https://sputnikportal.rs/20251217/moskva-uzvraca-udarac---tuzi-evropu-za-193-milijarde-evra-rusija-olivera-ikodinovic-1193756288.html
Москва узвраћа ударац - тужи Европу за 193 милијарде евра
Москва узвраћа ударац - тужи Европу за 193 милијарде евра
Sputnik Србија
Одлука Русије да на суду тражи одштету од Европе у износу од око 193 милијарде евра због покушаја Европске уније да украде замрзнуту руску имовину представља... 17.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-17T18:44+0100
2025-12-17T18:44+0100
2025-12-17T18:44+0100
русија
русија
русија – политика
русија – економија
свет
свет – политика
свет – економија
имовина
тужба
суд
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/08/1d/1141822730_0:189:2971:1860_1920x0_80_0_0_fcfcc2fcc9709cae13bb98b6f6eeeb2c.jpg
Руски стручњаци прецизирају да би Русија могла да покрене конфискацију европске имовине на својој територији, али и у трећим – пријатељским земљама.Ескперти напомињу да се подношење тужбе сматра логичним и промишљеним кораком – то није политички гест, већ начин да се руска позиција фиксира у правном пољу и створи законита основа за даље захтеве. За правну државу, то је једини могући формат реакције.Светов напомиње да се Белгија за сада одупире притиску ЕУ по питању замрзнутих руских актива за Кијев, јер се плаши да би могла да постане мета правних и финансијских одмазди Москве, па зато белгијска влада захтева правно обавезујуће гаранције од свих земаља ЕУ да ће у потпуности преузети финансијски и правни ризик Брисела који би настао као последица одговора Русије.Он оцењује да је реакција Москве снажан сигнал упозорења Западу и то „не више речима, већ судском тужбом“.„Позиција белгијске владе је непромењена – они траже опште гаранције да сва одговорност неће пасти само на Белгију. Управо због тога је и поднета тужба. Ми све пребацујемо у правну раван. За сада је то само наша тужба, али ако се све настави, онда ћемо као компензацију почети да одузимамо ону имовину која се налази у Русији“, каже Светов.Русија може да уздрма европску економијуРуски стручњаци напомињу да Русија има споразуме са низом земаља о међусобном признавању одлука арбитражних судова. Самим тим, ако пресуда буде у корист Москве, Централна банка Русије може затражити конфискацију државне имовине ЕУ у Русији и на територији других држава.Према наводима експерата, Русија има могућност да се ослони на механизме признавања и извршења судских одлука у другим земљама, као и да користи националне судове трећих држава ради заштите својих имовинских права.Оцене су и да ће за „Јуроклир“ ова ситуација представљати „озбиљан стрес-тест“. Компанија се тренутно налази између политичких очекивања европских власти и ризика од обимних правних захтева једног од највећих суверених клијената у својој историји. Клининг инфраструктура по својој природи почива на репутацији неутралног и предвидивог посредника, а нарушавање тог принципа неизбежно се одражава на цео систем.Уколико би руска средства била предата трећој страни, то би смањило поверење у Европску унију и изазвало огроман одлив капитала из еврозоне, као и економске потресе у Европи.На питање каква је судбина замрзнуте руске имовине у иностранству Светов каже – различита.За разлику од непријатељских земаља које делују ван правних оквира, Централна банка Русије одлучила је да делује преко судова, а руски стручњаци су уверени да ће у оквиру руског правног система по питању тужбе бити донета позитивна одлука.Централна банка Русије је поднела тужбу против депозитара „Јуроклир“ у износу од 18 билиона рубаља, односно око 193 милијарде евра, саопштила је прес-служба Московског арбитражног суда.Након почетка руске Специјалне војне операције, земље ЕУ и Г7 замрзле су скоро половину руских златних и девизних резерви, око 300 милијарди евра.Од тога се више око 210 милијарди евра налази у ЕУ, укључујући 185 милијарди евра на рачунима белгијског „Јуроклира“, једног од највећих светских система за клиринг. План ЕУ предвиђа коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање Украјине, иако се поједине државе Уније противе овој иницијативи.Централна банка је саопштила да је донела ову одлуку у вези са незаконитим радњама депозитара „Јуроклир“, као и због механизама које званично разматра Европска комисија за директно или индиректно коришћење имовине Банке Русије без њене сагласности.
https://sputnikportal.rs/20251216/spoljna-obavestajna-sluzba-rusije-london-poziva-ek-da-opravda-kradju-ruske-imovine-1193731228.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – економија, свет, свет – политика, свет – економија, имовина, тужба, суд, европска унија (еу), конфисковање
русија, русија – политика, русија – економија, свет, свет – политика, свет – економија, имовина, тужба, суд, европска унија (еу), конфисковање
Москва узвраћа ударац - тужи Европу за 193 милијарде евра
Одлука Русије да на суду тражи одштету од Европе у износу од око 193 милијарде евра због покушаја Европске уније да украде замрзнуту руску имовину представља промишљену правну стратегију којом Москва штити своје интересе и ствара основу за могуће контрамере.
