https://sputnikportal.rs/20251223/sta-bi-bilo-kad-bi-bilo-prvi-kontakt-sa-vanzemaljcima-mogao-bi-biti-glasniji-nego-sto-mislimo-1193958067.html
Шта би било кад би било: Први контакт са ванземаљцима могао би бити гласнији него што мислимо
Шта би било кад би било: Први контакт са ванземаљцима могао би бити гласнији него што мислимо
Sputnik Србија
Научна фантастика већ деценијама замишља први сусрет човечанства са ванземаљцима. Инвазијске флоте, космички спасиоци, просветљени ментори и ванземаљски... 23.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-23T22:51+0100
2025-12-23T22:51+0100
2025-12-23T22:51+0100
наука и технологија
наука и технологија
свемир
ванземаљци
астрономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0b/1182515736_0:22:1024:598_1920x0_80_0_0_f41aec73a20be95f13ec9a18a0e200de.jpg
Овај аргумент долази из рада који ће бити објављен у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, под називом „Есхатолошка хипотеза“, аутора Дејвида Кипинга, директора Лабораторије за хладне светове на Универзитету Колумбија. Уместо да спекулише о психологији ванземаљаца, Кипинг испитује како пристрасност посматрања управља самим открићем.У астрономији, почетна открића ретко су норма. Инструменти имају тенденцију да детектују објекте са преувеличаним сигналима, а не са типичним.Лекције научене из посматрања планета и звездаИстраживање егзопланета јасно илуструје ово. Прве потврђене егзопланете, откривене почетком 1990-их, кружиле су око пулсара. Данас, НАСА-ина архива егзопланета наводи више од 6.000 егзопланета, али њих мање од десет има орбиту око пулсара.Иста пристрасност важи и за астрономију голим оком. Око 2.500 звезда је видљиво без инструмената, а око трећине су еволуирани гиганти. У стварности, џиновске звезде су ретке, док велики број црвених патуљака остаје невидљив оку.Историја као водичКипинг примењује ово размишљање на техносигнале. Ако је историја икакав водич, онда ће можда први потписи ванземаљске интелигенције бити веома атипични, „гласни“ примери њихове шире класе, пише он у свом раду, преноси портал Universe Today.Међутим, он такође предлаже сопствену, есхатолошку хипотезу: да је прво потврђено откриће ванземаљске технолошке цивилизације највероватније атипичан пример, онај који је необично „гласан“ (тј. производи необично јак техносигнал) и „вероватно у пролазној, нестабилној или чак терминалној фази“, истиче Кипинг.Термин „есхатолошки“ је изведен из есхатологије, дисциплине која се бави крајем, завршецима и коначном судбином, посебно у религиозном, филозофском, а понекад и метафизичком контексту. Кипинг сугерише да интензивни техносигнали могу бити нуспроизвод цивилизације у пролазној, нестабилној или терминалној фази.Нова стратегија за претраживање УниверзумаКипингова хипотеза такође има практичне импликације. Уместо тражења уско дефинисаних маркера, Кипинг заговара приступ усмерен на аномалије. Уместо тражења веома специфичних и јасно дефинисаних знакова интелигенције, есхатолошке методе посматрања фокусирају се на краткотрајне и необичне феномене на небу. Ови феномени се могу видети кроз промене светлости, боје или кретања објеката, а њихов интензитет и трајање не подударају се ни са чим што научници иначе знају у астрономији.Такво откриће, ако би се догодило, било би кратко, екстремно и потпуно другачије од популарних научнофантастичних приказа у филмовима и ТВ серијама.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, свемир, ванземаљци, астрономија
наука и технологија, свемир, ванземаљци, астрономија
Шта би било кад би било: Први контакт са ванземаљцима могао би бити гласнији него што мислимо
Научна фантастика већ деценијама замишља први сусрет човечанства са ванземаљцима. Инвазијске флоте, космички спасиоци, просветљени ментори и ванземаљски отмичари доминирали су популарном научном маштом. Али нова истраживања сугеришу да би такви сценарији били мало вероватни јер погрешно схватају како открића заправо функционишу..
Овај аргумент долази из рада који ће бити објављен у часопису Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, под називом
„Есхатолошка хипотеза“, аутора Дејвида Кипинга, директора Лабораторије за хладне светове на Универзитету Колумбија. Уместо да спекулише о психологији ванземаљаца, Кипинг испитује како пристрасност посматрања управља самим открићем.
У астрономији, почетна открића ретко су норма. Инструменти имају тенденцију да детектују објекте са преувеличаним сигналима, а не са типичним.
Лекције научене из посматрања планета и звезда
Истраживање егзопланета јасно илуструје ово. Прве потврђене егзопланете, откривене почетком 1990-их, кружиле су око пулсара. Данас, НАСА-ина архива егзопланета наводи више од 6.000 егзопланета, али њих мање од десет има орбиту око пулсара.
Иста пристрасност важи и за астрономију голим оком. Око 2.500 звезда је видљиво без инструмената, а око трећине су еволуирани гиганти. У стварности, џиновске звезде су ретке, док велики број црвених патуљака остаје невидљив оку.
Кипинг примењује ово размишљање на техносигнале. Ако је историја икакав водич, онда ће можда први потписи ванземаљске интелигенције бити веома атипични, „гласни“ примери њихове шире класе, пише он у свом раду,
преноси портал Universe Today.
Међутим, он такође предлаже сопствену, есхатолошку хипотезу: да је прво потврђено откриће ванземаљске технолошке цивилизације највероватније атипичан пример, онај који је необично „гласан“ (тј. производи необично јак техносигнал) и „вероватно у пролазној, нестабилној или чак терминалној фази“, истиче Кипинг.
Термин „есхатолошки“ је изведен из есхатологије, дисциплине која се бави крајем, завршецима и коначном судбином, посебно у религиозном, филозофском, а понекад и метафизичком контексту. Кипинг сугерише да интензивни техносигнали могу бити нуспроизвод цивилизације у пролазној, нестабилној или терминалној фази.
Нова стратегија за претраживање Универзума
Кипингова хипотеза такође има практичне импликације.
"У практичном смислу, есхатолошка хипотеза сугерише да би нам посматрања великог дела неба, континуирано праћење промена и оптимизација за краткотрајне астрономске феномене, могла понудити најбоље шансе за откривање таквих гласних, краткотрајних сигнала ванземаљских цивилизација", пише Кипинг.
Уместо тражења уско дефинисаних маркера, Кипинг заговара приступ усмерен на аномалије. Уместо тражења веома специфичних и јасно дефинисаних знакова интелигенције, есхатолошке методе посматрања фокусирају се на краткотрајне и необичне феномене на небу. Ови феномени се могу видети кроз промене светлости, боје или кретања објеката, а њихов интензитет и трајање не подударају се ни са чим што научници иначе знају у астрономији.
Такво откриће, ако би се догодило, било би кратко, екстремно и потпуно другачије од популарних научнофантастичних приказа у филмовима и ТВ серијама.
