Кад неко одлучи да се бори: Српкиња која је направила подвиг и победила у води и - животу
© Фото : Спутњику уступила Јелена Контић
Пратите нас
Када сам сазнала да сам болесна, била сам збуњена, сви око мене су плакали. Имала сам 9 година и већ увелико била у спорту. Одлучила сам да се борим, постала једина синхрона пливачица на европским и светским такмичењима која има дијабетес. Пливам за Србију. Љубав понекад тражи посебну дисциплину. Ако сте истрајни и у једном и у другом - побеђујте.
Ово за Спутњик каже Јелена Контић, репрезентативка Србије у синхроном пливању која је својим примером охрабрила многе да болест прихвате као пратиоца и остварују врхунске резултате, у спорту и животу:
„Познајем још две девојке из Ниша. Док смо биле кадети, све три смо имале дијабетес и у једном тренутку смо завршиле заједно на постољу – прво, друго и треће место. Волим што својим примером могу да охрабрим друге“.
Јелена Контић је од тринаесте године члан српске репрезентације. Пошто је синхроно пливање у нашој земљи у сенци омиљеног ватерпола, мало је оних који знају да се и у спорту који у води спаја уметност и елеганцију добро држимо.
Јелена Контић и њен партнер
© Фото : Спутњику уступила Јелена Контић
Турски језик и посебна мисија
Прошле године вратила се са Светског првенства као 6. у финалу своје дисциплине, микс дует.
Јелена има 24 године. Она није само пливачица. На Филолошком факултету универзитета у Београду завршила је турски језик и књижевност, управо је на местер студијама оријенталистике. Зарађује превођењем, држи часове језика, а уз тренинге, учење и посао у посебној је мисији – има подкаст, „Шећеркаст“, своје исуство са дијабетесом дели са свима.
„Кад ти као детету кажу да имаш дијабетес, схватиш само да не можеш да једеш слатко, али родитељима је то шок. Није било лако, мама је тренер репрезентације у уметничком пливању, отац тренер ватерпола, а брат је такође у спорту. Физичка активност код нас није била проблем, већ прилагођавање режима. Лекари су рекли да треба да се бавим спортом, али нису знали, то је шест сати дневно у води“, каже Јелена.
Јеленина нова сазнања
Животу са дијабетесом морала је да прилагоди све, од ритма, преко исхране, до начина тренирања.
„Тренинг траје два сата, али потрошња шећера се наставља и након изласка из воде. Ако ми је после тренинга шећер шест, за пола сата буде пет“, објашњава.
Зато је годинама учила, разговарала са спортским лекарима, нутриционистима, искусним спортистима са дијабетесом, читала литературу. Каже да се и нешто што лекари не препоручују, код ње показало делотворним:
„Лекари кажу да не смемо да једемо урме. Али ја на тренинзима живим на урмама, савршено држе шећер. Некоме ко се не бави физичком активношћу можда би скочио, али мени помажу“, додаје Јелена уз констатацију да је болест таква да свако мора да нађе свој баланс, као и у животу.
Јелена је о животу са дијабетесом у врхунском спорту недавно говорила на Конференцији "Нова ера медицине" коју је организовао портал еКлиника
© Фото : Сенка Милош
Шећеркаст - о дијабетесу увек и свуда
Пре свега, истиче, болест треба заиста прихватити и не треба је се стидети;
„На међународним такмичењима спортисти који примају терапију за хроничне болести морају да попуне посебну документацију, дозволу за изузетке. Годинама сам једина у синхроном пливању на европском и светском нивоу која је тако нешто пријавила. Мој панкреас не ради, примам инсулин. По тим подацима, била сам годинама једина у свету на врхунским такмичењима. Однедавно нисам сама, имам колегиницу, једну Холанђанку, врхунску спортистикињу. И једна од сестара из Ниша сада је у нашој репрезентацији“, прича нам Јелена.
Са овом девојком ведрог духа, пуном енергије, разговарали смо на конференцији посвећеној дијабетесу који је организовала еКлиника. Дошла је да исприча своје искуство, охрабри друге, да им идеје како да превазиђу кризе:
„То је и главна тема мог подкаста, „Шећеркаст“. У њему делим најновије информације, изазове и разоткривам заблуде везане за живот са дијабетесом. Разговарам са људима кој живе са овим здраственим стањем, пружајући корисне савете и подршку. То је изузетно важно, да нисам имала такву подршку, питање је да ли бих остала у мојој највећој љубави, синхроном пливању“, каже Јелена.
Она додаје да подкаст можда није професионалан у смислу продукције, али поента је у дељењу искуства, различитим причама:
„Шћешеркаст је намењен особама са дијабетесом, али и њиховим породицама, пријатељима, свима који желе да разумеју живот са овом болешћу.
Јелена Контић
© Фото : Спутњику уступила Јелена Контић
Повратак у форму после повреде
Док је фотографишемо за портал Спутњик Србија, негодује, није у топ форми, има вишак килограма, али има и објашњење:
„Пре годину и по дана имала сам већу повреду кука. Лигаменти су били на граници пуцања и бирала сам између дужег мировања или операције. Изабрала сам да мирујем. Након двадесет дана лежања, три месеца терапије и још два физикалне, сада сам у добром стању, кук је добро.“
Иако је била приморана на паузу, од спорта се није одвојила. Постепено се вратила тренинзима, а резултат се видео прошлог месеца на државном првенству у Нишу, још мало па се враћа у репрезентацију: дуету са Софијом освојила је сребро, са Теодором злато, а екипа "Врачара" је такође била златна.
Порука читаоцима Спутњика
„Све што радим функционише по плану и програму, као у сваком професионалном спорту. То је рецепт и за све друго у животу, уз најважнији савет за све, без обзира да ли имате дијабетес - физичка активност је јако битна, шта год да желимо, регулишемо шећер, смршамо, изградимо мишиће, живимо здравије или само лакше“, каже Јелена Контић - Јеја и за читаоце Спутњика додаје још један важан савет:
„Ништа се не постиже преко ноћи, ни само исхраном, ни само тренингом. Важно је пронаћи баланс, као у свему у животу“.
Погледајте и:
