Шта Србији преостаје после новог шока из Брисела
20:49 18.12.2025 (Освежено: 08:08 19.12.2025)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Последњих година српске „евроинтеграције“ постале су мучан процес којим доминирају политичка и геополитичка питања, док Брисел покушава да преговоре представи као „техничко питање“. Након усвајања декларације са самита ЕУ и Западног Балкана, Србији не преостаје ништа друго него да, по угледу на Грузију, суспендује преговоре о приступању.
Овако новинар Милорад Вукашиновић коментарише декларацију која је усвојена на самиту ЕУ-Западни Балкан, одржаном у Бриселу.
Сама декларација поуна је уобичајених фраза о „посвећености“, „подршци реформама“, као и о томе да Еу представља једино решење за мирну коегзистенцију држава региона за који је постало уобичајено да се назива Западни Балкан – тај термин, каже Вукашновић, преузет је из речника агресивне аустроугарске политике према Србији и та политика се данас рециклира у Бриселу.
Све у свему, Брисел од Србије тражи да се сви споразуми са Приштином спроведу у дело. У преводу, да Београд призна независност своје јужне покрајине. Такође, тражи се и да се наша земља у потпуности приклони спољној и безбедносној политици Уније, што значи да се, за почетак, уводећи антируске санкције, сврста у антируски фронт.
ЕУ интеграције мучан процес који треба прекинути
Према Вукашиновићевим речима, декларација говори оно што говори и досадашња политика Европске уније – да придруживање Србије уопште није техничко питање, како се настоји да се представи у медијима, него је прворазредно политичко питање. Услов европских интеграција Србије је практично, формално и фактичко признање независности такозваног Косова.
„Мислим да та декларација само потврђује оно што су многи раније, у многим стратешким документима јавно говорили и упозоравали, то су били углавном наши пријатељи, а то је да Србија заправо под теретом Косова и Метохије и укупном политиком коју Европска унија води према Србији још од почетка ратова деведесетих година, никада неће постати пуноправни члан ЕУ и увек ће постојати неки аргумент, мање или више валидан, који ће то онемогућавати“, објашњава он.
Одлука да Србији није место у ЕУ усвојена је у европским круговима одавно, још седамдесетих година прошлог века и ми морамо да се суочимо са том чињеницом, додаје наш саговорник. То је, како сматра, једини начин да Србија изађе из политичког и геополитичког ћорсокака који је постао више него очигледан и ништа не може да га прикрије.
„После свега што се дешава последњих година и месеци, то постоје један толико мучан процес, да, мислим да је сад, у овом тренутку, једино решење да Србија, уколико за то има политичке воље, размотри евентуалну суспензију преговора с Европском унијом по узору на Грузију“, изричит је Вукашиновић.
„Црна интернационала“ против Србије и Русије
За Србију је неприхватљиво било какво сврставање у било какав антируски фронт, додаје Вукашиновић.
ЕУ више није највећи мировни пројекат после Другог светског рата, како се то некада говорило, ради се ратној коалицији против Русије, у којој неки учествују вољно, неки зато што су приморани, а неки, попут мађарског и словачког премијера Виктора Орбана и Роберта Фица одбацују такав концепт јер сматрају да је то геополитичко самоубиство ЕУ.
Са друге стране, током украјинске кризе, у европским круговима оживео је стари стереотип, према коме се Срби схватају као „мали Руси“. Вукашиновић цитира историчара Милорада Екмечића, који је говорио да је тај стереотип кључна перцепција западних центара моћи према српском народу.
„И ми можемо колико год хоћемо да прихватамо такозване европске вредности, али нас ће Европа, Брисел и нама ненаклоњени центри моћи увек третирати као „мале Русе“ на Балкану. Очигледно је да унутар Европске уније, која је један врло сложен механизам одлучивања, постоји једна „црна интернационала“ која је изразито антисрпски и антируски усмерена. У том смислу је било какво сврставање Србије у антируски фронт који се ствара под окриљем ЕУ акт геополитичког самоубиства Србије јер ми не можемо да имамо већег савезника од Русије“, категоричан је Вукашиновић.
Србија у праву када није отишла у Брисел
Србија је била потпуно у праву када није присуствовала самиту, а српска празна столица је упозорење Бриселу. И ту је ускраћивање отварања кластра 3 је најмањи проблем. Ради се о третирању Србије као земљи која је трајно искључена из европског развоја. Према Вукашиновићевом мишљењу, то што Србија није присуствовала самиту у Бриселу је симболички чин, али и и јасан став и политички сигнал Београда да се реформе које се у Србији спроводе у Бриселу игноришу. У принципу, то показује да над техничким критеријумима доминирају геополитички и политички критеријуми.
„Волео бих да је ово једна врста радикалнијег заокрета у односу на Брисел. За све оне који су пријатељи Србије, ова одлука не би требало да представља изненађење, с обзиром да смо из уста Виктора Орбана и Роберта Фица чули на који начин ЕУ третира Србију у том такозваном преговарачком процесу. Само треба цитирати двојицу суверенистичких лидера из те исте Европе и схватити да је ово био један изнуђен потез“, истиче Вукашиновић.
Историјско поређење односа који ЕУ гаји према Србији, може се повући у односима Турске и Брисела, додаје он и подсећа да преговори о уласку Турске у ЕУ трају скоро шест деценија. Изговори су увек били техничке природе, док су стварни разлози неуласка Турске у ЕУ културне, цивилизацијске и геополитичке природе.
Србија се третира на исти начин – као православна хришћанска земља, која је евдидентно део Европе, такође се доживљава као Турска, као простор који не припада европском цивилизацијском и хришћанском кругу који се идентификује са католичко-протестантским интересима. Чак и православне земље које су унутар ЕУ, а које су постале чланице из разних геополитичких разлога, имају веома лошу позицију унутар ЕУ – третирају се као „подрум Европе“, што би била и позиција Србије, закључује Вукашиновић.
Погледајте и:
