Одаловић: Не верујем да на Бахамима знају где је Косово, нити да у Приштини знају где су Бахами
© Getty Images / Encyclopaedia Britannica
Пратите нас
Председник Комисије за нестала лица Владе Србије Вељко Одаловић оценио је данас да то што су Бахами признали једнострано проглашену независност тзв. Косова представља кршење споразума, да се такве ствари не раде док дијалог Београда и Приштине не да неке резултате, као и да очекује реакцију Европске уније (ЕУ).
"Ово је прво кршење тога. Требало би да реагује ЕУ која води тај дијалог и да каже, људи, ово није у реду, ово није у складу са оним што смо се договорили. Али они реагују селективно, као што се селективно односе према Бриселском и Охридском споразуму. Бирају шта им одговара. То говори о једном нефер односу, о покушају понижавања Србије, првенствено од стране бриселске администрације", рекао је Одаловић за РТС.
Додао је да не верује да на Бахамима знају где је Косово, нити у Приштини где су Бахами.
Говорећи о предизборној кампањи пред изборе за скупштину привремених институција у Приштини, Одаловић је указао да Курти не бира средства да ојача своју позицију.
"Једно од њих је отварање пешачког моста на Ибру и најава нових мостова", навео је Одаловић.
Истакао је да је Куртијева примедба да српски новинари треба да почну да му постављају питања на албанском језику нечувена, јер су оба језика службена и то по прописима које је донела Приштина.
"Управо на отварању моста за пешаке на Ибру, Аљбин Курти им је рекао да он говори српски, али да је врло важно и да они науче албански. Два службена језика предвиђа тзв. устав. Ја сам био на јавној сцени и деведесетих и осамдесетих. Никада нико од политичара било ког нивоа није рекао ништа слично", нагласио је Одаловић.
Он сматра и да је све што је Курти радио у свом мандату била кампања против Срба и српских институција и да би био изненађен да се ту било шта промени.
"Ако он себи дозволи да води кампању, да украде један мандат Српској листи на прошлим изборима, да доведе човека којег управо он и његови следбеници поставе за потпредседника скупштине Косова мимо било којих критеријума и правила која постоје, да он четири пута покушава да Српску листу спречи да учествује на изборима. Шта да очекујемо онда од њега? Он Србе не види ни у институцијама", рекао је Одаловић.
Као највећи проблем нагласио је то што је, како каже, међународна заједница све то трпела и трпи и даље.
Ту недоследност међународне заједнице Одаловић види и најавом укидања казнених мера према администрацији Аљбина Куртија уведених баш због односа према Србима, који се није променио.
Он се осврнуо и на вест о томе да је у околини Ораховца ископано једно тело и послато на Институт за судску медицину у Приштини под сумњом да се ради о особи убијеној током сукоба 1998. или 1999.
"У јуну 1998. године Холбрук је у Јунику био са Тачијем. Тог дана је до тада терористичка организација Ослободилачка војска Косова проглашена 'ослободилачком војском' и добила пун легитимитет. После неколико дана, управо у Ораховцу, су се десила прва масовна киднаповања, први нестанци, прва убиства. Цела села су очишћена од Срба", навео је Одаловић.
Он је рекао да су ад хок тимови Хашког трибунала тражећи доказе за већ подигнуте оптужнице против Милошевића и војног и политичког врха Србије, између осталог претражили све те гробнице, ексхумирали су 4.016 тела, а 2.001 идентификовали.
Он је навео да то говори да има много грешака код класичног метода идентификације, најмање 20 одсто, као и да се залаже да се пронађе свака нестала особа - и Албанац и Србин и други.
"Али ми данас присуствујемо једној тиради и приказивању свега овога на један сасвим погрешан начин. Значи, терористичка организација је упала у Ораховац, напала је Ораховац, дошло је до сукоба, страдали су и Срби и Албанци и ја не тврдим да нема ту и злочина. Али то је питање којим треба да се баве они који то раде. Најелементарнија ствар је било да обавесте нас, пошто је то радна група", казао је Одаловић.
Подсетио је да је у ту сврху формиран Аналитички тим Црвеног крста, у којем су и Срби и Албанци, а на челу је представник Међународне заједнице.
"Ми сарађујемо и даље. Али то је једносмерна сарадња. Ми смо 45 дана били на локацији Кожље по захтеву Приштине. Претраживали смо једну депонију. Само смо се сада зауставили, јер су временски услови такви, 25 метара смо ми ушли у дубину ђубришта тражећи ту потенцијалну тачку на коју Приштина указује. Ми смо претражили Пазарску бању. Ми смо повели Приштину у Штавље да покаже локацију на којој су инсистирали као новој локацији", додаје Одаловић.
Немамо ниједан проблем у ономе што су наше обавезе и када су у питању захтеви и Приштине, каже Одаловић и наглашава да са друге стране - нас нема у Приштини нигде.
"Нема нас. Ни на једној провери локације, ни на једној ексхумацији, нигде. Једноставно, Приштина неће да сарађује са нама. Видећемо, у јануару је најављено да ће та заједничка комисија бити формирана, која проистиче из усклађене декларације председника Вучића и Куртија, која је добра база да добијемо неку јачу подршку да Европска унија, односно њена комисија, стане и пружи нам додатну подршку у овом процесу у којем смо очигледно у застоју. Јер, ипак се још 1.574 особе се воде као нестале. То је огроман број", навео је Одаловић.
Одаловић је рекао да се питање несталих лица злоупотребљава у политичке сврхе, уз оптужбе које долазе из Загреба и Приштине, иако Србија континуирано позива на заједничку проверу свих локација и пуну сарадњу.
Он је истакао да су представници приштинске стране већ били на појединим локацијама, као и да су заједничка тела и извештаји, укључујући и оне достављене преко Међународног комитета Црвеног крста, постојали, али да Србија у последњих неколико година није ни обавештавана нити позивана да учествује у активностима у Хрватској.
"Загреб нама у кампањи коју води помиње нестала лица. Имали су три захтева на које смо их више пута звали да дођу да проверимо заједно. Ми смо све припремили. Ми их позивамо, они неће, јер ако дођу, онда не могу да причају ово што причају. А друго, захтев за достављањем архива је легитиман захтев и Приштине и Загреба, али је легитиман захтев и наш. Злочини су се десили у Хрватској, у Босни и Херцеговини и на простору Косова и Метохије", казао је Одаловић.
Нагласио је да је решавање питања несталих пре свега хуманитарно и цивилизацијско питање, од кључне важности за породице, а не средство за политичке кампање.
Поручио је да Србија има институционалну подршку и спремност за наставак сарадње и позвао све стране да се врате заједничком процесу, јер нерешена судбина несталих продубљује незадовољство породица и додатно оптерећује односе у региону.
Погледајте и:
