Леопарди, хаубице, рафали: Да ли то Хрватска покушава да стигне Србију у војном смислу
© AP Photo / Darko Bandic
Пратите нас
Не би се могло рећи да Хрватска може да парира Србији у наоружању и поред недавне крупне куповине новог наоружања, оцењује новинар РТ Балкан Андреј Млакар, истичући да Хрватска пре свега завиди Србији на њеној наменској индустрији.
Хрватска је наручила од Немачке 44 тенка „леопард 2А8“ за суму од милијарду и 300 милиона евра. Ово је само део нових набавки за хрватску војску: Загреб са Француском потписује уговор о набавци самоходних хаубица „цезар“ и писмо о намерама о модернизацији авиона „рафал“.
Војни експерт и новинар РТ Андреј Млакар сматра, међутим, да у овом тренутку Хрватска, и поред нових набавки наоружања, не може да парира Србији у оружаном смислу.
Хрватско наоружање наслеђено од ЈНА
„Хрватска војска у 90 одсто случајева поседује арсенал из ЈНА, ако изузмемо оклопна возила точкаше „патрија“ које је Хрватска по лиценци производила, нешто од ратне морнарице и борбена возила пешадије „брендли“ и то је то. Иначе, комплетна противваздушна одбрана је из арсенала бивше ЈНА,“ објашњава Млакар.
Он подсећа да је Хрватска кренула рапидно да опрема војску 2015. године покрећући тако балканску трку у наоружавању а, како оцењује, све то због србофобије.
„Претили су да ће добити „бредлије“, „химарсе“, ракете „атакамс“ домета 300 километара. Онда су помак направили у куповини „рафала“ али су купили половне, дакле не нове, и то је био проблем. Даљом набавком су дошли до „леопарда“ и сваки тај тенк кошта око 30 милиона евра - а сулудо је дати толике паре за један тенк,“ сматра Млакар.
Према његовом мишљењу, Хрватска се увек трудила да гледа паритет са Србијом, а оно што их је највише болело јесте то што никад нису имали довољно тенкова.
„Ми смо уз силне реформе и продаје остали на нека 232 тенка плус ових нових 30 - ми смо дакле на 262 тенка типа Т72, М84… Кренули смо у процес модернизације и то је била и набавка ловаца што смо постигли куповином „рафала“. Стратешку предност смо остварили тиме што смо добили први ракете домета 300 километара, израелски ракетни систем „Пулс“. Направили смо револуцију у дроновима, беспилотним летелицама, па су и Хрвати кренули за нама. Али оно чему они теже је обнова производње муниције и граната на својој територији,“ истиче саговорник Спутњика.
Војни капацитети Србије већи
Ако ћемо искрено, додаје Млакар, Хрвати су опседнути српском наменском индустријом.
„ Али, за сад они не могу да нам парирају по беспилотним летелицама и по ракетним системима. По борбеним возилима пешадије могу али „бредли“ је „бредли“ и показује како предности тако и мане, бар по ономе што се виделу на фронту у Украјини. Сад тренутно су војни капацитети Србије већи него хрватски - на пример, у противваздушној одбрани јер Србија може да открива хрватске „рафале“ на домету од 300 километара. Значи, сваки“ рафал“ који полети са Плеса ми можемо да откријемо. Имамо и ПВО ракетне системе јако добре што Хрватска нема и ону су тек у повоју да их у наредних пет година добију. Ми имамо транспортну флоту хеликоптера већу од њих и тако даље,“ набраја Млакар.
Наш саговорник закључује да је Србијае генерално у бољој позицији што се тиче наоружања, као и да је у бољој позицији што се тиче савремене опреме и паметне куповине.
