https://sputnikportal.rs/20251215/dzinovska-struktura-duboko-ispod-bermudskog-trougla-je-nesto-sto-nigde-na-svetu-nije-vidjeno-1193704359.html
Џиновска структура дубоко испод Бермудског троугла је нешто што нигде на свету није виђено
Џиновска структура дубоко испод Бермудског троугла је нешто што нигде на свету није виђено
Sputnik Србија
Најновија мистерија северног Атлантика налази се испод мистериозног архипелага, Бермудског троугла. Научници су открили необичан слој стена дебљине скоро 20... 15.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-15T22:43+0100
2025-12-15T22:43+0100
2025-12-15T22:43+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/0f/1193704546_0:224:2844:1824_1920x0_80_0_0_02041bc8a12e232b716bf07542decf98.jpg
„Обично имате доњи део океанске коре, а испод тога се очекује плашт (мантл). Али испод Бермуда постоји још један слој који је смештен испод коре, унутар тектонске плоче“, рекао је главни аутор студије Вилијам Фрејзер, сеизмолог из институције „Карнеги сајенс“ у Вашингтону.Иако порекло овог слоја није у потпуности јасно, он би могао да објасни дугогодишњу мистерију везану за Бермуде, рекао је Фрејзер за ,,Лајв сајенс''.Острво се налази на океанском испупчењу, где је океанска кора виша у односу на околину. Међутим, нема доказа о било каквој тренутној или континуираној вулканској активности која би стварала то испупчење, пошто се последња позната вулканска ерупција на острву догодила пре 31 милион година.Откривање ове нове, џиновске „структуре“ указује да је последња ерупција можда убацила стене из плашта у кору, где су се оне охладиле и „замрзле“, стварајући нешто попут сплава који подиже океанско дно за око 500 метара.Бермуда већ дуго има репутацију места обавијеног мистеријом, углавном због Бермудског троугла, области између архипелага, Флориде и Порторика у којој је наводно нестао необично велики број бродова и авиона. Та репутација је, међутим, у великој мери преувеличана. Права мистерија, ипак, јесте зашто уопште постоји бермудско океанско испупчење.Ланци острва, попут Хаваја, сматра се да постоје због вулканских жаришта – места у Земљином плашту где се врућ материјал подиже, стварајући вулканску активност.На месту где се жариште сусреће са кором, океанско дно се често уздиже. Али када тектонско кретање помери кору даље од тог жаришта, океанско испупчење обично спласне. Нешто слично као бубуљица.Бермудско испупчење није спласло, упркос 31 милиона година вулканске неактивности, рекао је Фрејзер. Постоје одређене расправе о томе шта се дешава у плашту испод острва, али на површини нема ерупција.Заједно са коаутором студије Џефријем Парком, професором геологије на Универзитету Јејл, Фрејзер је користио записе са сеизмичке станице на Бермудима о удаљеним великим земљотресима широм света како би добили слику унутрашњости Земље до дубине од око 50 километара испод Бермуда.Испитивали су места на којима су се сеизмички таласи из тих потреса нагло мењали. То је открило необично дебео слој стена, који је ређе густине у односу на околне стене. Њихови налази објављени су у часопису ,,Geophysical Research Letters''.Стене богате угљеником„Још увек постоји материјал који је заостао из времена активног вулканизма испод Бермуда и који вероватно помаже да се ово подручје одржи као зона велике рељефне издигнутости у Атлантском океану“, рекла је за Лајв сајенс, Сара Маца, геолог са колеџа Смит у Масачусетсу, која није учествовала у истраживању.Мацина сопствена истраживања вулканске историје Бермуда показала су да је тамошња лава сиромашна минералом силицијум-диоксидом, што је знак да потичу из стена богатих угљеником. Њена анализа варијација молекула цинка у узорцима са Бермуда, објављена у септембру у часопису ,,Geology'', показала је да тај угљеник потиче из дубина плашта. Он је вероватно доспео тамо још у време формирања суперконтинента Пангее, између пре 900 милиона и 300 милиона година, сматра Маца.То се разликује од онога што се види на острвима насталим изнад жаришта у Тихом или Индијском океану, додала је геолошкиња. Та разлика може бити последица тога што је Атлантски океан, који се отворио када се Пангеа распала, релативно млад у поређењу са Пацификом или Индијским океаном, који су постојали на ивицама Пангее.„Чињеница да се налазимо у области која је некада била срце последњег суперконтинента, мислим да је део приче о томе зашто је ово јединствено“, рекла је она.Фрејзер сада испитује и друга острва широм света како би утврдио да ли постоје слични слојеви попут оног пронађеног испод Бермуда или је овај архипелаг заиста јединствен.„Разумевање места попут Бермуда, које представља екстреман пример, важно је да бисмо разумели и места која су мање екстремна. То нам даје представу о томе који су уобичајенији процеси на Земљи, а који су они екстремнији“, рекао је Фрејзер.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Џиновска структура дубоко испод Бермудског троугла је нешто што нигде на свету није виђено
Најновија мистерија северног Атлантика налази се испод мистериозног архипелага, Бермудског троугла. Научници су открили необичан слој стена дебљине скоро 20 километара испод океанске коре на којој леже Бермуде. Толика дебљина никада раније није забележена ни у једном сличном слоју широм света.
