https://sputnikportal.rs/20251220/nemacka-i-evropa-nisu-razumele-lekciju-folksvagen-kao-simbol-kraha-video-1193892859.html
Немачка и Европа нису разумеле лекцију: Фолксваген као симбол краха /видео/
Немачка и Европа нису разумеле лекцију: Фолксваген као симбол краха /видео/
Sputnik Србија
Немачка више није мотор европске привреде нити ће то бити у скорије време, што симболизује и затварање Фолксвагенове фабрике у Дрездену. То што се дешава... 20.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-20T13:02+0100
2025-12-20T13:02+0100
2025-12-20T13:02+0100
економија
економија
свет – економија
немачка
фолксваген
анализе и мишљења
енергија спутњика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/482/88/4828840_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_ed37c7bbc36d541af028ab640609b47b.jpg
На то указује професор Економског факултета у Београду, одскора у пензији, др Љубодраг Савић у емисији Енергија Спутњика.Гигант не само немачке ауто-индустрије одлучио је да први пут у својој 88 година дугој историји угаси једну своју фабрику у Немачкој. Фолксваген би до 2030. године требало да отпусти 35.000 запослених. У Дрездену је ових дана са траке изашао последњи аутомобил, а план је да ту фабрику пренамени у иновациони кампус. Он би се фокусирао на вештачку интелигенцију, роботику, микроелектронику и дизајн чипова.Симбол моћи и крахаНи немачки медији нису бежали од оцене да је „Фолксваген симптоматичан за ширу кризу немачке индустрије“ која шест година заредом бележи пад и да би „проблеми Фолксвагена требало да буду коначан позив на буђење немачким политичарима“.Да ли ће историја бележити да ће компанија са седиштем у Волфсбургу, симболичног имена-народни ауто, постати и симбол краха немачке привреде, као што је била и симбол њене моћи?Фолксваген је навео да неколико фактора доприноси његовим финансијским изазовима, укључујући слабу потражњу на европском и кинеском тржишту, као и најновије америчке царине.По оцени Савића већ дуже време Немачка, као ни ЕУ није разумела да се ситуација променила и да ствари неће ићи саме по себи како је то било годинама пре.Нису разумели„Они који су данас у Немачкој на власти нису разумели те геополитичке околности. То што се дешава у Фолксвагену, односно у немачкој држави, то је последица неколико чињеница које нису на време разумели. Прво, можда најважније је одрицање од јефтиног руског гаса, јефтине руске нафте, великог руског тржишта, огромних инвестиција које су имали у Русији, фабрикa које су отворили, неразумевање да је заправо то била једна од полуга тог њиховог динамичног раста“, каже овај економиста.То је, како каже, немачка прича са источне стране, али и додаје да није била боља ни она са западне стране. Колико год било изненађујуће што је током првом мандата амерички председник Доналд Трамп, супротно принципима слободне тржишне привреде, увео царине од 25 одсто на кинески алуминијум и челик, то је, додаје Савић, некако и могао да разуме.„Изненађење је било када је исто то урадио и Немачкој. Наравно, Немачка је тада била јака, још увек је била у доброј комуникацији са истоком, користила је тај механизам јефтиних сировина и енергије и огромног европског тржишта на који су пласирали своје производе, а њихови производи су били најквалитетнији, а немачка економија или индустрија била најефикаснија. Сада се све променило“, истиче дојучерашњи професор Економског факултета.Више нису моторДруга околност која не иде Немачкој на руку, јесте снажан успон Кине, који нису баш многи разумели. За све то Немачка се уопште није припремила и последица тих околности је ово што се данас дешава са економијом Европске уније, а посебно са економијом Немачке којој се по оцени Савића црно пише.Њега не чуди што је ће, према анкети Удружења немачке индустрије, 26 одсто компанија преселити производњу у Америку, 42 одсто у Азију, највиђе у Кину, а потом у Индију, а да ће само 32 одсто остати код куће.„Немачка више није мотор европске привреде и нити ће то у скорије време бити. То је практично прилагођавање пре свега немачке индустрије, јер морамо да разумемо да су тамо углавном приватни власници, неко ко је давао тон немачком развоју и да су они сада у огромном проблему. Они траже начин како да превазиђу тај проблем. Управо је то образац развоја- идеш у Америку, тамо немаш те високе царине ако тамо отвориш кроз стране директне инвестиције фабрику за америчко тржиште, или идеш у Кину. Заиста ће онда немачка индустрија остати у траговима. Значи не може се више говорити о немачкој индустрији као мотору развоја Европе“, објашњава Савић.