00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Пропаст Европе: Зашто се остварује мрачно пророчанство Мишела Уелбека /видео/

© Getty Images / Kotenko_AЕУ колапс
ЕУ колапс - Sputnik Србија, 1920, 27.12.2025
Пратите нас
Могуће да није потребан бољи доказ пропадања Европе од Каје Калас на челу њене дипломатије јер неће да разговара с Русијом као препоруком. Или Аналена Бербок да испред немачке дипломатије не разговара с Владимиром Путином док не направи заокрет од 360 степени, што би јој у нормалним околностима донело само кеца из математике и опште културе.
О Лиз Трас, оној британској премијерки која је потрајала краће од зелене салате, да и не говоримо.

И то се зове демократија

При чему не треба бити неправедан ни према њиховим мушким колегама које нису ништа боље. Од Кира Стармера који још није увенуо као салата захваљујући подршци свега 11 одсто Британаца према неким анкетама – и то се зове демократија – а није много већи ни рејтинг коју у својим земљама имају Емануел Макрон – између 11 и 15 одсто, у зависности од истраживања – и Фридрих Мерц који је канцелар постао тако што је његова партија забележила најгори резултат у историји и онда направила велику коалицију с партијом која је такође остварила најгори резултат у историји. А једно недавно истраживање, чије резултате преноси ”Ројтерс”, показало је да свега 18 одсто Немаца жели да га поново види на челу владе.
Тако да проблема с непопуларношћу међу значајнијим политичким појавама у Европи нема само председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен. За њу, наиме, ионако није гласао нико…
Па су у таквом демократском капацитету, како ових дана опомиње мађарски премијер Виктор Орбан, уместо обећаног сламања Русије својим санкцијама, управо тим санкцијама сломили Европу. ”Цене енергената су експлодирале, компетитивност је колабирала, а Европа пада у заостатак”, набраја Орбан. То је, додаје, цена погрешних одлука.

Одустајање од прогреса

А сада преко ”Њујорк тајмса” – иако га амерички председник Доналд Трамп означава као ”претњу за националну безбедност”, што је посебан допринос медијским слободама – стиже и обавештење да је добро што Европа онако пропада.
Мишел Уелбек, хроничар карактеристичног француског пропадања, био је у праву кад је (још 2014) бележио да је његова земља – и не само његова земља, него читава Европа – ”одустала од прогреса”, тако да ”нисмо само туристи у сопственој земљи, него вољни учесници у туризму…”, пише у ”Њујорк тајмсу” један предавач политичких наука с Оксфорда који ту Уелбекову визију дефинише као ”мрачно пророчанску” и сам на том трагу предвиђа да ће – буде ли имала вишка среће – Европа уистину, уместо иоле озбиљног фактора на светској сцени, постати пука туристичка дестинација, с економијом која може да послужи само сервисирању туриста. Скоро као што је Куба била рај богатим Американцима за коцку и проституцију док Фиделу Кастру није дозлогрдило…

Илузија величине

Спомињући упозорење на ”цивилизацијско брисање” Европе из нове Трампове Стратегије националне безбедности, Антон Јегер с Оксфорда у ”Њујорк тајмсу” са знатно либералнијих позиција од Трампове и сам опомиње на ”европско опадање – културно, политичко и, пре свега, економско”, али из тога извлачи закључак – уз обиље цинизма, додуше – да би све то могло да је натера на ”здравију скромност” уз пропратно ослобађање од ”оптерећујуће неурозе господарења”. Европа, додаје, ”више није за воланом историје”, те ”може и да одбаци своју илузију величине”. Ако може…
Европи је, пише Јегер даље, потребна ”политика опадања”, својеврсног меког приземљења из империјалних снова у знатно скученију реалност, те у склопу тога нуди неколицину неспроводивих предлога: од одбацивања фетиша економске штедљивости и технократа који су талибани неолиберализма, до даље централизације и одрицања од (националних) суверенитета у корист још ближе уније. Иако је управо то произвело Урсулу фон дер Лајен са свим пропратним последицама.

Спашавање неуротичног континента

Но све и ако би све оно могло да буде спроведено, па и кад би дало сањане исходе, има аспеката европског пропадања које није могуће преокренути. На то, такође ових дана, у уредничком коментару указује ”Волстрит џорнал”, уз рачуницу о француским демографским трендовима и њиховим фискалним импликацијама. Укратко, већ сада 40 одсто буџетских издвајања иде на трошкове повезане с позним животним добом, уз пројекцију да ће то бити и још неодрживије јер су Французи све старији док их се рађа – и сходно томе привређује – све мање.
Све у свему, како злурадо примећује и лондонски ”Телеграф”, ”неуротична Европа пропада и мора да буде спасена од себе саме”. Макар и ако, како се додаје, ово више није цивилизација Карла Великог или Баха, па чак ни Сулејмана Величанственог премда је и он сакупљао евнухе, него је цивилизација ситних бирократа.
Но, како је италијанска премијерка Ђорђа Мелони поручила својим сарадницима, ”без бриге: ова година била је тешка, али следећа ће бити још тежа”…
Колико тежа, и зашто се о пропадању Европе све учесталије говори као о несумњивој чињеници? Шта је узрок пропасти? И да ли има лека за то?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар и социолог Слободан Рељић и научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала