Порука стручњака: Поднесите пријаву за легализацију какву год документацију да поседујете /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Најједноставнији случај легализације објекта је када сте власник парцеле на којој се он налази, али колико год ситуација у другим случајевима изгледала компликовано нико не треба да пропусти да поднесе пријаву за легализацију. Тек треба да буду донета подзаконска акта и случајеви ће бити решавани у ходу, а временски рок за то није прописан.
На то указује адвокат, др Ана Кастратовић која се бави овом проблематиком. У емисији Енергија Спутњика указала је на најважније појединости у новом закону о легализацији, колоквијално названим Свој на своме, које могу да буду од помоћи онима који би да легализују објекте. Таквих је у Србији, како се процењује, чак 4.800.000. Пријављивање је почело 8. децембра и трајаће 60 дана, а по речима званилчника, већ другог дана је стигло 100.000 пријава.
Према недавно усвојеном Закону о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима оно што је јасно су ситуације када је легализација немогућа.
Кључ је у парцели
„Не постоји могућност да легализујете објекат уколико нисте власник парцеле и уколико не решите то питање. Не постоји могућност да легализујете објекат ни уколико је изграњен након ступања на снагу овог закона и не постоји могућност да легализујете објекат уколико сте градили у неким специфичним зонама које су заштићене. Рецимо у зонама културног добра од изузетног значаја није могуће градити“, наводи Кастратовићева.
Она указује и у којим ситуацијама ће легализација бити једноставан посао.
„Најлакше ће бити легализовати људима који су градили објекте по принципу мој објекат, моја парцела. Сва лица која имају што се каже један кроз један, односно искључиво право својине на земљишту ће најлакше легализовати свој објекат јер код тих лица је правно потпуно чиста ситуација. Наравно под претпоставком да имају и одговарајућу имовинско-правну документацију којом доказују правосвојине на самом објекту“, истиче наша саговорница.
Она, међутим, објашњава да за легализацију није потребно да сте власник целе парцеле, већ је довољно и ако сте у поседу једног њеног дела.
Када је објекат грађен на земљишту у друштвеном власништву објекат ће, како истиче, моћи да буде легализован тако што ће земљиште под објектом бити уписано на власника објекта.
Уколико сте, пак, саградили објекат на туђем земљишту постоје, како каже, две ситуације које закон предвиђа.
Прво парница па легализација
„Једна ситуација је да сте поднели пријаву, а градили сте на туђем земљишту. У том случају вас Агенција за просторно планирање обавештава да нису испуњени услови за упис и упућује вас на парницу да као претходно питање решите имовинске односе са власником парцеле, где морате доказивати да сте власник . Ако ko успете враћате се у постуипак легализације, ако не успете, нећете бити уписани“, прецизира Кастратовићева.
Она напомиње да ако власник објекта изгуби спор са власником парцеле, власник парцеле може да тражи уклањање објекта. Упозорава, такође, власнике објекта који нису и власници парцеле да ће у случају да пропусте овај рок за пријаву легализације аутоматски бити поступљено у складу са словом закона, а то значи да ће објекат бити уписан на власника парцеле.
„Када сте ви власник парцеле, ситуација је чиста и ви ћете се без проблема уписати. Постоји ситуација да сте ви рецимо сувласник са још неким на парцели, то је исто честа ситуација у Србији, у том случају ће лице које је власник објекта, а има удео на парцели, бити уписано као власник објекта. Супротно, уколико лице нема никакав удео на парцели, он ће бити упућен на суд односно на парницу да решава имовинско-правне односе на земљишту“, сумира саговорница Спутњика.
Напомиње, такође, да приликом пријаве за легализацију не мора да буде достављена никаква документација јер када се улогујете на систем односно када се пријавите имате опцију да на питање да ли поседујете имовинско-правну документацију одговорите и са НЕ. И у таквим ситуацијама систем ће вас пустити да ви идете даље кроз пријаву и да је на крају и успешно поднесете.
Решавање у ходу
Ипак, сматра она, најцелисходније је да документацију коју сматрате релевантном ипак поднесете, јер ћете касније имати мање перипетија са катастром.
„Ми сада не знамо како ће то функционисати у пракси, све ће то време показати, али нека претпоставка је да ако се објекат на пример упише са неком непрецизном површином или неком сличном нејасноћом, ви ћете то морати да решавате редовним путем, дакле према закону о поступку уписа у катастарске непокретности. Сходно томе, вама ће у крајњој линији све то бити неопходно и зато увек саветујемо клијентима да, када сада већ имају ту могућност, уколико поседују документацију, да је ипак у овом тренутку поднесу“, каже Кастратовићева.
Шта ће у ком случају бити потребно од документације то ће зависити од конкретне ситуације, од случаја до случаја и о томе би Агенција за просторно планирање којој се и подноси пријава требало да обавести њеног подносиоца. Да ли је у питању неки имовинско-правни след, да ли је то геодетски елаборат, додаје она. Уколико је оставинска расправ у току могла би да буде од значаја потврда суда о томе.
Доста је ситуација које још траже одговоре који ће највероватније доћи кроз праксу или бити обухваћени подзаконским актима. Има ситуација када људи живе у кући која је фактички њихова јер су наследници пошто су им родитељи или сродници преминули, а оставинска расправа није спроведена, указује Кастратовићева. Она саветује да се и у тој ситуацији поднесе пријава, јер систем пружа могућност где подносилац пријаве може да унесе напомену тако да и ту можете да укаже на специфичност ситуације.
Легализација зграда и станова у њима
Када су у питању стамбене зграде ако нису легализоване, што значи да нису ни појединачни станови, пријаву легализације зграде подноси инвеститор. Ако он није доступан то може да уради управник зграде или неко од странара као лице које има правни интерес да то уради.
Другим речима, тек када буде легализована зграда могуће је тражити и легализацију станова у њој. С обзиром на то да ће бити тешко изводљиво да зграда буде легализована до 5. фебруара, када истиче рок за пријављивање, закон је превидео неколико могућност да се при упису зграде упишу и њени посебни делови, односно станови, каже наша саговорница .
Лице које уписује зграду, треба да покупи документацију од станара и да о једном трошку, једном пријавом пријави за легализацију и зграду и све станове, објашњава Кастратовићева. У тим ситуацијама лице које подноси пријаву има опцију да напише за сваки стан које је површине, ко је власник и да приложи скицу за шта је потребан тај такозвани геодетски елаборат.
И заједничке просторије се легализују
Она указује и на ситуацију када су у легализованим стамбеним зградама заједничке просторије претворене у станове.
Ту закон предвиђа да лица које подносе пријаву за евидентирање посебних делова насталих од заједничких делова зграде уз пријаву треба да поднесу уговор са стамбеном заједницом и сагласност 51 одсто власника станова. Уз то, треба да поднесу геодетски елаборат тог свог адаптираног дела, односно његову скицу са квадратуром. Уколико се испостави да испуњавају све услове, да им је документација у реду постаће власници тог простора, објаснила је Кастратовић.
Она напомиње да су са ступањем на снагу овог новог закона сви досадашњи поступци о легализацији обустављени и ништа од раније плаћеног или урађеног неће важити. Ипак напомиње да неће бити згорег доставити већ раније рађен геодетски елаборат, ако у међувремену није било промена, однсно ако су скица и квадратура исти.
Указује и на то да закон подразумева само рок за подношење пријаве који траје до 5. фебруара, који може бити продужен онима који из оправданог разлога то нису могли да ураде, попут болести, на пример. Они то могу да учине годину дана од дана ступања на снагу закона. Других рокова нема, па тако нису предвиђен рокови за органе који одлучују по пријавиза легализацију, указала је адвокат, др Ана Кастартовић у емисји Енергија Спутњика.
