00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Породично“: Кућни буџет – како да планирамо и водимо породичне финансије
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Да ли је Србији потребна Европска унија
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Да ли ће Фолксваген бити симбол и моћи и краха немачке привреде
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Време тече брже на Марсу: Научници открили колико

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Површина Марса
Површина Марса - Sputnik Србија, 1920, 20.12.2025
Пратите нас
Истраживање које су спровела два физичара из Националног института за стандарде и технологију (НИСТ) у Сједињеним Државама открива да часовници на Марсу куцају 477 милионитих делова секунде (477 микросекунди) брже на дан, у просеку, наспрам часовника на Земљи.
Иако мала, та разлика може бити кључна у ситуацијама кад време на Земљи, Месецу и Марсу треба да буде усклађено крајње прецизно.
Ајнштајнова теорија опште релативности показује да маса утиче на време, што доводи до такозваног гравитационог успоравања времена. За посматраче споља, часовници под утицајем релативно снажног гравитационог поља откуцаваће спорије него сатови на њиховим зглобовима.
Слично томе, трајање секунде унутар слабијег гравитационог поља краће је него секунда коју мере посматрачи под утицајем веће гравитације.
На пример, атомски сатови на сателитима за глобално позиционирање бржи су у поређењу са сатовима на Земљиној површини, пошто врло мала промена гравитације у средњој Земљиној орбити, уз утицаје њиховог убрзања на успоравање времена, ствара нето разлику од 38 микросекунди по дану.
Сад су научници из НИСТ-а развили прецизан систем за мерење времена на Марсу.
Претходно су развили стандард за мерење времена на Месецу, попут Универзалног координисаног времена (УТЦ) на Земљи, глобалног стандарда за мерење времена. УТЦ користе астрономи и Мрежа дубоког свемира (ДСН) и прецизан је у оквиру око 100 пикосекунди на дан, при чему је пикосекунда један билионити део секунде.
На површини Месеца, време тече 56 микросекунди брже него на Земљи, што зависи од кључних фактора као што су маса и гравитациона интеракција између Сунца, Земље и Месеца.
Међутим, мерење времена на Марсу је компликованије него на Месецу ,,Проблем три тела је врло компликован. Сад имамо четири: Сунце, Земљу, Месец и Марс'', кажу научници.
Марсова површинска гравитација је много слабија него површинска гравитација Земље јер је Марс тежак отприлике као десетина Земље. Помоћу података прикупљених из мисија на Марс, научници процењују да је Марсова површинска гравитација пет пута слабија од Земљине.
Осим тога, Марс је удаљен око 1,5 астрономских јединица (АУ) од Сунца, у поређењу са једном АУ између Сунца и Земље. Пошто гравитациона сила опада са дистанцом по закону инверзног квадрата, Марс је предмет слабијег гравитационог потенцијала Сунца.
Ово је додатно закомпликовано чињеницом да Марс има много ексцентричнију орбиту него Земља, због чега доживљава веће флуктуације у гравитационом потенцијалу.
Дакле, док часовници на Марсу откуцавају 477 микросекунде брже него на Земљи у просеку, ова разлика се смањује или повећава за 266 микросекунде на дан током марсовске године.
Марсовска година је такође много дужа него Земљина, пошто је Марсу потребно 687 дана да обиђе Сунце. Његов дан је такође дужи, пошто Црвеној планети треба додатних 40 минута да обави пуну ротацију око своје осе.
Постизање ових прецизних, скалабилних временских оквира је битно за будуће операције на Марсу, укључујући судбоносно слетање људи.
,,Можда ће проћи деценије пре него што Марсову површину преплаве трагови ровера, али је корисно сад проучити питања у погледу успостављања навигационих система на другим планетама и месецима'', кажу научници.
У међувремену, мерење времена ван Земље биће кључно за подршку комуникацијама, позиционирању и навигацији у лунарним мисијама које планирају и комерцијални ентитети и националне свемирске агенције.
Изградња скалабилне инфраструктуре за мерење времена изван окружења Земља-Месец, као и стварање оквира за ,,аутономну међупланетарну временску синхронизацију", стога представља битан циљ, тако да овај рад представља суштински значајан корак за свемирско истраживање, преноси Сајенс Алерт.
Научници истичу значај ових налаза: ,,Право је време за Месец и Марс. Ово је најближе што смо дошли до реализације научно-фантастичне визије ширења по Сунчевом систему".
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала