https://sputnikportal.rs/20251204/fosil-star-12-miliona-godina-otkrio-da-su-ove-zivotinje-zadrzale-svoj-gigantizam-1193250856.html
Фосил стар 12 милиона година открио да су ове животиње задржале свој гигантизам
Фосил стар 12 милиона година открио да су ове животиње задржале свој гигантизам
Sputnik Србија
Научници су, у новој студији, реконструисали изглед анаконди које су живеле на просторима данашње Венецуеле пре око 12 милиона година. Фосили пршљенова ових... 04.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-04T22:43+0100
2025-12-04T22:43+0100
2025-12-04T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1d/1132018268_0:272:854:752_1920x0_80_0_0_43d33f0062c108fbc259a52706c438a0.jpg
Већина животиња које су постојале пре између 12,4 и 5,3 милиона година смањила се током времена због промена у окружењу. У то време, Земља је била топлија, влажнија и пуна хране. Био је то период који је изнедрио дивове, попут ,,Purussaurusa'', кајмана дугачког 12 метара, и ,,Stupendemysa'', слатководне корњаче од 3,2 метра. Неки дивови су се смањили, неки су, попут ,,Purussaurusa'' и изумрли. Али, анаконде су се развијале по својим правилима.Аутори нове студије, објављене у ,,Journal of Vertebrate Paleontology’', проучили су 183 фосилизована пршљена анаконде, за које се сматра да припадају групи од око 32 појединачне змије. Затим су искористили ове податке да израчунају колико би анаконде биле дугачке док су још биле живе.Као најтеже постојеће змије на Земљи, анаконде су данас велике, па се очекивало да ће анаконде из доба миоцена бити још веће, али фосилне кости су откриле да су биле дугачке око 5,3 метра, што је отприлике иста величина као данашње анаконде.,,Ово је изненађујући резултат јер смо очекивали да ћемо открити да су древне анаконде биле дугачке седам или осам метара. Али немамо никаквих доказа о већој змији из миоцена када су глобалне температуре биле више'', рекао је у саопштењу Андрес Алфонсо-Рохас, докторанд Одсека за зоологију Универзитета у Кембриџу.Додао је и: ,,Мерењем фосила открили смо да су анаконде развиле велику телесну масу убрзо након што су се појавиле у тропској Јужној Америци пре око 12,4 милиона година, и њихова величина се од тада није мењала''.То што су задржале свој гигантизам толико дуго може бити резултат станишта које анаконде бирају. Данас оне живе у мочварама, барама и рекама у топлим и влажним подручјима. Знамо да су биле чешће у миоцену, али широм амазонског региона и даље има довољно воде, топлоте и хране да остану огромне, пише ИФЛ Сајенс.Већина анаконди дугачка је од 4 до 5 метара, али било је неких рекордних примерака ближих граници од 7 метара. Титанобоа и даље надмашује анаконду као највећа змија која је икада живела, али отпорност анаконди одржала их је огромним милионима година.,,Друге врсте, попут џиновских крокодила и џиновских корњача, изумрле су од миоцена, вероватно услед хлађења глобалних температура и смањења станишта, али џиновске анаконде су преживеле. Оне су суперотпорне'', рекао је Алфонсо-Рохас.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Фосил стар 12 милиона година открио да су ове животиње задржале свој гигантизам
Научници су, у новој студији, реконструисали изглед анаконди које су живеле на просторима данашње Венецуеле пре око 12 милиона година. Фосили пршљенова ових џиновских створења открили су да су оне биле дивови још у средњем и горњем миоцену, као и да су то остале до данас, што је потпуно неуобичајено за живот на Земљи.
Већина животиња које су постојале пре између 12,4 и 5,3 милиона година смањила се током времена због промена у окружењу. У то време, Земља је била топлија, влажнија и пуна хране. Био је то период који је изнедрио дивове, попут ,,Purussaurusa'', кајмана дугачког 12 метара, и ,,Stupendemysa'', слатководне корњаче од 3,2 метра. Неки дивови су се смањили, неки су, попут ,,Purussaurusa'' и изумрли. Али, анаконде су се развијале по својим правилима.
Аутори нове студије, објављене у ,,
Journal of Vertebrate Paleontology’', проучили су 183 фосилизована пршљена анаконде, за које се сматра да припадају групи од око 32 појединачне змије. Затим су искористили ове податке да израчунају колико би анаконде биле дугачке док су још биле живе.
Као најтеже постојеће змије на Земљи, анаконде су данас велике, па се очекивало да ће анаконде из доба миоцена бити још веће, али фосилне кости су откриле да су биле дугачке око 5,3 метра, што је отприлике иста величина као данашње анаконде.
,,Ово је изненађујући резултат јер смо очекивали да ћемо открити да су древне анаконде биле дугачке седам или осам метара. Али немамо никаквих доказа о већој змији из миоцена када су глобалне температуре биле више'', рекао је у саопштењу Андрес Алфонсо-Рохас, докторанд Одсека за зоологију Универзитета у Кембриџу.
Додао је и: ,,Мерењем фосила открили смо да су анаконде развиле велику телесну масу убрзо након што су се појавиле у тропској Јужној Америци пре око 12,4 милиона година, и њихова величина се од тада није мењала''.
То што су задржале свој гигантизам толико дуго може бити резултат станишта које анаконде бирају. Данас оне живе у мочварама, барама и рекама у топлим и влажним подручјима. Знамо да су биле чешће у миоцену, али широм амазонског региона и даље има довољно воде, топлоте и хране да остану огромне,
пише ИФЛ Сајенс.
Већина анаконди дугачка је од 4 до 5 метара, али било је неких рекордних примерака ближих граници од 7 метара. Титанобоа и даље надмашује анаконду као највећа змија која је икада живела, али отпорност анаконди одржала их је огромним милионима година.
,,Друге врсте, попут џиновских крокодила и џиновских корњача, изумрле су од миоцена, вероватно услед хлађења глобалних температура и смањења станишта, али џиновске анаконде су преживеле. Оне су суперотпорне'', рекао је Алфонсо-Рохас.
