Западним менторима Приштине пуна уста ЗСО - али како је они замишљају
19:49 24.12.2025 (Освежено: 20:08 24.12.2025)
© Sputnik / Дејан Симић
Пратите нас
Активирање приче о потреби да се формира Заједница српских општина од стране неких западних дипломата у Приштини не значи промену курса Запада, већ је то покушај да се наметне таква ЗСО која је производ Приштине а не Бриселског споразума чији је гарант ЕУ, уверен је др Александар Лукић.
Како се ближе ванредни парламентарни на Косову и Метохији тема Заједнице српских општина није више само изборна тема албанских странка, не рачунајући Самоопредељења него и тамошњих западних дипломата. Међу њима је за сада најгласнији Џонатан Харгривс, амбасадор Уједињеног Краљевства у Приштини, који је оценио да формирање Заједнице српских општина мора бити завршено у 2026. години.
Питање о каквој ЗСО је реч
Др Александар Лукић са Института за политичке студије напрасну жељу за формирањем ЗСО и од стране Британије, и од стране албанских политичких фактора објашњава тиме да они заправо стављају до знања да желе да убрзају преговоре Београда и Приштине.
„Као прво не може се говорити о британском амбасадору из Пришине, с обзиром да је Косово лажна држава, а онда је и амбасадор лажни амбасадор. Можемо да говоримо о британском дипломати у Приштини и никако другачије. Друго, поставља се питање с обзиром да је Европска унија гарант спровођења Бриселског споразума зашто се Британија меша у тај посао и говори о ЗСО? То би требало да ради Брисел и онај ко је у ЕУ надлежан за та питања,“ каже Лукић за Спутњик.
Оно што је, по његовом мишљењу, главно питање јесте -због чега се од 2013. године и 2015. године, што је деценија и дуже није спровео Бриселски споразум, односно, зашто није формирана ЗСО која је кључна ствар тог споразума.
„Оно што би ту такође ваљало додати без обзира ко о томе са Запада говори, да ли Британци, Немци или било ко други, јесте како ће та ЗСО и ако буде формирана да изгледа. Она не може да изгледа било како већ тачно онако како је 2013/15. договорено, са тачно одређеним овлашћењима која се тичу пре свега здравства, просвете и других виталних питања за Србе. То је, да подсетим, Заједница са 10 српских општина, дакле са српском већином која ће имати одређена извршна овлашћења и тачно одређене везе са државом Србијом које се односе и на начин финансирања. Дакле, буџет ЗСО треба да буде финансиран из Београда. Заједница српских општина је таква организација која оставља државу Србију на простору Косова и Метохије,“ истиче Лукић.
ЕУ избегава договорено
Наш саговорник додаје да је управо ово и разлог што ЕУ није желела да реализују изворни Бриселски споразум и ЗСО већ да форсирају причу да се ЗСО формира као обична организација коју тзв. Косово формира као независна држава у складу са својим уставом и законима.
„И да та ЗСО нема никакве везе са државом Србијом, односно, да се потпуно искључи Србија из функционисања и финансирања ЗСО што потпуно онда мења суштину те заједнице и мења наравно и суштину Бриселског споразума. Дакле, ако не важи ЗСО онако како је договорено, онда не треба да важи ни све оно друго на шта је Србија пристала где је жртвовала судство и полицију да би добила ЗСО,“ каже Лукић.
То међутим, напомиње саговорник Спутњика, не значи да Београд треба да треба да се повуче из онога на шта је Бриселским споразумом пристала.
„Нама то сада не одговора … Боље је за нас да све стоји како јесте јер тако показујемо да смо озбиљна држава која је тај споразум прихватила и свој део испунила и да не тражимо ништа више већ да и друга страна испуни свој део. У супротном ако бисмо се и ми повукли из Бриселског споразума тај споразум би могао да престане да постоји па да се од нас тражи да договарамо нешто друго што бисмо можда у овим околностима тешко могли да испреговарамо да буде боље од тога што смо успели тада кроз Бриселски споразум,“ оцењује Лукић.
Не одустајемо од Бриселског споразума
У том светлу Лукић закључује да је за нас тренутно боље да инсистирамо на изворној ЗСО и Бриселском споразуму него да од њега у овом тренутку одустанемо.
Британски дипломата из Приштине је још напоменуо и да 2025. види као протраћену годину за тзв. Косово, доводећи директно у везу изостанак политичког и институционалног напретка с немогућношћу да се унапреди дијалог са Србијом и евроатлантска агенда Косова.
Према његовим речима, унутрашњи политички застој и кашњења у формирању функционалних институција произвели су стварне последице по стабилност, управљање и међународну кредибилност такозваног Косова.
Харгривс очекује да се у 2026. години тзв. Косово и Србија конструктивно ангажују и да у доброј вери спроводе постојеће споразуме - укључујући формирање Заједнице општина са српском већином, и да дају приоритет практичним корацима који унапређују живот свих заједница.
