Косово је и Далмација! Засијао чудесни симбол српског трајања - у славу Лазаревог вечног царства
15:30 07.12.2025 (Освежено: 18:47 07.12.2025)
© Фото : Спутњику уступила Јована Ђурђевић
Пратите нас
Далматинско Косово и дословно подсећа на изворно Косово поље. Осетите тај дух, не само кад посматрате пејзаж и разговарате са људима. Чињеница да у Далмацији постоји Косово говори да вековима постоји један духовни простор, упркос смени свих царстава на овим територијама. Морамо да га негујемо, чувамо предање, и нашу цркву - далматинску Лазарицу.
Ово за Спутњик каже историчар и професор на Филозофском факултету Универзитета у Београду Милош Ковић поводом акције обнове манастира Лазарица у Хрватској:
„Иако није најстарији у Далмацији, у близини су Крка, Крупа и Драговић из 14. века, Лазарица је симбол трајања, целовитости тог духовног простора. Од Млечана преко Француза и Аустроугара до последњег рата, Крајишници су губили главе, али су настављали да чувају своју веру и предање“.
У Београду је ових дана одржан велики донаторски концерт за обнову манастира чија је црква, једина на западним просторима, посвећена Светом Кнезу Лазару. Изграђена је и освештана 1889. године, поводом пет векова од Косовског боја.
Лазарица – симбол истрајности
У порти светиње у коју се на Видовдан сливају реке верника са свих страна Далмације, али Србије, света, доминира звоник изграђен 1935.. Освештао га је Патријарх српски Варнава.
Лазарица је манастир, метох манастира Крка од 1940. године. Пострадала је у Другом светском рату, од земљотреса седамдесетих, а у последњем рату је оштећена унутрашњост храма.
Манастир је поново заживео 2008. године када у њега поново долази настојатељ, јеромонах Симон.
Пре њега, у Косово поље вратили су се мештани. Међу њима и браћа Ђурђевићи са својим породицама, које су, после Олује, завршиле у Београду.
„Моја бака је имала четири сина, сваки има по троје деце, укупно нас је двадесеторо. Из моје породице, само је сестра остала у Београду. И комплетна породица два стрица се вратила, баве се пољопривредом, држе краве, продају сир. Ова лепота, посебно мир, не постоји нигде“, ово нам каже Јована Ђурђевић.
Обнова манастира започеће од обнове порте, потпорних зидова и степеништа
© Спутњику уступила Јована Ђурђевић
Сабирање у заједничкој мисији
Она на Косову има своју удругу, невладину организацију коју финансира Европска унија, ради позоришне представе, организује жене, помажу старијима.
Јелена, као и професор Ковић, помаже у обнови Лазарице. У акцију су укључени сви који осећају колико је та мисија важна.
Поможе и заједница окупљена у београдском манастиру Сланци, захваљујући онима са Далматинског Косова који су остали у Србији, али и Марко Качаревић, оснивач састава „Србски православни појци“.
„Желели смо да урадимо фрескопис, али када је завршена анализа земљишта, утврђено је да црква није у добром стању, као што изгледа, да се урушава. Одлучили смо да је санирамо. Летос само имали једну мању акцију са организацијом „Срби за Србе“, правили смо крофне, а онда сам одлучила да организујемо донаторски концерт у Београду. Било је величанствено. А биће их још, људи су јако везани, то је наша црква, ту се сабирамо, то је наша кућа“.
Због померања статике оштећен је и олтарски део цркве
© Фото : Спутњику уступио портал срби.хр
Заједничка, вековна кућа
Професор Ковић објашњава да је Лазарица заједничка кућа и да то не сме да се заборави. Сматра да је у нашој јавности дошло до неке врсте непажње или небриге за светиње и за становништво које се данас налази на тим територијама, а Крајина је цео простор од Далматинског Косова до Срема.
„Ту је вероватно реч и о некој врсти нечисте савести због издаје из 1995. и свесне намере да се неке ствари забораве. Међутим, тамо и даље живе људи. Тамо и даље постоје светиње. И тим људима и даље је потребна пажња и заинтересованост, не само из Србије већ и Републике Српске. Упркос свему што се догодило, реч је о културном простору на коме се говори истим језиком, где и даље постоји свест о заједничкој судбини, заједничкој прошлости, заједничкој будућности“.
Ковић наглашава да свакако није реч о било каквом угрожавању државе која данас постоји на том подручју, Републике Хрватске, нити о било каквој намери да се на било који начин угрожава заједнички живот или бар паралелне реалности у којима се тамо живи:
„Реч је о констатовању историјске чињенице, Косово у Далмацији постоји, то је наш духовни простор. Потребно је неговање свести, да се сачува предање, да се сачува наслеђе, да се сачува један простор на коме српски народ живи и истрајава вековима“, додаје Ковић и изражава наду да ће ускоро студенте Филозофског факултета лети водити, не само на Косово у Србији, већ и у Далмацију.
Професор Ковић на донаторској вечери у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Обнова уз песму о завету
Да би се средила статика његове велике светиње, кренуће се од степеништа и потпорних зидова порте. За цео посао потребно је између 150 и 200 хиљада евра. Држави Хрватској, реч је о њеном културном наслеђу, али и Србији, мештани се нису обраћали за помоћ:
„Рачунамо да нас има толико на Далматинском Косову, у Книну и околини, да то можемо и сами. Рачунамо и на све наше земљаке, све људе добре воље који схватају важност постојања цркве Лазарице на овом простору“, каже Јована Ђурђевић.
Додаје да акцију прати и песма Марка Качаревића, ту је и рачун за све који би да помогну. Снимљена је по тексту Петра Ђурђевића, једног од најмлађих повратника на Далматинско Косово, на чијој територији данас живи око хиљаду људи.
Вечност – то је главна тема
То је двадесет одсто од предратног броја, пуно је старих, готово половина, али сви радно способни су запослени. Раде на подручју Книна у здравственом, образовном, посебно у социјалном систему, малим фабрикама. Многи су започели и свој приватни посао, занатски или угоститељски. Поједини живе искључиво од пољопривреде.
Све их сабира Свети кнез Лазар чији је празник и слава епархије далматинске. Најлепше су слике Лазарице на Видовдан, а једна слика радости је забележена и прошле недеље.
Манастир је после дуге паузе добио још једног монаха. Архиепископ задарско – шибенски и митрополит далматински Никодим замонашио је искушеника кога мештани одавно знају. Сада му је име Григорије. Слика живог сведочанства о заветовању вечном, а вечност је главна тема, повод обнове Лазарице.
Манастир је после дуге паузе добио још једног монаха, оца Григорија
© Фото : Спутњику уступила Јована Ђурђевић
Донаторско вече одржано је у Дому културе Влада Дивљан, Јована Ђурђевић каже да ће бити још концерата
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Погледајте и:
