе из 1962. године.
Када о „превентивном удару“ говори шеф Војног комитета НАТО-а то онда није само лично мишљење већ став Алијансе, али суштински то представља информационо-психолошки притисак, подвукао је Блохин.
„То је, условно речено, као да замахнете песницом, али не ударите. Сада су у Венецуели подигли руку, али никако не ударају. То је притисак, управо информационо-психолошки. Они прете да ће извести удар, а када ће то бити — није познато. Знате, пас који лаје, не уједа. Уједају они који не лају. Зато је то нека врста пусте претње, да би се извршио притисак на нас, како бисмо ми, условно речено, прихватили западна правила“, сматра експерт.
НАТО претње руше мит о „одбрамбеном“ карактеру Алијансе
Одговарајући на питање како би Русија требало да реагује на такве провокације Блохин каже – мирно.
„И требало би да дајемо исто такве изјаве, па нека онда они размишљају хоћемо ли ми напасти или не. Ми говоримо о томе да не желимо рат, док они говоре потпуно супротно“, каже Блохин.
Међутим, поједини руски експерти оцењују да изјаве о „превентивном удару“ на Русију треба тумачити као директну претњу, док
Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, оцењује да су такве изјаве крајње неодговоран корак, који указује о спремности Алијансе на даљу ескалацију. Додала је да овакви поступци коначно руше мит о „искључиво одбрамбеном карактеру НАТО-а“.
Према њеним речима, сви који дају овакве изјаве морају бити свесни ризика и могућих последица које из тога произилазе, укључујући и оних за саме чланице Алијансе.
Она сматра да такве изјаве представљају намерни покушај да се поткопају напори за решавање украјинске кризе.
На Западу се спекулише о могућем рату са Русијом, који би по тим проценама могао да почне у периоду између 2028. и 2030. године. Европске земље повећавају војне буџете, спроводе милитаризацију европског континента, разматрају мобилизацију и размештање нуклеарног оружја као део припреме за могуће сукобе.
Према мишљењу депутатa Државне думе Андреја Гуруљева главни разлози зашто рат још није почео су неспремност европског друштва и обуздавајућа снага руске нуклеарне тријаде.