Руски стручњаци прецизирају да би Русија могла да покрене конфискацију европске имовине на својој територији, али и у трећим – пријатељским земљама.
Ескперти напомињу да се подношење тужбе сматра логичним и промишљеним кораком – то није политички гест, већ начин да се руска позиција фиксира у правном пољу и створи законита основа за даље захтеве. За правну државу, то је једини могући формат реакције.
„Пре свега, ми смо их неколико пута упозоравали и постојала је нада да ће се људи уразумити и да неће пленити нашу имовину, али су они донели другачију одлуку. Прес-служба немачког Бундестага је, након завршетка преговора који су вођени између Украјине, Америке и Европске уније, истицала потребу за компензацијом штете коју је Русија нанела Украјини. На тај начин су суверена средства Русије у Европској унији била замрзнута. Дакле, они су замрзли руску имовину, а ми на то сада одговарамо. Они су уверени да им се ништа неће догодити. Постоји чувена изјава Каје Калас која је упитала којем суду би се Русија жалила и који судија би уопште пресудио у корист Русије? Добила је одговор – поднeли смо тужбу“, каже руски експерт Јуриј Светов.
Светов напомиње да се Белгија за сада одупире притиску ЕУ по питању замрзнутих руских актива за Кијев, јер се плаши да би могла да постане мета правних и финансијских одмазди Москве, па зато белгијска влада захтева правно обавезујуће гаранције од свих земаља ЕУ да ће у потпуности преузети финансијски и правни ризик Брисела који би настао као последица одговора Русије.
Он оцењује да је реакција Москве снажан сигнал упозорења Западу и то „не више речима, већ судском тужбом“.
„
Позиција белгијске владе је непромењена – они траже опште гаранције да сва одговорност неће пасти само на Белгију. Управо због тога је и поднета
тужба. Ми све пребацујемо у правну раван. За сада је то само наша тужба, али ако се све настави, онда ћемо као компензацију почети да одузимамо ону имовину која се налази у Русији“, каже Светов.
Русија може да уздрма европску економију
Руски стручњаци напомињу да Русија има споразуме са низом земаља о међусобном признавању одлука арбитражних судова. Самим тим, ако пресуда буде у корист Москве, Централна банка Русије може затражити конфискацију државне имовине ЕУ у Русији и на територији других држава.
Према наводима експерата, Русија има могућност да се ослони на механизме признавања и извршења судских одлука у другим земљама, као и да користи националне судове трећих држава ради заштите својих имовинских права.
Оцене су и да ће за „Јуроклир“ ова ситуација представљати „озбиљан стрес-тест“. Компанија се тренутно налази између политичких очекивања европских власти и ризика од обимних правних захтева једног од највећих суверених клијената у својој историји. Клининг инфраструктура по својој природи почива на репутацији неутралног и предвидивог посредника, а нарушавање тог принципа неизбежно се одражава на цео систем.
Уколико би руска средства била предата трећој страни, то би смањило
поверење у Европску унију и изазвало огроман одлив капитала из еврозоне,
као и економске потресе у Европи.
На питање каква је судбина замрзнуте руске имовине у иностранству Светов каже – различита.
„Американци, на пример, рачунају да ће та средства, под њиховом контролом, бити употребљена за пројекте обнове Украјине. Европљани би желели да тај новац узму како би у наредне две године снабдевали Украјину оружјем, или да га касније користе као репарације. Тренутно је ту превише нагађања и претпоставки. Мислим да не треба журити, тим питањима се баве стручњаци. Постоји једна лепа изрека, која каже да ‘новац воли тишину’, и управо се те тишине наше руководство до сада држало. Било је тихо, а онда је изненада припремљена тужба за суд. И следећи кораци се такође припремају, па зато не желим да износим претпоставке. Понављам, то је посао стручњака“, закључио је експерт.
За разлику од непријатељских земаља које делују ван правних оквира, Централна банка Русије одлучила је да делује преко судова, а руски стручњаци су уверени да ће у оквиру руског правног система по питању тужбе бити донета позитивна одлука.
Централна банка Русије је поднела тужбу против депозитара „Јуроклир“ у износу од 18 билиона рубаља, односно око 193 милијарде евра, саопштила је прес-служба Московског арбитражног суда.
Након почетка руске Специјалне војне операције, земље ЕУ и Г7 замрзле су скоро половину руских златних и девизних резерви, око 300 милијарди евра.
Од тога се више око 210 милијарди евра налази у ЕУ, укључујући 185 милијарди евра на рачунима белгијског „Јуроклира“, једног од највећих светских система за клиринг. План ЕУ предвиђа коришћење замрзнутих руских средстава за финансирање Украјине, иако се поједине државе Уније противе овој иницијативи.
Централна банка је саопштила да је донела ову одлуку у вези са незаконитим радњама депозитара „Јуроклир“, као и због механизама које званично разматра Европска комисија за директно или индиректно коришћење имовине Банке Русије без њене сагласности.