Тај приход који буду остваривали у САД, Кини тамо где буду отварали фабрике, запошљавали људе, производили и продавали производе више неће бити део БДП-а Немачке. А тај мањи БДП ће проузроковати нове последице у земљи.Он нема дилему да ће у Немачкој значајно већи број фирми ићи у стечај, или банкрот него што је то у неким нормалним околностима. Указује и на то са чим ће се суочавати немачка држава.Усијане главе„Она ће се суочити са чињеницом дезинвестирања, одласка крупног капитала из немачке индустрије и економије, све тежим обезбеђивањем посла за људе, али и све тежим сервисирањем разних обавеза из буџета државе Немачке. То је проблем са којим се Немачка сада озбиљно суочава. Али, нажалост, и Европска унија и Немачка и даље воде ту сулуду политику, пре свега према Русији, односно према рату у Украјини, пуцајући сами себи у ногу“, јасан је саговорник Енергије Спутњика.По његовој оцени, оне би требало да буду више заинтересоване за завршетак рата у Украјини. Изгледа да тамо постоји много усијаних глава које нису разумеле или неће да разумеју тренутак у коме живе и воде и даље неку политику као да су Немачка од пре 10, 20, 30 година, а у суштини је све супротно, каже он.И наш проблемПо оцени Савића због свега тога и привреда Србије ће да трпи, јер ако је немачка индустрија у кризи, нема никакве дилеме да ће бити у кризи и српска индустрија, јер наше фабрике углавном раде компоненте за оне у Немачкој.„Наш проблем јесте што је нама Немачка била најважнији партнер у неколико аспеката. Пре свега, највећи део српског извоза одлази у Немачку. Највећи број страних директних инвестиција долази из Немачке. Највећи број наше дијаспоре, наших људи који су отишли на запад, односно у Европу, је отишао у Немачку. И за нас је јако важно, изузетно важно да функционише добро немачка привреда. И то је у неком, да кажемо, средњем року реална опасност за Србију“, напомиње наш саговорник.Он је, ипак, мишљења да људи који воде рачуна о српској економији то добро разумеју, да није добро имати само зависност од једне економије и зато смо поприлично отворили простор за кинеске компаније и не само кинеске, него и америчке и све друге.Временом ће тај простор код нас искористити други страни инвеститори, пре свих кинески и у перспективи ће та ситуација ићи у нашу корист, оценио је Савић у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
економија, свет – економија, немачка, фолксваген, анализе и мишљења, енергија спутњика
економија, свет – економија, немачка, фолксваген, анализе и мишљења, енергија спутњика
Немачка и Европа нису разумеле лекцију: Фолксваген као симбол краха /видео/
Немачка више није мотор европске привреде нити ће то бити у скорије време, што симболизује и затварање Фолксвагенове фабрике у Дрездену. То што се дешава гиганту аутомобилске индустрије значи да ни Немачка ни Европска унија нису разумеле лекцију и да се нису снашле у новим геополитичким околностима. Србија о томе мора да води рачуна.
На то указује професор Економског факултета у Београду, одскора у пензији, др Љубодраг Савић у емисији Енергија Спутњика.
Гигант не само немачке ауто-индустрије одлучио је да први пут у својој 88 година дугој историји угаси једну своју фабрику у Немачкој. Фолксваген би до 2030. године требало да отпусти 35.000 запослених. У Дрездену је ових дана са траке изашао последњи аутомобил, а план је да ту фабрику пренамени у иновациони кампус. Он би се фокусирао на вештачку интелигенцију, роботику, микроелектронику и дизајн чипова.
Ни немачки медији нису бежали од оцене да је „Фолксваген симптоматичан за ширу кризу немачке индустрије“ која шест година заредом бележи пад и да би „проблеми Фолксвагена требало да буду коначан позив на буђење немачким политичарима“.
Да ли ће историја бележити да ће компанија са седиштем у Волфсбургу, симболичног имена-народни ауто, постати и симбол краха немачке привреде, као што је била и симбол њене моћи?
Фолксваген је навео да неколико фактора доприноси његовим финансијским изазовима, укључујући слабу потражњу на европском и кинеском тржишту, као и најновије америчке царине.
По оцени Савића већ дуже време Немачка, као ни ЕУ није разумела да се ситуација променила и да ствари неће ићи саме по себи како је то било годинама пре.
„Они који су данас у Немачкој на власти нису разумели те геополитичке околности. То што се дешава у Фолксвагену, односно у немачкој држави, то је последица неколико чињеница које нису на време разумели. Прво, можда најважније је одрицање од јефтиног руског гаса, јефтине руске нафте, великог руског тржишта, огромних инвестиција које су имали у Русији, фабрикa које су отворили, неразумевање да је заправо то била једна од полуга тог њиховог динамичног раста“, каже овај економиста.
То је, како каже, немачка прича са источне стране, али и додаје да није била боља ни она са западне стране. Колико год било изненађујуће што је током првом мандата амерички председник Доналд Трамп, супротно принципима слободне тржишне привреде, увео царине од 25 одсто на кинески алуминијум и челик, то је, додаје Савић, некако и могао да разуме.
„Изненађење је било када је исто то урадио и Немачкој. Наравно, Немачка је тада била јака, још увек је била у доброј комуникацији са истоком, користила је тај механизам јефтиних сировина и енергије и огромног европског тржишта на који су пласирали своје производе, а њихови производи су били најквалитетнији, а немачка економија или индустрија била најефикаснија. Сада се све променило“, истиче дојучерашњи професор Економског факултета.
Друга околност која не иде Немачкој на руку, јесте снажан успон Кине, који нису баш многи разумели. За све то Немачка се уопште није припремила и последица тих околности је ово што се данас дешава са економијом Европске уније, а посебно са економијом Немачке којој се по оцени Савића црно пише.
Њега не чуди што је ће, према анкети Удружења немачке индустрије, 26 одсто компанија преселити производњу у Америку, 42 одсто у Азију, највиђе у Кину, а потом у Индију, а да ће само 32 одсто остати код куће.
„Немачка више није мотор европске привреде и нити ће то у скорије време бити. То је практично прилагођавање пре свега немачке индустрије, јер морамо да разумемо да су тамо углавном приватни власници, неко ко је давао тон немачком развоју и да су они сада у огромном проблему. Они траже начин како да превазиђу тај проблем. Управо је то образац развоја- идеш у Америку, тамо немаш те високе царине ако тамо отвориш кроз стране директне инвестиције фабрику за америчко тржиште, или идеш у Кину. Заиста ће онда немачка индустрија остати у траговима. Значи не може се више говорити о немачкој индустрији као мотору развоја Европе“, објашњава Савић.
Тај приход који буду остваривали у САД, Кини тамо где буду отварали фабрике, запошљавали људе, производили и продавали производе више неће бити део БДП-а Немачке. А тај мањи БДП ће проузроковати нове последице у земљи.
Он нема дилему да ће у Немачкој значајно већи број фирми ићи у стечај, или банкрот него што је то у неким нормалним околностима. Указује и на то са чим ће се суочавати немачка држава.
„Она ће се суочити са чињеницом дезинвестирања, одласка крупног капитала из немачке индустрије и економије, све тежим обезбеђивањем посла за људе, али и све тежим сервисирањем разних обавеза из буџета државе Немачке. То је проблем са којим се Немачка сада озбиљно суочава. Али, нажалост, и Европска унија и Немачка и даље воде ту сулуду политику, пре свега према Русији, односно према рату у Украјини, пуцајући сами себи у ногу“, јасан је саговорник Енергије Спутњика.
По његовој оцени, оне би требало да буду више заинтересоване за завршетак рата у Украјини. Изгледа да тамо постоји много усијаних глава које нису разумеле или неће да разумеју тренутак у коме живе и воде и даље неку политику као да су Немачка од пре 10, 20, 30 година, а у суштини је све супротно, каже он.
По оцени Савића због свега тога и привреда Србије ће да трпи, јер ако је немачка индустрија у кризи, нема никакве дилеме да ће бити у кризи и српска индустрија, јер наше фабрике углавном раде компоненте за оне у Немачкој.
„Наш проблем јесте што је нама Немачка била најважнији партнер у неколико аспеката. Пре свега, највећи део српског извоза одлази у Немачку. Највећи број страних директних инвестиција долази из Немачке. Највећи број наше дијаспоре, наших људи који су отишли на запад, односно у Европу, је отишао у Немачку. И за нас је јако важно, изузетно важно да функционише добро немачка привреда. И то је у неком, да кажемо, средњем року реална опасност за Србију“, напомиње наш саговорник.
Он је, ипак, мишљења да људи који воде рачуна о српској економији то добро разумеју, да није добро имати само зависност од једне економије и зато смо поприлично отворили простор за кинеске компаније и не само кинеске, него и америчке и све друге.
Временом ће тај простор код нас искористити други страни инвеститори, пре свих кинески и у перспективи ће та ситуација ићи у нашу корист, оценио је Савић у емисији Енергија Спутњика.