„Обично имате доњи део океанске коре, а испод тога се очекује плашт (мантл). Али испод Бермуда постоји још један слој који је смештен испод коре, унутар тектонске плоче“, рекао је главни аутор студије Вилијам Фрејзер, сеизмолог из институције „Карнеги сајенс“ у Вашингтону.
Иако порекло овог слоја није у потпуности јасно, он би могао да објасни дугогодишњу мистерију везану за Бермуде, рекао је Фрејзер
за ,,Лајв сајенс''.
Острво се налази на океанском испупчењу, где је океанска кора виша у односу на околину. Међутим, нема доказа о било каквој тренутној или континуираној вулканској активности која би стварала то испупчење, пошто се последња позната вулканска ерупција на острву догодила пре 31 милион година.
Откривање ове нове, џиновске „структуре“ указује да је последња ерупција можда убацила стене из плашта у кору, где су се оне охладиле и „замрзле“, стварајући нешто попут сплава који подиже океанско дно за око 500 метара.
Бермуда већ дуго има репутацију места обавијеног мистеријом, углавном због Бермудског троугла, области између архипелага, Флориде и Порторика у којој је наводно нестао необично велики број бродова и авиона. Та репутација је, међутим, у великој мери преувеличана. Права мистерија, ипак, јесте зашто уопште постоји бермудско океанско испупчење.
Ланци острва, попут Хаваја, сматра се да постоје због вулканских жаришта – места у Земљином плашту где се врућ материјал подиже, стварајући вулканску активност.
На месту где се жариште сусреће са кором, океанско дно се често уздиже. Али када тектонско кретање помери кору даље од тог жаришта, океанско испупчење обично спласне. Нешто слично као бубуљица.
Бермудско испупчење није спласло, упркос 31 милиона година вулканске неактивности, рекао је Фрејзер. Постоје одређене расправе о томе шта се дешава у плашту испод острва, али на површини нема ерупција.
Заједно са коаутором студије Џефријем Парком, професором геологије на Универзитету Јејл, Фрејзер је користио записе са сеизмичке станице на Бермудима о удаљеним великим земљотресима широм света како би добили слику унутрашњости Земље до дубине од око 50 километара испод Бермуда.
Испитивали су места на којима су се сеизмички таласи из тих потреса нагло мењали. То је открило необично дебео слој стена, који је ређе густине у односу на околне стене. Њихови налази објављени су у часопису ,,Geophysical Research Letters''.
„Још увек постоји материјал који је заостао из времена активног вулканизма испод Бермуда и који вероватно помаже да се ово подручје одржи као зона велике рељефне издигнутости у Атлантском океану“, рекла је за Лајв сајенс, Сара Маца, геолог са колеџа Смит у Масачусетсу, која није учествовала у истраживању.
Мацина сопствена истраживања вулканске историје Бермуда показала су да је тамошња лава сиромашна минералом силицијум-диоксидом, што је знак да потичу из стена богатих угљеником. Њена анализа варијација молекула цинка у узорцима са Бермуда, објављена у септембру у часопису ,,Geology'', показала је да тај угљеник потиче из дубина плашта. Он је вероватно доспео тамо још у време формирања суперконтинента Пангее, између пре 900 милиона и 300 милиона година, сматра Маца.
То се разликује од онога што се види на острвима насталим изнад жаришта у Тихом или Индијском океану, додала је геолошкиња. Та разлика може бити последица тога што је Атлантски океан, који се отворио када се Пангеа распала, релативно млад у поређењу са Пацификом или Индијским океаном, који су постојали на ивицама Пангее.
„Чињеница да се налазимо у области која је некада била срце последњег суперконтинента, мислим да је део приче о томе зашто је ово јединствено“, рекла је она.
Фрејзер сада испитује и друга острва широм света како би утврдио да ли постоје слични слојеви попут оног пронађеног испод Бермуда или је овај архипелаг заиста јединствен.
„Разумевање места попут Бермуда, које представља екстреман пример, важно је да бисмо разумели и места која су мање екстремна. То нам даје представу о томе који су уобичајенији процеси на Земљи, а који су они екстремнији“, рекао је Фрејзер.
