https://sputnikportal.rs/20251227/da-bi-se-agrar-razvijao-neophodno-je-obezbediti-dva-nova-projekta-video-1194132982.html

Да би се аграр развијао, неопходно је обезбедити два нова пројекта /видео/

Да би се аграр развијао, неопходно је обезбедити два нова пројекта /видео/

Sputnik Србија

Да бисмо могли да се надамо бољим резултатима у пољопривреди неопходна су капитална улагања, најпре у системе за наводњавање и у побољшање квалитета земљишта... 27.12.2025, Sputnik Србија

2025-12-27T09:01+0100

2025-12-27T09:01+0100

2025-12-27T09:01+0100

економија

економија

србија – економија

енергија спутњика

анализе и мишљења

пољопривреда

ратарство

сточарство

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/0e/1176114550_0:1:3639:2048_1920x0_80_0_0_8a5b51d719203e70318a5ce696feabc4.jpg

На то указује агроекономиста Милан Простран у емисији Енергија Спутњика који истиче да су ратари послушали струку и здраву логику па су и ове јесени повећали површине засејане пшеницом како би са више сигурности рачунали на род с обзиром на то да жетва стиже пре јула и лење жеге.Ипак пшеницаТо се, како каже, показало као једино и најјефтиније улагање у пољопривреду јер све оно што се сеје у пролеће, а сеје се две трећине ратарских култура, тражи највећа улагања у кратком периоду. Додуше, добар род пшенице у години за нама ратарима није донео и пристојну зараду, јер је та берзанска роба имала ниску цену. Ипак, између два зла, доброг рода са слабом ценом и слабог рода, ратари се радије опредељују за први случај.„Посејано је свакако много више пшенице, ја очекујем да ће то бити преко 700.000 хектара, што је добро. Ове године је укупна јесења сетва већа за неких десетак, 15 одсто у односу на претходне године када смо сејали између 500.000 или 600.000 хектара под пшеницом. То је само из разлога што су се наши пољопривредни произвођачи опекли у последње две, па чак и три године. Огроман доходак је однесен, изгубили су га“, истиче Простран.Он напомиње да су произвођачи практично инвестиционо неспособни да сами улажу у оно што им је најпотребније.Хитност два капитална пројекта„Фокус стављам на две ствари које се морају догодити или кроз аграрни буџет или кроз отварање кредитних линија од стране државе. То је, пре свега, отварање кредитне линије за поправку пољопривредног земљишта и паралелно са тим кредитне линије у одређене системе за наводњавање који се морају хитно радити“, каже наш познати агроекономиста.Он објашњава да су та два капитална пројекта у корелацији, јер ако имате наводњавање, а немате довољно квалитетну земљу са органским ђубривом или стајњаком, наводњавањем испирате минералне материје и практично земљу претварате у пустињу.Шта значи када сасвим зависимо од природе он је указао на примеру кукуруза који је наша водећа ратарска култура и учествује у формирању бруто вредности укупне пољопривредне производње између 10 и 14 одсто и чини најзначајнију извозну ставку нашег аграра. Са засејаних готово милион хектара у 2025. очекивао се род од бар осам милиона тона, а због велике суше био је око четири милиона. Значи око четири милиона тона смо изгубили, а ако рачунамо 200 долара по тони то значи да смо изгубили 800 или милијарду евра односно долара, навео је Простран.Он напомиње да је Европска унија ових дана саопштила да је 60 одсто пољопривредног земљишта у ЕУ нездраво и они су сада отворили огромне кредитне и инвестиционе линије за побољшање квалитета пољопривредног земљишта кроз засајавање трава. Три године ће она да се засејава, да се заорава и да се поправи структура пољопривредне земље.НеприхватљивоНаш аграрни буџет за 2026. годину износи 147,5 милијарди динара и чини 7,1 одстоукупног буџета Србије. То је за 2,2 милијарде мање од аграрног буџета у 2025. када је он чинио 7,5 одсто укупног буџета. Највећи део аграрног буџета, око 80 одсто отићи ће на субвенције произвођачима, што је добро, али није добро што се не улаже у развој, сматра он.„Ја не могу да прихватим објашњење да је учешће пољопривреде у формирању бруто друштвеног производа било три одсто и да ће у буџету добити седам одсто и да је то велика награда. Не, три одсто на основу једногодишњег учешћа пољопривреде у буџету, изазване пре свега сушом и другим факторима у процесу производње у пољопривреди нису аргумент. Ту мора да се као аргумент користи десетогодишњи просек, а он је био између 9,0 и 10 посто“, изричит је саговорник Спутњика.Он, такође, упозорава да буџетским системом треба обухватити мале пољопривредне произвођаче који су у пракси искључени. Код нас је, како напомиње, 70 одсто пољопривредних газдинстава величине од 0,5 до 5,0 хектара. Шта са њима, пита он, подсећајући да су некада сви у систему били окупљени преко задруга, разних кооператива, преко пословних уговора међу пољопривредницима и неких предузетничких пакета.Они су сада препуштани сами себи , практично напуштају тај сектор, одлазе из села. Празнимо села, хиљаду хектара нам стоји у парлогу, истиче Простран.Шта би рекао Милош ОбреновићДруга болна ставка наше пољопривреде је сточарство, што је потврдио и пољоприврени попис из 2023. године. За десет година, између два пописа, број говеда се смањио за 20 одсто, а број свиња 33 одсто.Србија, која је извозила свиње у Аустро-Угарску још за време Милоша Обреновића, а саговорник Спутњика каже да је наше конзервиране месне прерађевине својевремено налазио и у продавницама у Њу Орленсу, од извозника је у 21. веку постала увозник меса.Простран напомиње да у Европској унији која значајним средствима субвенционише пољопривреду, сточарство учествује 70 посто у бруто друштвеном производу пољопривреде. Код нас је учествовало са 30 посто, а сад је то спало на свега око 15 до 20 посто.Прво и најважније-вратити репроцентре„Сточарство тражи много тога што се мора урадити, ми смо га до темеља уништили. Ми смо прво уништили све репроцентре, па сте имали три репроцентра у говедарству, од Велике Плане, Темерина до Крњаче, тако да нисте морали да увозите. Данас све 100 посто морате увозити, значи практично су зависни од увоза већ кад је у питању репроматеријал. Морамо да вратимо репроцентре, или морамо формирати нове“.То је, сматра он, прво и основно што треба урадити, како људи не би ишли у Аустрију, Француску... да набављају грла за репродукцију и у говедарству и у свињарству.„Ту је врло битно да ми укључимо и мале произвођаче када је у питању тај сточни фонд да га вратимо на неке зелене гране. Можда нам не треба 1,6 милиона грла говеда колико смо имали деведесетих година. И нас је мање, али садашњи број према попису из 2023. године је упалио све лампице. То је произвело огроман увоз. Како њега зауставити ја стварно не знам, немам рецепта осим да га забраните, али то није у складу са прописима Европске уније. Потписали смо споразуме билатералне, мултилатералне и отприлике сада нас сви угушише“, истиче Простран.Оно што, међутим зна наш познати агроекономиста је да „сектор пољопривреде мора да заузме много стратешкије место у развојној политици Србије“.Храна је, поготово у овим тешким глобалним временима, нешто што је најбитније, тема којом се баве све земље света и богате и сиромашне. Морамо да опоравимо нашу пољопривреду и ставимо је на зеленије гране од оних на којима се она сада налази, закључио је Простран у емисији Енергија Спутњика.Погледајте и:

2025

Вести

sr_RS

економија, србија – економија, енергија спутњика, анализе и мишљења, пољопривреда, ратарство, сточарство