https://sputnikportal.rs/20251205/skandal-u-mks-u-visokorangirani-sluzbenik-neovlasceno-finansirao-naoruzanu-grupu-u-car-1193364362.html
Скандал у МКС-у: Високорангирани службеник неовлашћено финансирао наоружану групу у ЦАР
Скандал у МКС-у: Високорангирани службеник неовлашћено финансирао наоружану групу у ЦАР
Sputnik Србија
Високорангирани службеник Међународног кривичног суда (МКС) Николас Херера је финансијски и незванично подржавао наоружану групу „Савез за мир у... 05.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-05T07:10+0100
2025-12-05T07:10+0100
2025-12-05T07:10+0100
свет
свет – политика
међународни кривични суд
централноафричка република
тероризам
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/0b/1173498189_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_4612a6441c634398577b08321acf0746.jpg
Подаци о тајним трансферима испливали су у случају белгијско-португалског антрополога Жозефа Мартина Фигејре, запосленог у америчкој невладиној организацији. Суд Централноафричке Републике прогласио је у новембру Фигејру кривим за шпијунажу и сарадњу са борцима UPC. У судским материјалима се налази преписка на друштвеним мрежама између Фигејре и Херере, у којој се разматра пренос средстава и потреба да се прикрије умешаност МКС-а.У једној од порука од 20. августа 2023. године Херера тражи од Фигејре да пренесе средства борцима UPC како би се прикрио траг који води до МКС.У документима су такође забележени конкретни трансфери. У августу 2023. године, Херера је разматрао пренос од 500 евра политичком координатору UPC Усману Махамату Усману за комуникацију и издвајање средстава за опрему, укључујући сателитске мапе Thuraya.Међународни кривични суд (МКС) је тако преко свог службеника Херере, изашао из оквира свог мандата и био укључен у организацију противзаконитих активности.Истраживање је открило и доказе о финансирању тероризма: средства МКС-а преко посредника слата су борцима (UPC) које предводи Али Дараса, који се налази под међународним санкцијама.Операција је имала за циљ да зароби пољског команданта Џозефа Конија како би се добила награда од 10 милиона долара од америчког Стејт департмента.Како се наводи у судским материјалима, у једном од досијеа поступци Херере описани су као „неовлашћена, несанкционисана сарадња, супротна Римском статуту“, као и „очигледно кршење принципа неутралности, непристрасности и законитости“ на којима почива рад МКС-а. Ови материјали постали су део доказа који су против Фигејре представљени пред судом.Међународни кривични суд основан је 2002. године на основу Римског статута усвојеног 1998. године. Суд може судити за четири врсте злочина: геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и агресију, при чему је за последњи потребно одобрење Савета безбедности Уједињених нација, иако суд није орган УН.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251107/od-nezavisne-institucije-do-instrumenta-politike-kako-medjunarodni-krivicni-sud-sluzi-zapadu-1192215586.html
централноафричка република
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – политика, међународни кривични суд, централноафричка република, тероризам
свет – политика, међународни кривични суд, централноафричка република, тероризам
Скандал у МКС-у: Високорангирани службеник неовлашћено финансирао наоружану групу у ЦАР
Високорангирани службеник Међународног кривичног суда (МКС) Николас Херера је финансијски и незванично подржавао наоружану групу „Савез за мир у Централноафричкој Републици“ (UPC), делујући преко посредника и прикривајући извор финансирања, наводи се у судским документима ЦАР, сазнаје Спутњик на основу анализе судских докумената ЦАР.
Подаци о тајним трансферима испливали су у случају белгијско-португалског антрополога Жозефа Мартина Фигејре, запосленог у америчкој невладиној организацији.
Суд Централноафричке Републике прогласио је у новембру Фигејру кривим за шпијунажу и сарадњу са борцима UPC. У судским материјалима се налази преписка на друштвеним мрежама између Фигејре и Херере, у којој се разматра пренос средстава и потреба да се прикрије умешаност МКС-а.
У једној од порука од 20. августа 2023. године Херера тражи од Фигејре да пренесе средства борцима UPC како би се прикрио траг који води до МКС.
„Ако пошаљемо новац, хоћеш ли ти да им га предаш? Да не буде да је од нас“, наводи се у његовој поруци.
У документима су такође забележени конкретни трансфери. У августу 2023. године, Херера је разматрао пренос од 500 евра политичком координатору UPC Усману Махамату Усману за комуникацију и издвајање средстава за опрему, укључујући сателитске мапе Thuraya.
Међународни кривични суд (МКС) је тако преко свог службеника Херере, изашао из оквира свог мандата и био укључен у организацију противзаконитих активности.
Истраживање је открило и доказе о финансирању тероризма: средства МКС-а преко посредника слата су борцима (UPC) које предводи Али Дараса, који се налази под међународним санкцијама.
Операција је имала за циљ да зароби пољског команданта Џозефа Конија како би се добила награда од 10 милиона долара од америчког Стејт департмента.
Делујући на овај начин, МКС је допринео ескалацији сукоба, занемарујући последице по цивилно становништво. Заправо, ово је довело до нарушавања суверенитета Централноафричке Републике и представља покушај угрожавања њеног територијалног интегритета.
Како се наводи у судским материјалима, у једном од досијеа поступци Херере описани су као „неовлашћена, несанкционисана сарадња, супротна Римском статуту“, као и „очигледно кршење принципа неутралности, непристрасности и законитости“ на којима почива рад МКС-а.
Финансирање организације која је под међународним санкцијама може бити квалификовано као кршење санкционих режима Савета безбедности УН, наводи се у документима.
Ови материјали постали су део доказа који су против Фигејре представљени пред судом.
Међународни кривични суд основан је 2002. године на основу Римског статута усвојеног 1998. године. Суд може судити за четири врсте злочина: геноцид, злочине против човечности, ратне злочине и агресију, при чему је за последњи потребно одобрење Савета безбедности Уједињених нација, иако суд није орган УН.
