Ђаво дошао по своје: Европа може да одбрани Данску тако што ће да отпризна Косово
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
Пратите нас
ЕУ нема никакво морално право да протестује због америчких аспирација према Гренланду, јер су и Брисел и Данска учествовали у отимачини Косова и Метохије и нарушавању територијалног интегритета других држава. А ако желе да поврате морално право да заштите Гренланд у оквиру Данске, треба само да престану да подржавају независност КиМ.
Ђаво је дошао по своје, закуцао је на врата, како у Копенхагену, тако и у Бриселу – сада се Унија суочава са последицама сопственог дугогодишњег савезништва са америчком политиком силе, каже новинар и колумниста Небојша Малић, коментаришући одлуку Доналда Трампа да именује гувернера Луизијане Џефа Лендрија за специјалног изасланика САД за Гренланд.
Ђаво дошао по своје
„Ми имамо пословицу „ко с ђаволом тикве сади“. ЕУ је у тим тиквама уживала двадесет и пет година, а сада, када треба да их окуси, то постаје проблем“, наводи Малић.
Према његовим речима, ЕУ је сама себи одузела сваку могућност да се позива на моралне принципе.
„Не постоји никакав морални аргумент који они могу да сроче против америчке отимачине Гренланда, јер су учествовали у америчким отимачинама Косова и Метохије. Ако хоће морално право да бране Гренланд од Трампа, онда нека отпризнају Косово“, категоричан је Малић.
Лицемерје се враћа ЕУ као бумеранг
Према његовим речима, реч је о обрасцу понашања који траје деценијама и који се данас враћа као бумеранг.
„Све је то принцип лицемерја: добро је кад ми одемо и некога похарамо, а зло је кад неко похара нас. ЕУ се наводно уби од подршке територијалном интегритету Украјине, а истовремено без икаквог проблема гази територијални интегритет Србије. Чак пет чланица те исте ЕУ не признаје лажну државу Косово, али Брисел то свакодневно игнорише и понаша се као да је проблем решен“, истиче Малић.
Наш саговорник указује да се од Србије тражи самопорицање и одрицање од сопствене територије као услов за наставак европских интеграција, које се притом стално одлажу и релативизују, док се у случају Данске и Гренланда диже узбуна на највишем нивоу.
Један принцип за Брисел, други за остатак света
Према Малићевој оцени, Европска унија функционише по принципу двоструких аршина, у коме међународно право постоји само као политички инструмент.
„Од Србије се тражи да прихвати губитак територије како би наставила преговоре о евентуалном размишљању о уласку у ЕУ, а истовремено Брисел вришти о неповредивости граница када се проблем појави унутар европског круга. То је тај пећински морал који ЕУ покушава да представи као универзалну вредност“, каже нам он.
Малић подсећа да ЕУ никада није имала проблем са кршењем међународног права онда када је то одговарало америчким интересима:
„Нису се бринули о међународном праву 1999. године, када су заједно са САД учествовали у агресији на СРЈ. То је тада било нормално и прихватљиво. Данас, када се Американци окрећу Гренланду, одједном су открили Повељу УН, прописе и територијални интегритет“.
Сила као једини преостали аргумент
Како закључује Малић, Бриселу остаје само једна теоријска опција – супротстављање Сједињеним Државама силом.
„Остаје им једино да се супротставе силом коју немају. У томе је суштина проблема. Америци не могу да држе моралне лекције, јер Америка може да каже исто што и они – само што има ракете, бомбе, бродове и војну моћ, а ЕУ нема.
Америчка „правила“ окренула се против Европе
Европској унији смета Лендри као амерички специјални изасланик за Гренланд, док сама има небројено много специјалних изасланика, специјалних известилаца или специјалних омбудсмана за различита подручја, пре свега регион који се у бриселским круговима колоквијално назива Западни Балкан.
Да не спомињемо какву подршку у Бриселу ужива још један „специјалиста“, Кристијан Шмит, такозвани високи представник међународне заједнице у БиХ.
„То је све манифестација латинске пословице 'Што приличи Јупитеру не приличи волу'. У тој причи ми смо волови, а они су Јупитер, али сада, када је динамика моћи усмерена против њих и када је Америка Јупитер, а они волови, онда им није право. Могли су да бране и међународно право, али изабрали су да буду, како је Путин рекао, 'свињски поданици' америчког поретка заснованог на правилима и, када су се правила окренула против њих, није им право“, објашњава Малић.
Дипломатски потрес у Европи
Лендријево именовање изазвало је оштре реакције Брисела и Копенхагена, нарочито после његове објаве на друштвеним мрежама да ће настојати да припоји ово острво САД.
Копенхаген је реаговао позивом америчког амбасадора у Министарство спољних послова, док су се огласили и највиши званичници Европске уније. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Кошта поручили су да су територијални интегритет и суверенитет темељна начела међународног права, док је шефица европске дипломатије Каја Калас нагласила да сви партнери ЕУ морају да поштују суверенитет држава и међународне обавезе из повеља УН и НАТО.
На изјаву Каласове реаговала је и портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, оценивши да такав став Европске уније неодољиво подсећа на њено одбијање да преиспита сопствену улогу у признавању независности Косова.
Гренланд у фокусу америчке политике
Питање Гренланда поново је доспело у фокус међународне политике након повратка Доналда Трампа у Белу кућу 2025. године. Још током претходног мандата Трамп је јавно исказивао интересовање за преузимање контроле над овим стратешки важним арктичким острвом, али су те идеје тада наилазиле на подсмех и дипломатско одбацивање.
У новом мандату, међутим, Вашингтон је почео да шаље озбиљније политичке сигнале, наглашавајући стратешки, безбедносни и економски значај Гренланда. Именовање специјалног изасланика и отворена реторика о припајању острва означили су квалитативни помак – од политичке провокације ка институционализованом притиску.
Тиме је Гренланд постао још једна тачка на којој се сударају америчка политика силе и европска илузија о сопственом суверенитету, а Брисел се по први пут нашао у улози у којој је деценијама посматрао друге – као немоћни посматрач сопственог принципијелног пораза.
Погледајте и:
