https://sputnikportal.rs/20251221/status-granica-u-evropskoj-politici-i-kakva-je-tu-uloga-vatikana-video-1193923842.html

Статус граница у европској политици и каква је ту улога Ватикана? /видео/

Статус граница у европској политици и каква је ту улога Ватикана? /видео/

Sputnik Србија

Непријатним изненађењима приликом повратка у Србију преко београдског аеродрома као да нема краја. Макар за оне који периодично путују. 21.12.2025, Sputnik Србија

2025-12-21T17:16+0100

2025-12-21T17:16+0100

2025-12-21T17:16+0100

свет

свет – политика

подкаст

емисија „пророк“

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/15/1193924268_0:168:3072:1895_1920x0_80_0_0_93e7526d2d17d802eac46831a82b007b.jpg

Пребацивање одговорности између различитих институција и структура унутар појединих институција, чини да се обично распитивање о стању ствари претвори у бесконачну сагу о изгубљеном времену, но то ипак не умањује утисак о понижавању држављана Србије.Најпре су биле потребне године да се уведе посебан пролаз за домаће држављане, што је најнормалнија ствар у свакој сувереној земљи. Онима који плаћају порезе, одазивају се на мобилизацију, који су носиоци суверенитета земље – то право и припада, тако се указује и одређено поштовање „државе“ према грађанину.Зашто се путници понижавајуУ политици је пуно тога у симболици, не ради се овде о додатно потрошених пет или десет минута. Када је коначно једно питање решено, онда се на летовима са „источних дестинација“ још и пре уласка у Србију, непосредно након изласка из авиона, у пратњи два српска полицајца у цивилу, појавио немачки службеник, у униформи своје полиције, који се уредно обраћао на енглеском језику и тражио на увид пасоше.Изгледа да су српски полицајци у цивилу служили да спречавају инциденте, пошто је добро познато када су последњи пут униформисани немачки службеници легитимисали по Београду и са којим разлогом. Напослетку, онај пролаз који је био намењен за „брзи улазак“ држављана Републике Србије сада има нову сврху, па кроз њега могу и носиоци пасоша – Аустрије, Белгије, Бугарске, Италије, Луксембурга, Летоније, Мађарске, Немачке, Норвешке, Румуније, Словачке, Финске, Француске, Холандије, Чешке, Шведске, Шпаније, Швајцарске, САД и Велике Британије.Да ли је листа „логична“Мада је тешко докучити по којој логици је листа овако састављена, не треба уопште сумњати како ће се већ пронаћи вајни аналитичари и безличне бирократе који ће ову листу објаснити као сасвим логичну: ем нам је значајно да туристи улазе брже у земљу, од тога зависи економски раст, ручаће у Скадарлији, куповати сувенире, ем вероватно имамо неке споразуме – билатералне и мултилатералне који се и овако примењују.Проблем је у томе што нити се било каква политика може водити на понижавању сопствених грађана, нити се економска политика може водити на продавању сувенира, али и у томе што се са друге стране не види да било какви споразуми обострано важе.Док се на границама Србије поистовећују њени држављани са другима, у тим другим државама заводе се све рестриктивније мере за улазак грађана Србије. Да се не спомињу примери држава које и даље имају визни режим према Србији, па чак ни ЕУ са својим новим електронским контролним механизмом, овде у очи упада пример Летоније која је увела обавезну регистрацију свих држављана Србије најкраће 48 сати пре преласка границе, са врло детаљним питањима о томе која је сврха путовања (пре свега због транзита ка Русији и Белорусији) и дискреционо право да локалне власти одбију улазак.У суштини – визни режимДе факто, ово јесте нека врста визног режима, пошто у пракси онемогућава несметано кретање држављанима Србије унутар „шенгенског простора“. Поред тога што је у политици много тога у симболици, у дипломатији је много тога у реципроцитету.Након деценија тлапњи о томе како границе више немају велики значај, те да ће временом постати историјска категорија, ово питање поново се актуализује у Европи од ескалације Мигрантске кризе. Са сукобом у Украјини започета је и милитаризација граница, а ево већ данас гранични проблеми постају узроци великих спорова.Наиме, литванско-белоруска граница била је потпуно затворена око месец дана, па су из дана у дан међудржавни односи постајали све компликованији. Литванске власти границу су затвориле због наводног шверца цигарета метеоролошким балонима.Подоста неубедљиво објашњење, пошто балони надлећу копнену границу, била она затворена или не, а такође ту није само проблем у „белоруској страни“, него и у онима који шверцовану робу дочекују на територији Литваније. Одговор је био реципрочан па су возила са литванским регистарским таблицама „заробљена“, више од хиљаду камиона остало је у Белорусији, па су власници још морали плаћати „лежарину“ на паркинзима.У позадини затварања границаНаравно, позадина целог спора који се сада манифестовао као гранични сасвим је другачија. Литванци су затворили границу дан пред почетак велике конференције о евроазијској безбедности у Минску. Учесници који су долазили из Европе и Америке путовали су најпре авионом до Виљнуса, а затим таксијем или аутобусом до Минска (и железнички саобраћај између два града је прекинут одлуком литванских власти).Тако је допутовао и кардинал Клаудио Гуџероти, префект Конгрегације (дикастерије) за Источне цркве Римске курије. Међу говорницима на конференцијским панелима нема његовог имена, али се застава Ватикана налази на попису држава из којих су долазили учесници. Кардинал Гуџероти срео се са Александром Лукашенком, а занимљиво је његово мишљење о сукобу у Украјини и ставу Белорусије:„Желим да се захвалим Белорусији и белоруском народу. Њихов став је увек био да се не мешају у овај рат, већ, напротив, да га спрече. Уверен сам да је сада потребан следећи корак. Кључно је да Европа ово схвати, да постоји спремност за дијалог. Улога Белорусије као моста је фундаментална за геополитичке факторе“.Фактор ВатиканаСвакако, у односима Ватикана и Александра Лукашенка постоје нерешене ствари и сигурно је кардинал Гуџероти долазио због тога. Неколико католичких свештеника ухапшено је након протеста 2020. године, под оптужбом да су организовали спровођење неуспеле обојене револуције, а један је означен за сарадника пољских обавештајних структура. Такође, од 2024. године у Белорусији је на снази и нови закон о верским организацијама којим се дефинише минималан број верника и раздвајају деловања на локалном (обласном) и државном (републичком) нивоу, а уводи се и појам верских заједница које су на нижем организационом нивоу (самим тим и законска права за њих су другачије постављена).Ипак, остаје отворено шта су још Гуџероти и Лукашенко разговарали и колико се то тиче Украјине, будућих мировних преговора и мировног решења. Литванцима ово смета из најмање три разлога, а очигледно их је у томе подржала и евробирократија из Брисела. Првобитне назнаке како ће Брисел „извршити притисак“ на Виљнус да моментално отвори границу, брзо су нестале и блокада је настављена. Сасвим је могуће да им је још и пре евробирократије стигла подршла из Пољске.Први разлог због чега ово смета Литванцима јесте што Ватикан директним разговорима са Лукашенком потпуно поткопава причу о постојању некаквог „прелазног кабинета“ и Светлани Тихановској као „народном лидеру“. Изградња ове конструкције предуго је трајала, а њено трајање подоста је коштало да би се сада одустајало од тога. Према овој тези Лукашенко није легитиман лидер и зато се не гледа благонаклоно када се оваквим посетама, попут Гуџеротијеве – та конструкција руши.Други разлог је условно речено – историјски и тиче се својеврсног „стеченог права“ Литванаца и Пољака да Ватикан однос према Белорусији гради преко њих и сагледавајући њихове интересе. И не само према Белорусији, него и даље ка географском (југо)истоку. Очигледно, посета кардинала није била унапред усаглашена и отуда врло радикалан одговор.Трећи разлог је што са својим ставовима о Украјинској кризи Ватикан нарушава „једноумље“ ЕУ и доводи у питање одлуку о проглашавању егзистенцијалног рата против Русије, у који је укључено и питање Белорусије. Иза кулиса, прича се да је тема релација са Минском већ отворена у Бриселу, односно да је констатовано како су мере увођене пуних пола деценија произвеле само контраефекат. Првим комшијама Белорусије, који су најгласнији против Лукашенка, није потребна било каква промена курса, неприхватљиво им је да се ова тема отвара чак и иза кулиса. Отуда и ћутање евробироктатије након првобитних порука о кратком трајању граничне блокаде.Шта данас значе границеФеномен државне границе, комплексан са које год стране да се посматра – стратегијске, филозофске, правне, политиколошке, географске, историјске – опет је хиперактуелан у европској полтици.Државне границе су важне, без њих се не може говорити о суверенитету и суверености у било ком смислу (вестфалском или поствестфалском, стриктно тумаченом или изведеном). Напослетку, одлука Литванаца такође је симболичка: Гуџероти је стигао у Минск, као и други учесници, мада је већина морала од Виљнуса до Минска преко Летоније, на пут који је трајао 12 сати. Парадигма либералних интернационалиста о небитности граница такође се тицала суверенитета, само је тада требало десуверенизовати државе и „пребацити“ надлежности на ЕУ. Багателизовати питање државне границе на било који начин, а најосетљивији је понижавањем сопствених грађана, врло је опасно и крајње неодговорно. Око државних граница, сасвим је могуће, играће се најважнија (гео)политичка игра у Европи у наредној деценији. Литванско-белоруски пример само је почетак, својеврсни увод за оно што следи у Украјини и тиче се територијалне прекомпозиције. Хоће ли се прича о државним границама наставити и даље? То зависи од броја спорова који ће у међувремену настати, као и од тока и исхода егзистенцијалног рата који води ЕУ против Русије.Погледајте и:

2025

Вести

sr_RS

свет – политика, подкаст, емисија „пророк“